Љубижда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Љубижда
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Призренски
Општина Призрен
Становништво
Становништво
Положај
Координате 42°14′17″ СГШ; 20°46′14″ ИГД / 42.2381° СГШ; 20.7706° ИГД / 42.2381; 20.7706Координате: 42°14′17″ СГШ; 20°46′14″ ИГД / 42.2381° СГШ; 20.7706° ИГД / 42.2381; 20.7706
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 524 m
Љубижда на мапи Србије
Љубижда
Љубижда
Љубижда на мапи Србије

Љубижда (алб. Lubizhdë) је насеље у општини Призрен на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Љубижда површине 1253 ha. Ово је приградско насеље Призрена и налази се на источној страни града. Село се први пут помиње у Арханђеловској повељи цара Душана 1348. године. У селу постоји неколико цркава и црквишта. Црква Светог Николе је саграђена у 16. веку, а обновљена је 1867. године. У њој се налази двадесетак икона које су овде пренете из околних сеоских цркава након њиховог рушења. Међу њима је била и двојна икона Благовести и Сусрета Јоакима и Ане, из 14. века. Ова икона је првобитно припадала хоросу Душанове задужбине — цркве Светих Арханђела код Призрена. Сада се чува у Народном музеју у Београду. Посебну уметничку вредност представљају двери из 16. века које су припадале сада срушеној цркви Светог Јована. Од осталих вредности, у цркви се чувају: два-три клепала, литијска икона Богородице са везеним ланеним платном дугим 7-8м, дрвени путир од ораховине, неколико старих књига, престоних икона, бакарна крстионица, филигрански крст са натписом из 19. века и друго.

Друга сеоска црква је посвећена Светом Спасу. Црква је порушена половином 19. века, а њене развалине су присвојиле потурице. Из ове цркве су сачуване дуборезне и сликане олтарске двери са иконостаса, које су пренете у цркву Светог Николе. У селу се још налазе развалине цркве Свете Петке, остаци цркве Светог Јована, цркве Свете Недеље и још неколико цркава.

Овде се налазила Црква Светог Пророка Илије у Љубижди.

Демографија[уреди]

Насеље има албанску етничку већину, до 1999. године у селу је живело и око 650 Срба и 850 Муслимана.

Број становника на пописима: