Љиљана Малетин Војводић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Љиљана Малетин Војводић
Љиљана Малетин Војводић
Лични подаци
Место рођењаНови Сад, СФРЈ
Књижевни рад
Најважнија делаInstruction as writings
Dwarves and Hyperborea
Gothenburg Art Book
Они који једу сирово месо
У егзилу
Патуљци и Хипербореја

Љиљана Малетин Војводић (Нови Сад) српска је књижевница и истраживач културе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Љиљана је рођена у Новом Саду. На Филозофском факултету у родном граду дипломирала је књижевност. Чланица је Српског књижевног друштва и Друштва књижевника Војводине. Бави се писањем кратких прича, романа, путописа, есеја, новинских текстова о савременој визуелној уметности, као и имаголошким истраживањем других, најчешће скандинавских, култура. Својим, углавном, фикционалним наративима тематизује савремену уметност, традицију и начин живота на Исланду, у Финској, Шведској, Гренланду и у Норвешкој. Школовала се и одрасла је у Новом Саду, у породици просветних радника, мајка Нада (Малетин, рођена Мирјанин) била је учитељица, отац Ђорђе (Малетин) био је дугогодишњи директор О.Ш. Соња Маринковић у Новом Саду, секретар СИЗ-а за културу града Новог Сада, народни посланик у Скупштини СФРЈ.

Текстове објављује у часописима (Нова мисао, „Поља“, Летопис Матице српске, Интеркултуралност[1], Свеске”, Београдски књижевни гласник) у дневним новинама („Данас“) и он-лајн (Књижевни портал Стране, http://strane.ba/author/ljiljanamaletinvojvodic/е-новине<ref[мртва веза]>e-novine/Rušenje zidova umetnošću Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2015)</ref>, P.U.L.S.E.[2], Supervizuelna[3], Hyperborea, Б92-putovawa).

Као писац, учествовала је у међународним резиденцијалним програмима у Летонији, Финској, Норвешкој, Шведској, на Исланду Исланд и на Гренланду. За свој рад је награђена наградама за савремену приповетку Андра Гавриловић (2016) и Милутин Ускоковић (2009), као и стипендијама у Кући писаца у Летонији, у месту Вентспилс и у Музеју Упернавик на Гренланду. Њена књига под називом Норвешка прича (2013), реализована уз подршку Амбасаде Норвешке у Србији[4], резултат је вишемесечног боравка и истраживања у УСФ Верфтету (no.wikipedia.org/wiki/USF_Verftet), у Бергену и односи се на проучавање норвешке књижевности објављене у Србији, као и на слику Норвешке у српској култури, почев од Писама из Норвешке Исидоре Секулић до радова професора Љубише Рајића.

Њен први роман Исландски бедекер: патуљци и Хипербореја, тематизује савремену уметност и живот у Рејкјавику, на Исланду, док је културолошки бедекер под називом Финска, земља Калевале, језера и сауна[5] (који говори о односу савременог и традиционалног, о финској литератури, визуелној уметности, односу према наслеђу и према природи, образовању, финском националном бићу итд.), објављен 2011. године захваљујући Министарству иностраних послова Финске и Финској амбасади у Београду.

У Гетеборгу 2014. године, настаје њена прва концептуална књига Gothenburg Art Book, која је доступна и у пдф верзији. Током 2014/15. у Бергену Љиљана Малетин наставља с радом на концептуалној уметности и креира нову уметничку књигу под називом Instruction as writings, омаж Јоко Оно, Софи Кал, Синди Шерман, Трејси Емин и Марлен Дима. На позив општине Рогаланд и њиховог културног центра, 2015. године, Љиљана Малетин Војводић борави, у склопу ретроспективне изложбе Фриде Хансен, у Уметничком музеју у Ставангеру, у уметничком резиденцијалном програму у Кући Фриде Хансен. Захваљујући сарадњи са некомерцијалним издавачем First edition, Љиљана објављује серију уметничких фотографија-разгледница насталих у Шведској, Финској и Норвешкој, а потом и књигу фотографија под именом ”Vanishing homes” (2016), резултат учешћа у резиденцијалном програма у регионалном музеју у западној Финској (Erro Nelimarkka-museo).

