Пређи на садржај

Јуџини Бушард

С Википедије, слободне енциклопедије
Јуџини Бушард
Јуџини Бушард 2017.
Лични подаци
НадимакЏини
Датум рођења(1994-02-25)25. фебруар 1994.(30 год.)
Место рођењаВестмаунт, Канада
ДржављанствоКанада
Висина1,78
Маса61 kg
ПребивалиштеСједињене Америчке Државе Мајами Бич
Информације о каријери
Проф. каријера2009 — данас
Иградесном руком (дворучни бекхенд)
ТренерРене Стабс
Зарада6.469.693 $
Појединачно
Победе—порази266–199
Освојени турнири1 WTA, 6 ITF
Изгубљена финала6
Најбољи пласман5. (20. октобар 2014)
Тренутни пласман119. (19. август 2019)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеПФ (2014)
Ролан ГаросПФ (2014)
ВимблдонФ (2014)
ОП САД4. коло (2014, 2015)
Парови
Победе—порази57–66
Освојени турнири1 WTA, 1 ITF
Изгубљена финала3
Најбољи пласман103. (12. август 2013)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије3. коло (2014)
Вимблдон3. коло (2013)
ОП САД2. коло (2015)
Званични веб-сајт
http://geniebouchard.com/
Ажурирано: 13. септембар 2020..

Јуџини Бушард (фр. Eugenie Bouchard; Вестмаунт, 25. фебруара 1994) канадска је тенисерка.

Каријера

[уреди | уреди извор]
Бушардова са трофејом на ВТА турниру у Нирнбергу.

У јуну 2008. Бушардова је наступила на ИТФ турниру у Самтеру. Прву ИТФ титулу је освојила у Барнију (Аустралија) у фебруару 2011. године, победом против кинеске тенисерке Џенг Сајсај.[1][2] Освојила је шест ИТФ титула у синглу и једну у дублу.

У главном жребу неког ВТА турнира, играла је први пут у јулу 2011. године, на турниру у Вашингтону. Следеће године је стигла до четвртфинала у Вашингтону, након што је избацила осму носитељку Олгу Говорцову.

Бушардова је 2012, победом на Вимблдону, постала прва Канађанка која је освојила гренд слем титулу у јуниорској конкуренцији.[3] Након ове титуле доспела је на друго место ранг листе у јуниорској конкуренцији. Први велики успех је постигла на ВТА турниру у Чарлстону 2013. године, где је избачена у четвртфиналу од српске тенисерке Јелене Јанковић. На крају 2013. освојила је ВТА награду за најбољег новајлију у женској конкуренцији.[4][5] Највећи успех у каријери јој је финале на Вимблдону 2014, чиме је постала прва Канађанка која је успела да се пласира у финале неког гренд слем турнира. Уласком у финале Вимблдона Бушардова се пласирала на 7. место на светској ВТА ранг листи, чиме је постала најбоље рангирана Канађанка у историји тениса. Дана 20. октобра 2014. године је остварила најбољи пласман на ВТА листи када је била пета тенисерка света.

Та 2014. година јој је уједно била и најуспешнија у читавој каријери, дошла је и до прве титуле у Нирнбергу.

Године 2015. је била далеко мање успешна. Бушарова је на многим турнирима испадала у 1. колу. Од бољих резултата издвајају се четвртфинале Аустралијан Опена и 4. коло УС Опена где је морала да преда меч Роберти Винчи због потреса мозга који је задобила.

У 2016. години играла је два ВТА финала и то у Хобарту почетком године где је поражена од Ализ Корне и финале у Малезији у марту где је изгубила од Елине Свитолине.

Године 2017. играла је одлично на турниру у Сиднеју где је догурала до полуфинала. Играла је и 3. коло Аустралијан Опена те године. Добар резултат остварила је и у Мадриду где је дошла до четвртфинала. Тамо је победила две врхунске тенисерке - Марију Шарапову и Анџелик Кербер.

Почетком 2018. Бушар није најбоље играла. Дошла је до четвртфинала Тајпеја. Те године она креће сарадњу са Михаелом Џојсом. Играла је полуфинале у Гштаду где је морала да преда меч Францускињи Ализ Корне, а играла је и полуфинале Луксембурга.

У 2019. години је већ на првом турниру дошла до своје прве дубл титуле заједно са својом партнерком Софијом Кенин у Окланду. Тамо је догурала и до четвртфинала турнира у сингл конкуренцији. Дошла је и до 2. кола Аустралијан Опена и 2. кола Дубајија. На осталим турнирима испадала је у првом колу и то чак 9 пута заредом. Крајем јула 2019. Ежени Бушар добија новог тренера Џорџа Тодера из Аргентине. Њен предстојећи турнир је УС Опен.

