Љиља Бела
Љиља Бела | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Љиљана Молдовановић |
Друга имена | Љиља Бела, Љиљана Бела |
Надимци | Љиља |
Датум рођења | или 16. март 1974. 1. март 1974. |
Место рођења | Београд (СР Србија), СФР Југославија |
Пребивалиште | Беч, Аустрија[1] |
Занимање | певачица |
Породица | |
Деца | 1[1][2] |
Музички рад | |
Активни период | 1990—2004, 2009, 2014—[3][1] |
Жанр | поп-фолк, турбо-фолк |
Издавачка кућа | Гранд продукција |
Љиљана Молдовановић (Београд, 1. март или 16. март 1974), позната као Љиља Бела, српска је певачица народне музике. Њена хит-песма је Осветница.[1][2]
Биографија[уреди | уреди извор]
У родном граду Београду[1] завршила је основну и средњу школу. У основној школи је наступала на приредбама, а 1990. године у бечком клубу „Јединство”; после две године је добила професионални ангажман у кафани у Бечу. Година 1990-их наступала је у Бечу и другим европским градовима.[3]
У септембру 1999. године отпочела је припрема првог албума: са Стевом Симеуновићем и Гораном Ратковићем Ралетом као продуцентима. Тако је снимљена песма Ђидо, као и песма Сине мој и данашњи хит Осветница по којем је Љиља Бела нарочито препознатљива. Први албум певачице Љиље Беле издала је Гранд продукција године 2002.[3] Певачица је већ била популарна 2000. представљањем песама у Гранду.[2]
Убрзо је објављен други албум певачице Љиље Беле, 2003. године под насловом Парфем[1] и опет у издању Гранда. Тада је сарађивала и са Пеђом Меденицом и (аранжман) Енџијем Маврићем. Више слушане песме са овог албума су насловна песма, Благослов, Мој крај, Вараш ме вараш...[3]
Од 2004. до 2009. године није била професионално активна; године 2009. је наставила каријеру објавивши два сингла: Геније и Зашто глумиш лудило. Од 2009. до 2014. поново је паузирала каријеру те 2014. у Гранд продукцији објавила два сингла: Жене разведене и Тајне.[3]
Дискографија[уреди | уреди извор]
- Студијски албуми
№ | Год. | Албум | Песме |
---|---|---|---|
1 | 2002. | Ђидо |
|
2 | 2003. | Парфем |
|
- Синглови
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Berak, Rade (25. 10. 2018). „Iskreno preporučujemo: Ljilja Bela idealna za sve vrste veselja”. AUSTRALIA Svet Showbiz Portal. Svet Australia. Архивирано из оригинала 16. 2. 2023. г. Приступљено 16. 2. 2023.
- ^ а б в г д Goran (19. 12. 2014). „Ljilja Bela se vratila muzici na nagovor sina”. Poznati.info. Informativka d.o.o. Архивирано из оригинала 3. 10. 2022. г. Приступљено 16. 2. 2023.
- ^ а б в г д ђ е ж з „Ljilja Bela - Biografija”. Ljilja Bela. Facebook. 6. 4. 2017. Архивирано из оригинала 16. 2. 2023. г. Приступљено 16. 2. 2023.