Љиљана Марковић (универзитетска професорка)

С Википедије, слободне енциклопедије
Љиљана Марковић
Датум рођења(1953-06-05)5. јун 1953.(69 год.)
Место рођењаБеоград
 ФНРЈ
ШколаУниверзитет у Кембриџу
НаградеОрден излазећег Сунца

Љиљана Марковић (Београд, 5. јун 1953) српски је јапанолог и универзитетски професор.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирала је на Факултету економских и политичких наука и Факутлету оријенталнијх студија Универзитета у Кембриџу, на коме је и магистрирала. Докторирала је на Универзитету Ћуо у Токију.[1]

Прошла је сва професорска звања на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Била је деканка (2016-2019)[2] и председница Већа докторских студија Филолошког факултета Универзитета у Београду.[1] Поднела је оставку на позицију в. д. декана јула 2020.[3]

На изборима у Београду 2018. била је на листи „Александар Вучић – Зато што волимо Београд” за градске одборнике.[3]

Неколико професора Филолошког факултета у новембру 2019. упутилo је  Одбору за професионалну етику Универзитета у Београду захтев за утврђивање неакадемског понашања Љиљане Марковић јер је наводно више дела других ауторки присвојила у својој библиографији што је повреда Кодекса професионалне етике.[4][5]

Током четрдесет година педагошког рада на Филолошком факултета извела је преко 500 дипломираних јапанолога, неколико десетина магистара и мастера јапанологије, као и десетак доктора наука.[1]

Она је написала значајан број књига и научних радова о јапанској цивилизацији.[1]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Влада Јапана јој је доделила Награду Министра спољних послова Јапана (Гаиму даиђин шо), за посебан допринос у развоју јапанологије као научне дисциплине и унапређивању културних веза између Јапана и Србије, 2010.[1]
  • Орден излазећег Сунца - златни зраци са розетом, за изузетан допринос у успостављању и унапређењу пријатељских односа са Јапаном, Јапан[6]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Образовни систем Јапана, 1953.[7]
Преводи
  • Велемајстор; Снежна земља, 1981.[8]
  • Играчица из Изуа ; Месец на води, 2009.[9]
  • Лепота и туга, 2010.[10]
  • Не дај ми никада да одем, 2020.[11]
Приређивач
  • Хаику, са Александром Вранеш и Биљаном Златковић, 2019.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Љиљана Марковић | Filoloski fakultet” (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06. 
  2. ^ „Otvoreno pismo rektoru, Senatu i Savetu UB - Novi Standard”. Нови Стандард (на језику: српски). 2020-09-30. Приступљено 2022-05-06. 
  3. ^ а б „Љиљана Марковић | Filoloski fakultet” (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06. 
  4. ^ „Ljiljana Marković”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06. 
  5. ^ Mitić, Ana (2020-03-03). „Krivična prijava protiv dekanke Filološkog fakulteta zbog falsifikovanja”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-06. 
  6. ^ FoNet (2022-04-29). „Orden izlazećeg sunca za profesorku Ljiljanu Marković: Produbljivanje saradnje između Japana i Srbije”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06. 
  7. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Образовни систем Јапана :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06. 
  8. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Velemajstor; Snežna zemlja :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06. 
  9. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Играчица из Изуа; Месец на води :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06. 
  10. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Lepota i tuga; Utsukushisa to kanashimi to :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06. 
  11. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ne daj mi nikada da odem; Never Let Me Go :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06. 
  12. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Хаику :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06.