Јункерс G.24

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Јункерс G.24

Јункерс G.24 (нем. Junkers G.24) је немачки тромоторни, вишеседи, нискокрилац авион, потпуно металне конструкције који се користио као путнички авион, лаки бомбардер и извиђач, између два светска рата.

Пројектовање и развој[уреди]

Хуго Јункерс је 1923. године саветовао свог главног пројектанта инж. Ернеста Циндела да размисли о већој верзији авиона Јункерс F 13 у циљу задовољења нарасталих потреба европских ваздухопловних компанија. Циндел је уз помоћ инж. Хермана Полмана, првобитно пројектовао једномоторну увећану верзију F 13. Међутим, због недостатка снажних мотора у Немачкој 1923. године (ограничење Версајским уговором), Циндел је морао да уместо једног мотора, нови авион G 23 опреми са три Јункерс L 2 мотора сваки снаге 145 kW. Због ограничења Версајским уговором Јункерс је морао да редукује снагу мотора авиону G 23, али је првобитни пројект овог авиона сада назван G 24 почео да производи у Шведској која није имала ограничења у погледу снаге мотора.

Технички опис[уреди]

Авион Јункерс G 24 је једнокрили, слободноносећи нисококрилни, вишеседи тромоторни авион мешовите конструкције. Два мотора су му уграђена у крила авиона а трећи се налази у носу (кљуну) трупа авиона. Оваква конструкција распореда мотора је постала уобичајена (стандард) за конструкцију транспортних и бомбардерских авиона тога времена. Ови авиони су углавном били опремљени јункерсовим моторима L-2, L-5 и моторима Јупитер.

Труп авиона G 24 је био правоугаоног попречног пресека, био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путничка кабина са 9 путничких седишта. Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција, ребра у облику рама су била од дуралуминијума а облога од таласастог дуралуминијумског лима, причвршћена за рамове закивцима.

Крила су била дебелог профила а облик је био једнакокраки трапез са равним завршетком крила. Оса крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дуралуминијума а облоге од валовитог алуминијумског лима.

Стајни трап је био класичан фиксан са гуменим точковима и еластичном осовином. У вертикалним носачима стајног трапа били су уграђени амортизери. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача. Уместо точкова лако су се могле монтирати скије или пловци.

Варијанте авиона[уреди]

  • G 23 / G 24 / F 24 - путнички авиони.
  • К 30 / R 24 / Југ-1 - борбени авиони.
  • Хидроавиони - хидро варијанта путничких и војних авиона.

Земље које су користиле авион Јункерс G 24[уреди]

Јункерс G.24 (S-AABG)

Оперативно коришћење[уреди]

Путничка варијанта авиона Јункерс G 24 је постигла велики успех у цивилном саобраћају. Око 20 авиона овог типа летело је у 10 земаља, а само у немачкој авио компанији Луфтханза је летело 26 авиона G.24. Готово све значајније линије ваздушног саобраћаја у Европи су биле покривене овим авионима који су на њима летели све до почетка Другог светског рата (1939). Војне варијанте овог авиона су продати Немачкој, Чилеу (6), Шпанији (3), СССР-у (21) и Југославији (2). Авиони су били наоружани са 6 митраљеза калибра од 7,62 до 7,92 mm. Бомбардерска варијанта овог авиона К 30 је могла да понесе 500 kg бомби.

Авион Јункерс G.24 у Југославији[уреди]

Војно ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) је 1932 примило два G.24 који су коришћени уз остала два типа тромоторних бомбардера Дорније Do Y и Авиа Фокер F 39 . Иако кад су набављени већ били застарели поред улоге бомбардера вршили су и извиђачке, транспортне и задатке везе, а посебан значај су имали у обуци више генерација пилота за управљање вишемоторним авионима. Оба авиона остала су у употреби до почетка рата и уништена су на аеродрому Јасеница код Мостара априла 1941.

Литература[уреди]

  • Димитријевић, Бојан (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) : pp. 88-106. ISSN 1450-684X.
  • О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Nowarra, Heinz J. . Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. 1993. ISBN 978-3-7637-5467-0. стр. 41.
  • Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4.
  • Шавров В. Б. История конструкций самолетов в СССР до 1938 г., Москва, Машиностроение. 2002. ISBN 978-5-217-03112-2.

Спољашње везе[уреди]