Љубанци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Љубанци
мкд. Љубанци
Ljubanci-wide.JPG
Поглед на Љубанце
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Бутел
Становништво
Становништво
 — (2002) 928
Географске карактеристике
Координате 42°06′31″ СГШ; 21°27′17″ ИГД / 42.1086° СГШ; 21.4547° ИГД / 42.1086; 21.4547Координате: 42°06′31″ СГШ; 21°27′17″ ИГД / 42.1086° СГШ; 21.4547° ИГД / 42.1086; 21.4547
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 580 м
Љубанци на мапи Републике Македоније
Љубанци
Љубанци
Остали подаци
Поштански број 1000
Позивни број (+389) 02
Регистарска ознака SK

Љубанци (мкд. Љубанци) су насеље у Републици Македонији, у северном делу државе. Љубанци припадају градској општини Бутел града Скопља. Насеље је северно предграђе главног града.

Природни услови[уреди]

Љубанци су смештени у северном делу Републике Македоније. Од најближег већег града, Скопља, насеље је удаљено 15 км северно. Налази се на реци Љуби.

Насеље Љубанци је у оквиру историјске области Црногорје и положено је у јужном подножју Скопске Црне Горе. Северно од насеља издиже се планина, а јужно се пружа Скопско поље, које је плодно и густо насељено. Надморска висина насеља је приближно 580 метара.

Месна клима је континентална.

Историја[уреди]

По извештају из 1899. године село Љубанци су контролисани Бугари и бугаромани (присталице егзархије). Ту се налазило 120 кућа, православна црква Св. Николе и православни манастир.[1] Када је 1901. године посетио то "бугарашко место" један бугарски политичар из Трнова у друштву руског новинара Амфитеатрова, изненадила их је изјава једне жене. Попадија "бугарског" пароха им је рекла да "они не говоре и не разумеју бугарски језик".[2]

У месту је 1924. године подигнута нова школа.[3] Њен рад је започео још 1853. године.

Јула 1926. године упале су бугарске комите (тројке) под командом војводе Величка Вељановића у место. Неколико сељака јатака их је служило и крило. За њима су потеру спроводили жандармерија и добровољни сељачки одреди. Када су откривени, током борби са југословенским властима, погинули су један жандарм и два сељака.[4] Председник општине био је тада Анђелко Ђуровић, а кмет Илија Ђорђевић били су малтретирани и тучени са по 20 батина од стране жандарма. Повод за то био је факат да су они хтели да заштите једног дечака од батина, али су жандарми дигли руку и на њих. Сељани Љубанца су због насиља тужили суду жандармеријског наредника Симу Бобара и каплара Николу Матића. Међу сведоцима био је Бојко Анђелковић месни кафеџија, учитељица Толка Јакић и неки сељаци. Жандарми су тврдили да су председник и кмет били у друштву са оцем комите Величка, а ови су тврдили да су терорисани као присталице демократа. Изродио се инцидент у политички, у којем су радикали терорисали демократе.[5]

Срби у месту[уреди]

Басне од више аутора скупио је Возаревић у књигу објављену 1833. године у Београду. Ту поучну књигу су купили неки Срби трговци и житари Београђани, родом из тог места у Скопљанској нахији. Били су то: Стефан Коста Поповић и Јован Коста Поповић.[6]

У месту је православна црква Св. Богородице, задужбина сестре цара Душана. У 19. веку је цркву оправио познати мајстор Андрија Дамјанов. Храм је 1923. године био малих димензија и у рушевинама.[7]

Остао је у рушевинама стари средњевековни српски манастир у пустињи изнад села Љубанци, близу Скопља. Била је то задужбина цара Душана Немањића из периода 1331-1355. године. Северно од села је на падини подигнут православни манастир Св. Николе Љубанечког. Манастир је обновљен 1847. године и чинили су га мала црква са два конака за монахе. Ту се 1851. године насели један Србин монах који је због клевета и напада морао да оде. Радове су наводно извели исти мајстори и зографи који су градили цркву Св. Богородице у Скопљу. То је манастир Вунеш са црквом посвећеном Св. Николи. Манастир је познат по Вунешком поменику из 15. века. Поменик је ту пренет када је срушена црква Св. Спаса у Сопишту. Књигу Триод посни )из 15. века), написао је у манастиру јерођакон Мина 1519. године. Тај стари триод иначе писан за цркву Св. Ваведења Богородице у Кучевишту, су Бугари однели у Цариград 1856. године. Последњи игуман манастира Серафим умро је 1960. године, а монаси прешли у Србију.

Западно од Љубанца налазио се капела - манастирић Св. Меркулија.

Становништво[уреди]

Љубанци су према последњем попису из 2002. године имали 928 становника.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (98%). Остало су махом Цигани и Срби.

Већинска вероисповест је православље.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899. године
  2. ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године
  3. ^ "Време", Београд 1924. године
  4. ^ "Време", Београд 1926. године
  5. ^ "Време", Београд 1927. године
  6. ^ Григорије Возаревић: "Басне", Београд 1833. године
  7. ^ "Старинар", Београд 1923. године

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]