Љубањ (Русија)
| Љубањ Люба́нь, Lupana | |
|---|---|
 Љубањска православна црква | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Тосњенски рејон |
| Основан | први помен 1500. |
| Статус града | 1912. |
| Стара имена | Љубани |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 4.615 |
| — густина | 659,29 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 21′ С; 31° 15′ И / 59.35° С; 31.25° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 41 m |
| Површина | 7 km2 |
.svg)  Љубањ Љубањ на карти Русије | |
 Љубањ Љубањ на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 187050–187052 |
| Позивни број | (+7) 81361 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 41 248 505 |
| ОКТМО код | 41 648 105 001 |
| Веб-сајт | |
| lubanadmin.ru/ | |
Љубањ (рус. Люба́нь; фин. Lupana) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северозападном делу Лењинградске области, и административно припада Тосњенском рејона.
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живела 4.615 становника. Административни статус града има од 1912. године.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Љубањ смештен је у источном делу Тосњенског рејона, на око 33 километра југоисточно од административног центра рејона, града Тосна, односно на око 90 километара југоисточно од историјског центра града Санкт Петербурга. Кроз град протиче река Тигода, лева притока реке Волхов. Градска територија обухвата површину од 7 квадратних километара, док се само градско средиште налази на надморској висини од 41 метра.
Кроз град пролазе деоницепруге и аутопута (национални аутопут М10 „Росија”) који повезују Санкт Петербург са Москвом, односно магистрални друм Р41 Луга—Павлово.
Историја[уреди | уреди извор]
У писаним изворима насеље се први пут помиње 1500. године у катастарској књизи Водске пјатине Дмитрија Китајева, као село Љубани (рус. Любани).[1] Село је добило на значају након 1711. када је туда прошао друм између Санкт Петербурга и Москве. Село Љубани се помиње и на Шмитовој карти Санктпетербуршке губерније из 1700. године.[2]
Године 1849. кроз село је прошла деоница железничке пруге од Мослве ка Санкт Петербургу, а већ годину дана касније саграђена је и љубањска железничка станица. Значај села растао је паралелно са развојем железнице, а 1868. у Љубању је отворена прва саобраћајна школа железничког смера.
Према подацима са првог сверуског пописа становништва из 1897. године, Љубањ је заведен као насеље са железничком станицом у којем је живело укупно 2.285 становника, од којих је 1.997 њих било православне вероисповести.[3]
Званичан административни статус града носи од 1912. године, а у периоду од 1917. до 1927. служио је као административно средиште Љубањске општине Новгородског округа Новгородске губерније.[4] У границама Тосњенског рејона је од 1930. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 4.188 становник, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 4.615 становника.[5]
| 1959. | 1970. | 1979. | 1987. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 7.139 | 6.970 | 7.057 | 2.285 | 5.078[6] | 4.616[7] | 4.188[8] | 4.615 |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ «Переписная оброчная книга Водской пятины 1500 года» стр. 372
- ^ «Карта Санкт-Петербургской губернии содержащей Ингерманландию, часть Новгородской и Выборгской губернии», 1770 год Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020)
- ^ «Населённые места Российской империи по данным первой всеобщей переписи населения 1897 г.» СПб, 1905, стр. 126
- ^ Волостные советы Ленинградской губернии Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2015)
- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Градови рејонске субординације (31) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (32) |
| |
