Љубижда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Љубижда
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаПризрен
Становништво
 — 2011.5.982[1]
Географске карактеристике
Координате42°14′17″ СГШ; 20°46′14″ ИГД / 42.2381° СГШ; 20.7706° ИГД / 42.2381; 20.7706Координате: 42°14′17″ СГШ; 20°46′14″ ИГД / 42.2381° СГШ; 20.7706° ИГД / 42.2381; 20.7706
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина524 м
Љубижда на мапи Србије
Љубижда
Љубижда
Љубижда на мапи Србије

Љубижда (алб. Lubizhdë) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 5.982 становника.

Положај[уреди]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Љубижда површине 1253 ha. Ово је приградско насеље Призрена и налази се на источној страни града.

Историја[уреди]

Село се први пут помиње у Арханђеловској повељи цара Душана 1348. године. У селу постоји неколико цркава и црквишта. Црква Светог Николе је саграђена у 16. веку, а обновљена је 1867. године. У њој се налази двадесетак икона које су овде пренете из околних сеоских цркава након њиховог рушења. Међу њима је била и двојна икона Благовести и Сусрета Јоакима и Ане, из 14. века. Ова икона је првобитно припадала хоросу Душанове задужбине — цркве Светих Арханђела код Призрена. Сада се чува у Народном музеју у Београду. Посебну уметничку вредност представљају двери из 16. века које су припадале сада срушеној цркви Светог Јована. Од осталих вредности, у цркви се чувају: два-три клепала, литијска икона Богородице са везеним ланеним платном дугим 7-8м, дрвени путир од ораховине, неколико старих књига, престоних икона, бакарна крстионица, филигрански крст са натписом из 19. века и друго.

Друга сеоска црква је посвећена Светом Спасу. Црква је порушена половином 19. века, а њене развалине су присвојиле потурице. Из ове цркве су сачуване дуборезне и сликане олтарске двери са иконостаса, које су пренете у цркву Светог Николе. У селу се још налазе развалине цркве Свете Петке, остаци цркве Светог Јована, цркве Свете Недеље и још неколико цркава.

Овде се налазила Црква Светог пророка Илије у Љубижди.

Године 1899. у месту је била српска основна школа у којој је извршен свечани завршни испит. Испит су водили Јевтан Мрав управитељ школа у протопрезвирату и Махмут ага Спајић изасланик царске турске власти. Сеоски кмет је тада Сима Крстић, а учитељ А. Димитријевић.[2]

Становништво[уреди]

Према попису из 2011. године, Љубижда има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Албанци 4.207 (70,33%)
Бошњаци 1.286 (21,50%)
Турци 237 (3,96%)
Горанци 75 (1,25%)
Роми 48 (0,80%)
Срби 5 (0,08%)
други и остало 124 (2,08%)
Укупно 5.982


Демографија[1][3]
Година Становника
1948. 743
1953. 940
1961. 1.208
1971. 1.553
1981. 2.440
1991. 2.960
2011. 5.982

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]