Пређи на садржај

Љиљана Плазинић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Љиљана Плазинић
Лични подаци
Датум рођења(1988-11-11)11. новембар 1988. (36 год.)
Место рођењаЧачак, СФР Југославија
ПребивалиштеПанчево
ОбразовањеФилозофски факултет Универзитета у Београду
Научни рад
ПољеПсихологија
ИнституцијаФилозофски факултет
Факултет за образовање учитеља и васпитача

Љиљана Плазинић (Чачак, 11. новембар 1988) српски је психолог и доцент на Факултету за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Рођена је 11. новембра 1988. у Чачку, где је завршила основну школу и Гимназију.[2] Студије психологије уписала је 2007. године, а завршила 2011. на Филозофском факултету Универзитету у Београду, са просечном оценом 9,58.[2] Током студија била је стипендиста Републике Србије и града Чачка.[2] Мастер академске студије завршила је са просечном оценом 10 као стипендиста Фонда за младе таленте – Доситеја, а њен мастер рад „Епистемолошка уверења и стратегије учења као предиктори академског успеха” ушао је у најужи избор за награду Фонда „Kатарина Марић”.[2] По уписивању докторских студија била је стипендисткиња Министарства просвете Републике Србије за младе истраживаче – докторанте 2015. године. Докторирала је 2021. са дисертацијом „Наставне стратегије као чиниоци академске мотивације, самоефикасности и анксиозности ученика у ТВ настави”.[3]

Радно искуство

[уреди | уреди извор]

Бави се истраживачким, наставним и уређивачким радом.[1]

Од 2022. године изабрана је у звање доцента на Универзитету у Београду.[1][4] Ангажована је на предметима Психологија образовања и Вршњачко насиље у школи на Факултету за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду.[тражи се извор] На истом факултету ради од 2016. када је ангажована као асистент.[2] Академске 2023—2024. била је ангажована и на предмету Психологија на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду.[1] За време мастер студија радила је као демонстратор на предмету Психологија на Факултету безбедности Универзитета у Београду.[3] Непосредно након дипломирања ангажована је на одређено време као наставница грађанског васпитања у Основној школи „Лазар Саватић” Земун.[3]

Радила је као уредница у издавачким кућама где је била задужена за психолошко и дидактичко обликовање рукописа уџбеника.[3] Била је ангажована и као аутор и реализатор семинара о школском оцењивању и као реализатор акредитованог семинара о раду са даровитим ученицима.[3]

Истраживачки рад

[уреди | уреди извор]

Истраживачким радом почиње да се бави током студија, када је на конкурсу „Програм подршке развоју истраживачких кадрова из области друштвених наука – секундарне анализе података добијених кроз истраживање PISA” предлог истраживања који је креирала са колегама изабран међу више десетина радова и подржан од стране Кабинета потпредседника Владе за европске интеграције – Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Министарства науке, технолошког развоја и иновација и Института за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.[3] Од тада до данас била је ангажована на више од десет истраживачких пројеката еминентних организација попут Института за психологију, Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, Центра за образовне политике, Уницефа, The Association Center for Applied Policy and Integrity и OECD ACN.[3]

Своје истраживачке радове објавила је у више научних часописа, на теме психологије образовања, даровитости и конформизма у естетском суђењу.[2] Учествовала је на више међународних и националних научних скупова.[2] Председавала је организационим одбором научног скупа „Савремени приступи у професионалном развоју и раду васпитача и учитеља” на Факултету за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду 2018.[5] Била је секретар Програмског одбора 66. Kонгреса психолога исте године.[6] Учествовала је у уређивању зборника саопштењa поменутих скупова, као и у преводу књиге Teaching For A Change: Perspectives & Overview Лорина В. Андерсона.[3]

Ауторка је вебинара „Превенција вршњачког насиља”.[7] Чланица је Друштва психолога Србије и Секције универзитетских наставника психологије образовања.[3] Рецензенткиња је часописа Иновације у настави.[3] Живи у Панчеву.

Радови

[уреди | уреди извор]

Ауторка је бројних радова, неки од њих су:[8]

