Јурај Крижанић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јурај Крижанић
Krizanic Varazdin.jpg
Спомен-плоча у Вараждину, где је живео Крижанић.
Датум рођења1618.
Место рођењаОбрх (Рибник)
 Свето римско царство
Датум смрти(1683-09-12)12. септембар 1683.
Место смртиБеч
 Свето римско царство

Јурај Крижанић је хрватски теолог, филозоф, писац, лингвист, историчар, етнограф, новинар, енциклопедист и пан-славист из 17. века.

Он заговара јединство католичке и православне цркве и јединство словенских народа. Наставак рада његових сународника и далматинских земљопосједника - Винка Прибојевића и Мавра Орбина. Покушава да православном свету наметне идеју Брестовска унија и Ужгородска унија.

У Москву је отишао 1659. године, али је 1661. године оптужен за подршку унијама и послан у егзил у Тоболск, где је провео 16 година. У Тоболску Крижанић ствара своју огромну креативност, укључујући идеју универзалног словенског језика заснованог на најпопуларнијем руском језику. Године 1664. био је у друштву Авакума Петрова.

После смрти цара Алексеја Романова, 5. марта 1676. године, Крижанић је добио краљевско опроштење и дозволу за повратак у Москву, а затим напустио Русију.

Од 1676. године живи у Посполита (Државна заједница Пољске и Литваније) и постаје језуит. Умро је 12. септембра 1683. на врхунцу битке у Бечу, након што се придружио војној кампањи Јана III Собјеског.[1]

Референце[уреди]

Види још[уреди]