Контроверзе

Током каријере је имала неколико контроверзних потеза. У априлу 2014. одбила је да пружи руку противници Александри Дулгеру на жребу уочи меча са Румунијом у Фед купу.[6]

Крајем 2015. поднела је тужбу против Тениског савеза САД, пошто се током последњег гренд слем турнира у сезони оклизнула у свлачионици, пала и добила потрес мозга. Бушард је у тужби навела да је после пада 4. септембра, претрпела велики бол и финансијски губитак и пред Окружним судом у Бруклину затражила одштету од Тениског савеза САД.[7]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Њој и њеној сестри близнакињи Беатрис имена су дата по ћеркама принца Ендруа, војводе од Јорка.[8] Има још једну млађу сестру и брата, Шарлота (рођена 1995) и Вилијам (рођен 1999).[9]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Гренд слем финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно 1 (0-1)

[уреди | уреди извор]
Исход Година Турнир Подлога Противница Резултат
Финале 2014. Вимблдон Трава Чешка Петра Квитова 3–6, 0–6

Учешће на гренд слем турнирима

[уреди | уреди извор]
Турнир 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 Осв/Игр Поб/Пор Про %
Гренд слем
Отворено првенство Аустралије КВ2 ПФ ЧФ 2K 0 / 6 14–6 75%
Ролан Гарос ПФ КВ1 1K 0 / 6 8–6 62%
Вимблдон Ф 1K 0 / 7 11–7 67%
Отворено првенство САД 0 / 6 8–5 60%
Поб/Пор 4–3 19–4 7–3 4–4 3–4 3–3 1–3 0 / 25 41–24 69%

ВТА финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 7 (1–6)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем (0–1)
Првенство ВТА (0–0)
Премијер турнири 5 (0–1)
Премијер (0–0)
Међународни турнири (1–4)
Подлога
Бетон (0–4)
Трава (0–1)
Шљака (1–1)
Тепих (0–0)
Исход Бр. Датум Категорија Турнир Подлога Противница Резултат
Финале 1. 13. окт. 2013 Међ. турнири Токио Бетон Аустралија Саманта Стосур 6–3, 5–7, 2–6
Победа 1. 24. мај 2014 Међ. турнири Нирнберг Шљака Чешка Каролина Плишкова 6–2, 4–6, 6–3
Финале 2. 5. јул 2014 Гренд слем Вимблдон Трава Чешка Петра Квитова 3–6, 0–6
Финале 3. 27. сеп. 2014 Премијер 5 Вухан опен Бетон Чешка Петра Квитова 3–6, 4–6
Финале 4. 16. јан. 2016 Међ. турнири Хобарт Бетон Француска Ализе Корне 1–6, 2–6
Финале 5. 6. март 2016 Међ. турнири Малезија опен Бетон Украјина Елина Свитолина 7–6(7–5), 4–6, 5–7
Финале 6. 13. сеп. 2020 Међ. турнири Истанбул куп Шљака Румунија Патрича Марија Циг 6–2, 1–6, 6–7(4–7)
  1. ^ „Bouchard wins first pro title in Burnie”. tenniscanada.com. Архивирано из оригинала 31. 01. 2016. г. Приступљено 30. 1. 2016. 
  2. ^ Myles, Stephanie (7. 2. 2011). „It’s time for Canadian tennis players to seize the day”. Montreal Gazette. Архивирано из оригинала 14. 02. 2011. г. Приступљено 9. 2. 2011. 
  3. ^ „Eugenie Bouchard advances to Australian Open semifinals”. CBC Sports. Приступљено 20. 1. 2014. 
  4. ^ а б „Eugenie Bouchard named WTA's top newcomer”. CBC Sports. Приступљено 20. 11. 2013. 
  5. ^ а б „Bouchard named WTA Newcomer of the Year”. Tennis Canada. Приступљено 20. 11. 2013. 
  6. ^ „MRZELO JE: Teniska zvezda nije htela da pruži ruku protivnici”. Kurir. Приступљено 13. 7. 2016. 
  7. ^ „Eženi tužila Amerikance”. Mondo. Приступљено 13. 7. 2016. 
  8. ^ „French with a royal connection”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 2. 3. 2014. 
  9. ^ „Getting To Know Eugenie Bouchard”. WTA. Архивирано из оригинала 06. 03. 2014. г. Приступљено 2. 3. 2014. 
  10. ^ „Eugenie Bouchard named top Canadian female tennis player”. CBC Sports. Приступљено 26. 11. 2013. 
  11. ^ „Eugenie Bouchard named Canadian female athlete of year”. CBC Sports. Приступљено 30. 1. 2016. 
  12. ^ Matisz, John (30. 12. 2014). „Eugenie Bouchard named QMI Agency's Athlete of the Year”. Canoe.com Sports. Приступљено 9. 02. 2016. 
  13. ^ „Eugenie Bouchard named most improved in women's tennis”. CBC Sports. Приступљено 19. 11. 2014. 
  14. ^ „Tennis Canada names Bouchard 2014 Birks female player of the year”. Tennis Canada. Приступљено 5. 12. 2014. 
  15. ^ „Eugenie Bouchard repeats as Canadian female athlete of the year”. The Globe and Mail. Приступљено 28. 12. 2014. 
  16. ^ „Tennis Canada names Milos Raonic and Eugenie Bouchard 2015 Birks Players of the Year”. Tennis Canada. Архивирано из оригинала 24. 12. 2015. г. Приступљено 23. 12. 2015. 
  17. ^ „Eugenie Bouchard named 2016 Tennis Canada female player of the year”. Tennis Canada. Архивирано из оригинала 03. 12. 2016. г. Приступљено 2. 12. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]