Јустин (Стефановић)
| Јустин (Стефановић) | |
|---|---|
Митрополит Јустин у храму Свете Тројице у Краљеву на обележавању 200 година постојања храма, 2024. године | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија жичка |
| Чин | Архиепископ и митрополит |
| Титула | Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички |
| Седиште | Краљево |
| Године службе | 2014—2026. |
| Претходник | Хризостом (Столић) |
| Наследник | Арсеније (Главчић) (као администратор) |
| Претходна епархија | Епархија тимочка |
| Године службе | 1993—2014. |
| Претходник | Милутин (Стојадиновић) |
| Наследник | Иларион (Голубовић) |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. мај 1955. |
| Место рођења | Чачак, ФНР Југославија |
Јустин (световно Мирослав Стефановић; Чачак, 26. мај 1955) бивши је епископ тимочки (1993—2014) и архиепископ и митрополит жички (2014—2026).
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 26. маја 1955. године у Чачку, од оца Станислава, у монаштву Нектарија, и мајке Данице, у монаштву Христине.[1]
Основну и Хемијско-техничку школу као и Економски факултет студирао у Београду.
Свој монашки живот започиње 1980. године у манастиру Црна Река, где прима монашки постриг 1983. године од Епископа рашко-призренског Павла, потоњег Патријарха српског.
Упоредо са манастирским послушањима уписује Богословски факултет у Београду и дипломира на њему 1987. године. У Атини завршава постдипломске студије на Богословском факултету Атинског Универзитета.
Године 1991. постао је игуман манастира Црна Река.
Дана 27. маја 1992. године на редовном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ изабран је за викарног Епископа хвостанског и постављен за заменика оболелом Епископу тимочком Милутину (Стојадиновићу), са свим правима и дужностима епархијског архијереја. За епископа тимочког изабран је 1993. године.
Два пута је биран за члана Светог Архијерејског Синода СПЦ. Учесник је многих домаћих и међународних богословских и научних скупова, конгреса и симпосиона. Преводи и објављује са грчког језика богословске текстове и научне радове.
Митрополит Јустин је добитник награде Капетан Миша Анастасијевић за 2005. годину. Такође је и носилац Златног крста Апостола Павла 1. реда који му је додељен од стране Грчке православне цркве.
За свој дугогодишњи рад као епархијског архијереја добио је многа црквена и друштвена признања међу којима и звање почасног грађанина града Зајечара, додељено 2006. године.
24. мај 2014. године на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ изабран је за епископа жичког. Устоличен је 3. августа 2014. године.[2]
Докторирао је 23. новембра 2017. године на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи. Наслов докторске дисертације је био „Могућност примене покајне праксе ране Цркве у савременом добу”.[3][4]
Од маја 2024. године, одлуком Светог архијерејског синода, као епархијски архијереј Жичке епархије носио је титулу архиепископ и митрополит жички.
Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ од 5/18. фебруара 2026. године, митрополит Јустин разрешен је црквених дужности до наредног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ. За администратора његове епархије постављен је архиепископ и митрополит нишки Арсеније (Главчић).[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Молитвено сећање на монаха Нектарија (СПЦ, 23. март 2015)”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2015. г. Приступљено 23. 03. 2015.
- ^ „Устоличен Епископ жички г. Јустин (СПЦ, 4. август 2014)”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2014. г. Приступљено 10. 08. 2014.
- ^ „Епископ жички Јустин одбранио докторску тезу (СПЦ, 24. новембар 2017)”. Архивирано из оригинала 27. 11. 2017. г. Приступљено 26. 11. 2017.
- ^ „Његово Преосвештенство Епископ жички Г. др Јустин”. Епархија жичка (на језику: српски). Приступљено 2023-01-31.
- ^ „Саопштење за јавност Светог архијерејског синода Српске православне цркве”. SPC.rs. Приступљено 18. 2. 2026.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична презентација Епархије тимочке
- 30 година архијерејске службе Епископа жичког Јустина (СПЦ, 7. октобар 2022)
- 30 година архијерејске службе Епископа жичког Јустинa (СПЦ, 11. октобар 2022)