Љубиша Митровић
| Проф. др емеритус Љубиша Митровић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1943. |
| Место рођења | Мокра, Окупирана Краљевина Југославија |
| Занимање | Професор емеритус |
| Научни рад | |
| Поље | Социологија |
| Институција | Универзитет у Нишу |
Љубиша Митровић (Мокра, 1943) је српски социолог, песник и професор емеритус Универзитета у Нишу.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Љубиша Митровић рођен је 1943. године током нацистичке окупације Србије у живописном сувопланинском месту Мокра, у општини Бела Паланка. Студије је завршио у Београду, где је и започео академску каријеру. Као редовни професор предавао је социологију на Филозофском факултету у Нишу, био шеф Катедре за општу социологију и директор Центра за балканске студије. Обављао је дужности декана Филозофског факултета и проректора Универзитета у Нишу.[2]
Једна је од најистакнутијих личности нишке и српске социолошке школе, познат по својим доприносима у области опште социологије, социологије транзиције и идентитета, као и по богатом песничком опусу у којем се прожимају филозофија, завичајност и социјална поетика.
Био је главни и одговорни уредник научног часописа Балканске синтезе, као и сарадник бројних стручних и научних публикација у земљи и иностранству. У својим радовима бави се питањима савремене социологије, друштвених промена, транзиције и идентитета на Балкану, као и феноменологијом културе и цивилизацијским токовима.
Научни рад
[уреди | уреди извор]Из области социологије објавио је више од 550 библиографских јединица на српском, руском, немачком, француском, енглеском, македонском и бугарском језику. Његов научни опус обухвата радове посвећене друштвеном развоју, транзиционим процесима, социјалној политици и балканским интеграцијама.[3]
Поезија
[уреди | уреди извор]Поред научног рада, проф. др емеритус Љубиша Митровић се афирмисао и као песник. Његова поезија, прожета хуманистичким и завичајним мотивима, превођена је на више језика и изазвала позитивне критике у књижевним круговима.
Књиге поезије
[уреди | уреди извор]- Нови варвари (2000; на бугарском 2006)
- Орфеј под Сувом планином (2001; на македонском 2007)
- Ватре неспокоја (2002)
- Из врта Никите Ремесијанског (2003; на српском и енглеском 2007)
- Архипелаг успомена (2004)
- Завичајни венац (2004)
- Под Соколицом (2004)
- Лет над Сувом планином (2005)
- Баук велике звери (2005)
- Космички номади (2005)
- Игра белих атова (2005; на бугарском 2006)
- Чари непознатих обала (2007)
- Далеко дубоко (2007)
- Песма бира песника (2008)
- Молитвом до звезда (2011)
- Жар-птица из предела сна (2011)
- Буђење Прометеја (2013)
- Молитва за матер (2016)
- Комитске буне плам (2017)
Живот и рад
[уреди | уреди извор]Љубиша Митровић живи и ради у Нишу, где наставља да ствара и сарађује у оквиру научних и културних институција. Истакнути је члан Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша. Као професор емеритус Универзитета у Нишу, остаје активан у академском животу и јавним расправама о друштвеним и културним питањима.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- 70 година Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша : угледни књижевни ствараоци : књига биографија и библиографија чланова. Ниш: Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша. 2022. стр. 73. ISBN 978-86-80942-07-0.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Универзитет у Нишу – званична страница