Љубишња
| Љубишња | |
|---|---|
Љубишња | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Дернечиште |
| Ндм. висина | 2238 m |
| Координате | 43° 18′ 00″ С; 19° 07′ 00″ И / 43.3° С; 19.116667° И 43° 18′ 00″ С; 19° 07′ 00″ И / 43.3° С; 19.116667° И |
| Географија | |
| Државе | |
| Републике | |
Љубишња је планина на сјеверу Црне Горе. Њен највиши врх Дернечиште се налази на 2238 метара. Један део Љубишње налази се у Републици Српској.
Преко ње иде и локални пут који води за Фочу. На њој се налази рудник олова и цинка „Шупља Стијена“. Обрасла је углавном четинарском шумом. У Црној Гори позната је по разним ендемичним и љековитим биљкама. Често се снег задржава и лети, а зими падне и по неколико метара, када су села и засеоци на њој потпуно одсечени.
Легенда каже да је име добила за време херцеговачког средњовековног владара Стјепана Вукчића Косаче. Он је пошао по невесту за свог сина у тадашња Пљевља преко Љубишње. Међутим, млада Латинка му се веома свидела па ју је обљубио на обронцима планине, која је у народу од тада позната као Љубишња. Син је, чувши шта се десило, кренуо са војском на оца, али овај је окренуо потковице коњима наопачке и тако заварао сина и побегао.
Планина је од најближег града Пљеваља удаљена тридесетак километара.
На њеним обронцима налази се рударско насеље Шула.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Поглед на Љубишњу
-
Поглед на врх Љубишње
-
Поглед на Љубишњу и Коњско поље из Бобова
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.