Љуберађа

Координате: 43° 01′ 23″ СГШ; 22° 22′ 32″ ИГД / 43.023° СГШ; 22.375666° ИГД / 43.023; 22.375666
С Википедије, слободне енциклопедије
Љуберађа
Љуберађа Милованка центар села 11 11 2014.jpg
Љуберађа центар села
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаБабушница
Становништво
 — 2011.287
Географске карактеристике
Координате43° 01′ 23″ СГШ; 22° 22′ 32″ ИГД / 43.023° СГШ; 22.375666° ИГД / 43.023; 22.375666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина573 м
Љуберађа на мапи Србије
Љуберађа
Љуберађа
Љуберађа на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18217
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Љуберађа је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2011. године било је 202 становника а 2002. било је 287 становника (према попису из 1991. било је 368 становника).

На самом улазу у село се налази Комаричко врело - скуп извора који се већим делом користе за добијање пијаће воде за регионални водовод (Бабушница - Ниш). У селу се налази и основна школа „Светозар Марковић“ и црква Светог Илије.

На дан Светог Илије, 2. августа, се у селу одржавају вашар, турнир у малом фудбалу и фестивал „Комаричке вечери“.

Поглед са брда

Положај[уреди | уреди извор]

Село се налази 6 km југозападно од Бабушнице.

Кроз насеље пролази пут Пирот - Бабушница - Власотинце - Лесковац и протиче река Лужница. У скоро самом центру села се река Мурговица улива у реку Лужницу.

Историја[уреди | уреди извор]

Љуберађа се први пут спомиње у званичним списима 1878. године када постаје седиште "Љуберажданске" општине, а варошицом је проглашена 1927. године. До 1941. године била је највећи економски и услужни центар Лужнице. Након Другог светског рата седиште општине постаје Бабушница. Током друге половине прошлог века и у овом веку број становника села је у сталном опадању.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У време кад је Љуберађа била општинско место до Другог светског рата и непосредно после рата у насељу је био велики број: воденица,продавница, локала и занатских радњи. У то време пијачни дан је био среда и тада би у село долазио велики број људи из околних села.

За вашар "Светог Илију" је било једно од највећих окупљања људи из околине и тада се много пазарило и веселило.

Године 1933. браћа Ракић су у свој млин на реци Лужници уградили електрогенератор снаге 5 киловата. У почетку је електрична енергија коришћена само за рад млина и осветљење куће а 1937 године и за улично осветљење.

Године 1934. па све до почетка Другог светског рата у Љуберађи је инсталиран и коршћен рентгенски апарат у оквиру ординације доктора Драгомира Стефановића.[1]

Поглед са другог брда на село.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Љуберађа живи 253 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 52,5 година (50,1 код мушкараца и 54,8 код жена). У насељу има 122 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Према попису из 2011.године било је 202 становника а према процени у 2021.години ће бити 137 становника.[2]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 925
1953. 757
1961. 738
1971. 583
1981. 524
1991. 368 364
2002. 287 288
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
285 99,30%
Хрвати
  
1 0,34%
Роми
  
1 0,34%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Љуберађа 2014. године[уреди | уреди извор]

Црква "Светог Илије" у Љуберађи[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ књига Томислава Д. Јовановића
  2. ^ Сајт "Број становика"
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Драган Тодоровић - Лужница географски приказ, Врање, 2002.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]