Пређи на садржај

Јуче рођена (филм из 1950)

С Википедије, слободне енциклопедије
Јуче рођена
Филмски постер
Изворни насловBorn Yesterday
РежијаЏорџ Кјукор
СценариоАлберт Манхајмер
Гарсон Канин (непотписан)
ПродуцентС. Силван Сајмон
Темељи се наЈуче рођена
(Гарсон Канин)
Главне улогеЏуди Холидеј
Бродерик Крофорд
Вилијам Холден
МузикаФредерик Холандер
Директор
фотографије
Џозеф Вокер
МонтажаЧарлс Нелсон
Продуцентска
кућа
Columbia Pictures
ДистрибутерColumbia Pictures
Година1950.
Трајање102 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески

Јуче рођена (енгл. Born Yesterday) је амерички романтични комично-драмски филм из 1950. године у режији Џорџа Кјукора, заснован на истоименој позоришној представи Гарсона Канина из 1946. године. Сценарио потписује Алберт Манхајмер. Према Каниновој аутобиографији, Кјукору се није допао Манхајмеров сценарио, па се обратио самом Канину у вези са адаптацијом сценарија његове сопствене представе. Због правних замршености, Канин није потписан на шпици филма.[1]

Радња прати необразовану младу жену, Били Дон (коју игра Џуди Холидеј), и неотесаног, старијег, богатог тајкуна, Харија Брока (Бродерик Крофорд), који долази у Вашингтон како би покушао да „купи” једног конгресмена. Када га Били осрамоти у друштву, Хари унајмљује новинара Пола Верала (Вилијам Холден) да је образује. Били временом схвата колико је Хари корумпиран и на крају се заљубљује у Пола.

Филм је продуцирала и дистрибуирала кућа Columbia Pictures. Канин је често изјављивао да је Хари Брок моделован по шефу продукције студија Columbia, Харију Кону, са којим је Канин имао затегнут однос. Филм је био номинован за пет Оскара, а победу је однео у категорији за најбољу глумицу (Џуди Холидеј). Године 2012, Конгресна библиотека Сједињених Држава прогласила је филм „културно, историјски или естетски значајним” и одабрала га за чување у Националном филмском регистру.[2][3]

Насилни и неотесани тајкун, Хари Брок, стиже у Вашингтон и одседа у хотелском апартману са својом дрском девојком, бившом забављачицом Емом „Били” Дон, и непоштеним адвокатом Џимом Деверијем, с намером да „придобије” неколико политичара. Из правне предострожности, Девери притиска Харија да се ожени Били, будући да супруга по закону не може бити присиљена да сведочи против мужа. Како би сакрио и заштитио Харијеву имовину од државе, Девери га наговара да већи део фирми препише на Били, сматрајући је покорном и без поговора послушном.

Са амбицијом да постане утицајна фигура међу вашингтонским званичницима, Хари воли да демонстрира моћ над политичарима које плаћа, неретко их понижавајући када нису довољно покорни. Иако је његово понашање далеко горе, Харија је једном приликом срамота због Билине лакомислености пред супругом једног утицајног конгресмена; згрожен је њеним незнањем и мањком манира, верујући да то лоше утиче на његов углед. Када новинар Пол Верал дође да га интервјуише, Хари остаје импресиониран његовим неустрашивим и оштроумним наступом. Нудећи Полу позамашну суму — како би показао надмоћ над образованијим, али слабо плаћеним припадником „седме силе” — Хари га унајмљује да образује Били и усади јој мало културе.

Пол убрзо схвата да Били има скроман фонд речи и да је уопште не занимају ствари из опште културе које су изван њеног уског круга интересовања. Пошто јој се Пол допада, Били му предлаже авантуру, уверавајући га да Хари то никада неће сазнати јер не примећује ништа изван свог посла. Пол је учтиво одбија, али јој приступа с поштовањем и стрпљењем, користећи њену наклоност како би у њој пробудио интересовање за светска дешавања. Почињу од дневне штампе, а Пол подстиче Били да заокружи све што јој није јасно. У почетку, Били заокружује скоро сваки чланак који покуша да прочита и жали се како мора да тражи значење буквално сваке речи. Кроз разговоре о тим темама и новим изразима, Били почиње да напредује захваљујући Половом охрабривању и сопственом труду. Учи о књижевности, историји, политици и праву, и испоставља се да је далеко паметнија него што је ико, па и она сама, могао да претпостави.

Били почиње да размишља својом главом и да научено примењује на сопствени живот. Истовремено се заљубљује у Пола, који почиње да цени њен интелектуални развој и узвраћа јој осећања. Када почне пажљивије да чита документа која јој Хари потура да потпише за фирме које се воде на њено име, Били схвата да је реч о мутним пословима и одбија га. Хари реагује насилно — удара је и приморава да потпише уговоре. Након што је усред жестоке свађе погледала у речник, Били га назива „фашистом”. Не разумевајући значење те речи и потпуно затечен ситуацијом, Хари јој узвраћа контрааргументом да он не припада ниједној организованој религији. Напетост у њиховој вези расте како се Хари суочава са њеном новооткривеном радозналошћу и независношћу. Постајући све обазривији, покушава да је застраши како би му вратила имовину.

Уз Полову помоћ, и прикупивши из предострожности доказе против Харија на сигурно место, Били користи свој положај да се ослободи његове доминације. Обећава му да ће му постепено враћати имовину, све док се он буде „пристојно понашао” у послу и оставио их на миру.

Касније, док се Пол и Били аутомобилом удаљавају из Вашингтона, зауставља их саобраћајац због пребрзе вожње и тражи Полу дозволу (енгл. license). Пол му уместо возачке даје њихов венчани лист (енгл. marriage license), и благонаклони полицајац их пушта без казне. Када Били прокоментарише да је њихов брак био „предодређење”, полицајац признаје да не зна шта то значи, на шта му Били — сада већ ватрени заговорник богаћења речника — одговара: „Погледајте у речнику.”

Промотивна фотографија Вилијама Холдена и Џуди Холидеј
Глумац Улога
Џуди Холидеј Ема „Били” Дон
Бродерик Крофорд Хари Брок
Вилијам Холден Пол Верал
Хауард Сент Џон Џим Девери
Френк Ото Еди
Лари Оливер конгресман Норвал Хеџиз
Барбара Браун госпођа Ана Хеџиз
Грандон Роудс Санборн
Клер Карлтон Хелен

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]