Љиљана Бакић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Љиљана Бакић
Датум рођења1939
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија

Љиљана Бакић је српски архитекта. Самостално, али такође заједно са својим супругом Драгољубом Бакићем, пројектовала је многобројне објекте у Београду, другим градовима Србије и иностранству.[1]

Биографија[уреди]

Љиљана је рођена је 1939. године.[2] Са радом на пољу архитектуре почела је 1962. године и заслужна је за реализацију грађевина као што су: Хала Пионир, стамбена насеља у Београду: Нова Галеника у Земуну и Вишњичка Бања, Завод за рехабилитацију неспецифичних плућних обољења у Соко Бањи.[1]

Године 2012. објавила је књигу 'Анатомија Б&Б архитектуре' – обимно издање у коме се осврће на своју и Драгољубову богату каријеру. За разлику од других архитектонских издања, ова књига, поред монографије дела ауторског тима Бакић&Бакић, представља и детаљан преглед анализа свих елемената који су утицали на њихове каријере у њихову архитектуру. Друштвени и економски услови у СФРЈ, турбулентне године распада земље, али и контакти и путовања – сви су утицали на специфичан ауторски израз Љиљане и Драгољуба Бакића. [1]

У овом делу приказана је богата архивска грађа која подразумева фотографије и цртеже објеката уз детаљна објашњења коцепта и идеје, већ и свих аспеката реализације објеката, проблема и потешкоћа, али и успеха који су доживљавали као пројектанти. Књига поред тога садржи и стручне текстове и чланке, породичне фотографије, личне и професионалне преписке, сведочења и сећања о колегама, професорима, менторима, инвеститорима.[1]

Љиљана се у свом делу осврће и на године паузирања свог рада као архитекте. Након повратка из Кувајта, где је Драгољуб радио за Енергопројект, а она за локлни архитектонски биро Said Breik & Marwan Kalo Consulting Engineers, Љиљана је родила две ћерке. Усклађивање приватног и пословног живота постало је тешко, јер је темпо рада у Енергопројекту био такав да је захтевао велико одрицање, дуг боравак у канцеларији, а некад и читаве ноћи рада. Чести су били службени путеви на градилишта у иностранству. [1]

Архитектури се вратила радећи уз супруга у предузећу Енергопројект - Архитектура и Урбанизам. Позвана је да помогне око једног конкурса и након успешног рада на томе, добила је сталан посао.[1]

Данас се Љиљана не бави активно пројектовањем, али се и даље бави архитектуром и градом. Највише је, како каже, брине недостатак визије и идеја, те небрига за нашу изграђену средину.[1]

Пројекти[уреди]

Многе репрезентативне грађевине производ су њеног самосталног, али и заједничког рада са супругом. Њихово свакако најпознатије дело јесте Хала Александар Николић, познатија као Хала Пионир, а уз њу и Ледена дворана Пионир. Поред тога што представљају једне од омиљених дестинација Београђана, ова два објекта су и архитектонске иконе пост-модернистичког Београда 70-их и 80-их година двадесетог века. Конкурс за идејно решење комплекса и објекта хале Пионир расписан је 1972. године са роком од свега 9 дана. У Енергопројекту, Бакићима је поверен овај задатак. Предвидели су да комплекс обухвата мултифункционалну спортску халу, пливалиште и велодром. Прва фаза - мултифункционална дворана, морала је да буде завршена и отворена до јуна 1973. године. и почетка Европоског боксерског шампионата. Главни пројекат развијали су паралелно са изградњом објекта брзим темпом. Иако је хала Пионир била предвиђена и за хокеј, временом у ту сврху није коришћена, а 1977. одлучено је да у склопу комплекса буде изграђена посебна дворана за лед. У односу на халу, ледена дворана је једноставније и сведеније форме, која успоставља занимљив однос са тереном у нагибу и постојећом халом.[1]

Љиљана Бакић самостално је пројектовала Завод за рехабилитацију неспецифичних плућних обољења у Соко Бањи 1974-1975. На овом објекту применила је сопствене идеје о психолошком и социолошком утицају и аспекту архитектуре. Водећи рачуна о потребама пацијената Завода, али и утичући на њихово понашање током боравка у објекту, обликовала је, и споља и изнутра, примерен и успео објекат. [1]

Стамбена насеља у Београду: Нова Галеника у Земуну и Вишњичка Бања, за коју су им као инспирација послужила насеља 'планинског' карактера, брдовите локације и боравак у Финској, створила је у сарадњи са креативним тимом Бакић&Бакић. Најпре су урбанистички пројектовали комплекс који је садржао и колективно и индивидуално становање и пратеће централне функције, школу, два обданишта и пратећу инфраструктуру. Насеље је изведено у две фазе, где је другу фазу стамбених објеката Љиљана самостално пројектовала.[1]

Награде и признања[уреди]

Архитектуру и искуство брачног пара Бакић значајно су обележили боравци и рад у иностранству: у Финској, Кувајту, Зимбабвеу. И у Србији и у иностранству добитници су великог броја награда и признања. Хала и Ледена дворана Пионир мере свој успех пре свега задовољством својих корисника. Оба пројекта су награђена наградама Салона архитектуре 1974. и 1978. године.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Zindović, Milena (septembar 2013. godine). „Ljiljana Bakić: Arhitektura koja pomera granice – Žene u arhitekturi”. www.zua.rs (на језику: српски). Приступљено 07. 03. 2018.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ „[Project Rastko] THE HISTORY OF SERBIAN CULTURE - Ivica Mladjenovic: Modern Serbian architecture”. rastko.rs. Приступљено 07. 03. 2018.