Љубица Арсић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Љубица Арсић
Ljubica Arsić.jpg
Пуно име Љубица Арсић
Датум рођења (1955-12-19)19. децембар 1955.(63 год.)
Место рођења Београд
ФНРЈ
Најважнија дела
Награде Видети Награде

Љубица Арсић (19. децембар 1955, Београд), књижевница.[1]

Биографија[уреди]

Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Професор је српског језика и књижевности у музичкој школи Мокрањац.
У књижевности је дебитовала збирком прича Прст у месо 1984. године. Објавила је преко десет књига прича и романа и приредила више антологија савремене светске и домаће приче.[2] Код свог издавача „Лагуне“ приредила је више антологија савремене тематске светске приче и покренула неколико запажених едиција („Таласи“, „Савременице“).
Превођена је на француски, немачки, грчки и украјински језик и заступљена у страним антологијама српских писаца.
Колумнисткиња је дневних новина „Политика“.[3]
Чланица је Српског књижевног друштва.[4] Живи у Београду.

Књижевни рад[уреди]

Као књижевница преферира кратку, ефектну, често и шокантну причу, а у романима тематизује положај жене у свету, питања идентитета, породичних односа и љубави, не либећи се да о еротици пише отворено, духовито рушећи табуе и разобличујући предрасуде.[5] У колекцији „Један према један“ издавачке куће „Службени гласник“ из Београда објављен је и књижевни портрет Љубице Арсић.[6]

  • Романи
  • Чувари казачке ивице, 1988 (друго издање 2017)
  • Икона, 2001.
  • Манго, 2008.
  • Рајска врата, 2015.
  • Збирке прича
  • Прст у месо, 1984.
  • Ципеле бувине боје, 1998.
  • Барутана, 1991.
  • Зона сумрака, 1997.
  • Само за заводнице, 2003.
  • Тиграстија од тигра, 2003.
  • Мацо, да л’ ме волиш, 2005.
  • All Inclusive, 2012.
  • Антологије (приређивач)
  • Антологија светске еротске приче На брзака, 2002.
  • Антологија женске светске еротске приче Фррррр, 2004.
  • Антологија прича о мору У мору је моја душа, 2006.
  • Антологије савремене светске приче „Таласи“[7]: о одрастању Клинци од два метра, о породици Тањир пун речи, еротске светске приче Дивљи Ерос, о животињама Риба, патка, водоземац, о мору Острво на два мора, о радости живљења Живот је увек у праву и др.

Награде[уреди]

За своје књиге добила је бројне награде: „Борислав Пекић“ и награда „Исидориним стазама“ за роман Икона, награда Српског књижевног друштва „Биљана Јовановић“ за приче Ципеле бувине боје, „Лаза Костић“ и Награда Женско перо за приче Тиграстија од тигра, „Андрићева награда“ за приче Мацо, да л’ ме волиш. За роман Рајска врата добила је награду „Стеван Сремац“ за 2015. годину и била у најужем избору за Нинову награду.[8]

Референце[уреди]

  1. ^ Биографија на сајту издавачке куће „Лагуна“.
  2. ^ Арсић, Љубица (2015). Рајска врата. Београд: Лагуна. стр. 321-322. 
  3. ^ Арсић, Љубица (5. 5. 2011). „Погледи са стране – Причам ти причу”. „Политика“. Приступљено 25. 5. 2011. 
  4. ^ Српско књижевно друштво/Љубица Арсић
  5. ^ Арсић, Љубица (2007). Мацо, да л' ме волиш. Београд: Народна књига - Алфа. стр. 367. 
  6. ^ Љубица Арсић, Београд, „Службени гласник“, 2011
  7. ^ Где су књиге ту су и чуда, „Блиц“, 5. октобар 2010.
  8. ^ Шест романа у финалу Нинове награде за 2015. годину, „Блиц“, 13. јануар 2016.

Спољашње везе[уреди]