Исте године, захваљујући подршци норвешке књижевне агенције Норла, објављује антологију одломака норвешких писаца под именом ”Норвешка од Бјернсторна до Кнаусгора” (Орион спирит, 2016). Уз подршку Покрајинског Секретаријата за спорт и омладину, у оквиру ученичког преводилачког пројекта и активности током обележавања 225 година Карловачке гимназије, излази и енглески превод њеног романа под називом ”Those who eat raw meat” (Арт принт, Нови Сад, 2016). У издању НГО Артбокс и Артпринта из Новог Сада, крајем 2016. године из штампе излази концептуална књига имаголошких есеја и есеја из уметности под називом Прустове мадлене у супермаркету, заједно са фотографијама уметничких акција мултимедијалног уметника, Драгана Војводића. Године 2017. у Новом Саду објављује културолошки водич о Шведској, под називом ”Носталгија за Севером #Слика Шведске у српској култури”. На препоруку Фондације Нови Сад 2021 - европска престоница културе, захваљујући подршци јапанске организације ЕУ Јапан Фест из Токија, почетком 2018, као и током лета 2019. је, заједно са Драганом Војводићем, учествовала у међународном истраживачком пројекту у Јапану. У јулу 2018. године, захваљујући стипендији Министарства иностраних послова Аустрије, борави у Бечу, у резиденцији Кварта музеја (Q21, Vienna). Августа исте године, на позив Министарства културе Русије, борави у уметничком резиденцијалном центру ГЦСИ у Санкт Петербургу. Почетком 2019. године борави у резиденцији за писце, Удружења књижевника Исланда, у Кући Гунара Гунарсона, у Рејкјавику, на Исланду. Године 2020. објављује роман Скрик инспирисан радом савремених визуелних уметница и резиденцијлним уметничким боравцима у Норвешкој.

Књиге Љиљане Малетин Војводић налазе се у библиотекама у Србији, Норвешкој (градске библиотеке у Ослу и Ставангеру), Великој Британији (The British Library), Канади (Библиотека Универзитета у Торонту), Сједињеним Државама (библиотека Универзитета Харвард, Библиотека америчког Конгреса у Вашингтону, библиотека Универзитета Илиноис).

Сем белетристиком и писањем о савременој визуелној уметности, Љиљана се бави и фотографијом, сарађујући у пројектима визуелног уметника, Драгана Војводића (на Исланду, у Француској, Финској, Италији, Мађарској, Хрватској).

Приватни живот[уреди | уреди извор]

У браку је са мултимедијалним уметником, Драганом Војводићем, са којим често сарађује у заједничким уметничким пројектима.

Дела[уреди | уреди извор]

  • Носталгија за Севером #Слика Шведске у српској култури, Артбокс-Арт принт, Нови Сад, 2017.
  • Прустове мадлене у супермаркету (заједно са Драганом Војводићем), Артбокс-Арт принт, Нови Сад, 2016.
  • Those who eat raw meat, Арт принт, Нови Сад, 2016.
  • 'Vanishing homes, First edition, Нови Сад, 2016.
  • Норвешка од Бјернсона до Кнаусгора Орион спирит, Сремска Каменица-Нови Сад, 2016.
  • Instruction as writings (art book, kindle, Amazon), 2015.
  • Instruction as writings (art book, English language), Bergen, Norveška, 2014.[6]
  • Dwarves and Hyperborea, Amazon, kindle, 2014.[7]
  • Gothenburg Art Book, handmade Art Book, limited edition, PDF also available, Geteborg, Švedska, 2014.
  • Они који једу сирово месо, Mediterran publishing, Нови Сад, 2013.[8]
  • Норвешка прича, ИК Прометеј, Нови Сад, 2013.[9]
  • У егзилу, ИК Прометеј, Нови Сад, 2011[10][11]
  • Финска, земља калевале, језера и сауна, ИК Прометеј, Нови Сад, 2011.[12]
  • Карловачка гимназија, традиција и савременост (коаутор), ИК Прометеј, Нови Сад, 2010.
  • Патуљци и Хипербореја, Мала велика књига, Нови Сад, 2008.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije INTERKULTURALNOST” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 11. 2014. г. Приступљено 17. 11. 2014. 
  2. ^ author: lilydrag
  3. ^ Supervizuelna/14. dani perfomansa
  4. ^ A new book in Serbian about Norway
  5. ^ Одломак из културолошког бедекера „Финска, земља Калевале, језера и сауна“[мртва веза]
  6. ^ Prozaonline/OMAŽ JOKO ONO, SOFI KAL, TREJSI EMIN I MARLEN DIMA
  7. ^ Amazon/Dwarves and Hyperborea
  8. ^ B 92-Kultura/"Oni koji jedu sirovo meso"
  9. ^ „Прометеј/Норвешка прича”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2015. г. Приступљено 09. 09. 2013. 
  10. ^ „Љиљана Малетин Војводић на сајту ИК Прометеј”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2012. г. Приступљено 10. 06. 2013. 
  11. ^ „Нова књига: У егзилу Љиљане Малетин Војводић”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 06. 06. 2013. 
  12. ^ „Финска, земља калевале, језера и сауна”. Архивирано из оригинала 01. 11. 2012. г. Приступљено 19. 06. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љиљана_Малетин_Војводић&oldid=26800533”