  • Emotional support provision in TV instruction-disparities between classroom and subject teachers2[9]
  • Развијање система за рано препознавање ученика који су у ризику од осипања из образовног система кроз сарадничко акционо истраживање 2017.[10]
  • Developing the Early Warning System for identification of students at risk of dropping out using a collaborative action research process1, 2 2017.
  • Програм за креирање образовних политика на основу података и резултата истраживања – Зборник истраживачких радова 2017.[11]
  • Is high ability necesssary for high achievement? A review of recent empirical findings on the conditions for attaining expertise 2019.[12]
  • Наслеђе или средина? Разматрање старе дилеме о пореклу изузетних постигнућа у светлу нових емпиријских налаза 2019.[13]
  • Adolescent conformist behaviour in making aesthetic judgments under pressure of authority figures and peer pressure 2019.[14]
  • Да ли су изузетне способности неопходне за изузетна постигнућа: преглед новијих емпиријских налаза о условима за достизање експертизе 2019.[15]
  • Истраживачки налази о праксама центара за социјални рад у вези са лишавањем пословне способности 2020.[16]
  • Наставне стратегије као чиниоци академске мотивације, самоефикасности и анксиозности ученика у ТВ настави 2021.[17][18]
  • Ученичка перцепција наставних пракси као предиктор ученичке самоефикасности у ТВ настави 2021.[19][20]
  • The predictive effects of students’ perception of teaching practices in TV instruction on students’ self-efficacy[21]
  • Настава на даљину и како задржати ученика испред екрана 2022.[22]
  • Задовољеност социоемоционалних потреба у школи: како је пандемија КОВИД-19 изменила перцепцију ученика 2024.[23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Љиљана Плазинић (1988)
  2. ^ а б в г д ђ е „ЉИЉАНА ПЛАЗИНИЋ – БИОГРАФИЈА”. Kablarnet (на језику: енглески). 2025-04-18. Приступљено 2025-04-22. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и „Реферат о завршеној докторској дисертацији” (PDF). nardus.mpn.gov.rs. Приступљено 2025-04-22. 
  4. ^ „Ljiljana Plazinić ORCID”. orcid.org. Приступљено 2025-04-24. 
  5. ^ Програм међународног научног скупа САВРЕМЕНИ ПРИСТУПИ У ПРОФЕСИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ И РАДУ ВАСПИТАЧА И УЧИТЕЉА Универзитет у Београду – Учитељски Факултет, Београд, Србија 25. мај 2018. године
  6. ^ admin.dprs (2018-01-13). „Pozivno pismo za Kongres psihologa Srbije 2018. godine”. Društvo psihologa RS (на језику: српски). Приступљено 2025-04-22. 
  7. ^ „Вебинари – Дата Статус” (на језику: српски). Приступљено 2025-04-22. 
  8. ^ „Ljiljana Plazinić”. scholar.google.com. Приступљено 2025-04-22. 
  9. ^ Plazinić, Ljiljana S. „EMOTIONAL SUPPORT PROVISION IN TV INSTRUCTION-DISPARITIES BETWEEN CLASSROOM AND SUBJECT TEACHERS2”. EDUCATION THROUGH THE COVID-19 PANDEMIC: 255. 
  10. ^ „‪Razvijanje sistema za rano prepoznavanje učenika koji su u riziku od osipanja iz obrazovnog sistema kroz saradničko akciono istraživanje‬”. scholar.google.com. Приступљено 2025-04-22. 
  11. ^ „‪Програм за креирање образовних политика на основу података и резултата истраживања – Зборник истраживачких радова‬”. scholar.google.com. Приступљено 2025-04-22. 
  12. ^ „‪Is high ability necesssary for high achievement? A review of recent empirical findings on the conditions for attaining expertise‬”. scholar.google.com. Приступљено 2025-04-22. 
  13. ^ „‪Nasleđe ili sredina? Razmatranje stare dileme o poreklu izuzetnih postignuća u svetlu novih empirijskih nalaza.‬”. scholar.google.com. Приступљено 2025-04-22. 
  14. ^ „‪Adolescent conformist behaviour in making aesthetic judgments under pressure of authority figures and peer pressure‬”. scholar.google.com. Приступљено 2025-04-22. 
  15. ^ „‪ДА ЛИ СУ ИЗУЗЕТНЕ СПОСОБНОСТИ НЕОПХОДНЕ ЗА ИЗУЗЕТНА ПОСТИГНУЋA: ПРЕГЛЕД НОВИЈИХ ЕМПИРИЈСКИХ НАЛАЗА О УСЛОВИМА ЗА ДОСТИЗАЊЕ ЕКСПЕРТИЗЕ‬”. scholar.google.com. Приступљено 2025-04-22. 
  16. ^ „‪Istraživački nalazi o praksama centara za socijalni rad u vezi sa lišavanjem poslovne sposobnosti‬”. scholar.google.com. Приступљено 2025-04-22. 
  17. ^ „‪Наставне стратегије као чиниоци академске мотивације, самоефикасности и анксиозности ученика у ТВ настави‬”. scholar.google.com. Приступљено 2025-04-22. 
  18. ^ „E teze”. eteze.bg.ac.rs. Приступљено 2025-04-22. 
  19. ^ „‪Učenička percepcija nastavnih praksi kao prediktor učeničke samoefikasnosti u TV nastavi‬”. scholar.google.com. Приступљено 2025-04-22. 
  20. ^ Plazinić, Ljiljana (2021-12-07). „The predictive effects of students’ perception of teaching practices in TV instruction on students’ self-efficacy”. Psihološka istraživanja (на језику: енглески). 24 (2): 259—275. ISSN 2560-306X. doi:10.5937/psistra24-32477. 
  21. ^ „‪The predictive effects of students’ perception of teaching practices in TV instruction on students’ self-efficacy‬”. scholar.google.com. Приступљено 2025-04-22. 
  22. ^ „‪Настава на даљину и како задржати ученика испред екрана‬”. scholar.google.com. Приступљено 2025-04-22. 
  23. ^ „‪Zadovoljenost socioemocionalnih potreba u školi: kako je pandemija COVID-19 izmenila percepciju učenika‬”. scholar.google.com. Приступљено 2025-04-22. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љиљана_Плазинић&oldid=30041651”