Пређи на садржај

Љубиша Митровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Проф. др емеритус
Љубиша Митровић
Лични подаци
Датум рођења(1943-00-00)1943.(82/83 год.)
Место рођењаМокра, Окупирана Краљевина Југославија
ЗанимањеПрофесор емеритус
Научни рад
ПољеСоциологија
ИнституцијаУниверзитет у Нишу

Љубиша Митровић (Мокра, 1943) је српски социолог, песник и професор емеритус Универзитета у Нишу.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Љубиша Митровић рођен је 1943. године током нацистичке окупације Србије у живописном сувопланинском месту Мокра, у општини Бела Паланка. Студије је завршио у Београду, где је и започео академску каријеру. Као редовни професор предавао је социологију на Филозофском факултету у Нишу, био шеф Катедре за општу социологију и директор Центра за балканске студије. Обављао је дужности декана Филозофског факултета и проректора Универзитета у Нишу.[2]

Једна је од најистакнутијих личности нишке и српске социолошке школе, познат по својим доприносима у области опште социологије, социологије транзиције и идентитета, као и по богатом песничком опусу у којем се прожимају филозофија, завичајност и социјална поетика.

Био је главни и одговорни уредник научног часописа Балканске синтезе, као и сарадник бројних стручних и научних публикација у земљи и иностранству. У својим радовима бави се питањима савремене социологије, друштвених промена, транзиције и идентитета на Балкану, као и феноменологијом културе и цивилизацијским токовима.

Научни рад

[уреди | уреди извор]

Из области социологије објавио је више од 550 библиографских јединица на српском, руском, немачком, француском, енглеском, македонском и бугарском језику. Његов научни опус обухвата радове посвећене друштвеном развоју, транзиционим процесима, социјалној политици и балканским интеграцијама.[3]

Поред научног рада, проф. др емеритус Љубиша Митровић се афирмисао и као песник. Његова поезија, прожета хуманистичким и завичајним мотивима, превођена је на више језика и изазвала позитивне критике у књижевним круговима.

Књиге поезије

[уреди | уреди извор]
  • Нови варвари (2000; на бугарском 2006)
  • Орфеј под Сувом планином (2001; на македонском 2007)
  • Ватре неспокоја (2002)
  • Из врта Никите Ремесијанског (2003; на српском и енглеском 2007)
  • Архипелаг успомена (2004)
  • Завичајни венац (2004)
  • Под Соколицом (2004)
  • Лет над Сувом планином (2005)
  • Баук велике звери (2005)
  • Космички номади (2005)
  • Игра белих атова (2005; на бугарском 2006)
  • Чари непознатих обала (2007)
  • Далеко дубоко (2007)
  • Песма бира песника (2008)
  • Молитвом до звезда (2011)
  • Жар-птица из предела сна (2011)
  • Буђење Прометеја (2013)
  • Молитва за матер (2016)
  • Комитске буне плам (2017)

Живот и рад

[уреди | уреди извор]

Љубиша Митровић живи и ради у Нишу, где наставља да ствара и сарађује у оквиру научних и културних институција. Истакнути је члан Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша. Као професор емеритус Универзитета у Нишу, остаје активан у академском животу и јавним расправама о друштвеним и културним питањима.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]