Љубовија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Љубовија

Љубовија
Љубовија

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Мачвански
Општина Љубовија
Становништво
Становништво (2011) 3929
Положај
Координате 44°11′13″N 19°22′22″E / 44.187, 19.372666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 174 m
Љубовија на мапи Србије
{{{alt}}}
Љубовија
Љубовија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 15320
Позивни број 015
Регистарска ознака LO


Координате: 44° 11′ 13" СГШ, 19° 22′ 22" ИГД

Љубовија је градско насеље и средиште истоимене општине у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 3929 становника.


Историја[уреди]

Истраживања казују да је живот у Азбуковици зачео још у млађем каменом добу проналаском каменог чекића и судића из Љубовије,али на значају добија крајем неолита када се ту налазе три рудника. О бронзаном добу сведоче гробља, хумке, а у гвозденом се појављују Илири који се баве земљорадњом, сточарством и рударством, као и ловом и риболовом. У време римске доминације, на почетку наше ере, овај крај је припадао провинцији Далмација. Из римског периода су пронађени остаци неколико грађевина које су у мањем или већем проценту сачуване до данашњих дана. Најзначајнија од тих грађевина је стари мост који је у народу познат као Латинска ћуприја. За време српско-турских ратова, погранично подручје уз Дрину је имало посебан значај, јер су се на њему одвијале борбе. Љубовију је државна власт основала са циљем да постане седиште пограничних и царинских власти и да се развије у привредни центар са доминантним гранама трговине и занатства. 1896. године Љубовија је потпуно страдала у катастрофалној поплави. Нова Љубовија је подигнута на оближњем узвишењу уз финансијску помоћ државног савета. Насеље је веома брзо подигнуто и већ првих година ХХ века се налазило на новој локацији, на којој је и данас. [1]

Привреда[уреди]

По величини територије, броју становника и другим показатељима ниво економске и привредне развијености Општина Љубовија се сврстава у мање и недовољно развијене општине у Србији, јер је њен достигнути ниво привредне, просторне и укупне друштвене развијености нижи од достигнутог нивоа развијености ширих просторних целина – општина које су остваривале знатно бржи развој. Јавнa и јавнa комуналнa предузећа и службe које раде на подручју општине Љубовија су: ЈП Љубовија, ЈКП Стандард, ЈП ПТТ-саобраћаја Србија, Teлеком Србија, ЈП ЕПС Електродистрибуција Лозница (пословница Љубовија), [РГЗ Служба за катастар непокретности Љубовија (ЈП Србија шуме - Шумско газдинство Борања - Шумска управа Мали Зворник, покрива и територију општине Љубовија). Приватна предузећа сз Соко Штарк, Задругар, Рудник олова и цинка Велики Мајдан, АД Дуван.

Спорт[уреди]

Љубовија је сједиште Фудбалски клуб Дрина Љубовија и истоименог кошаркашког клуба. Од спортских колектива, најстарији је ФК "Дрина", основан 1928. године, који се тренутно такмичи у Зони Дрина. Женски кошаркашки клуб "Љубовија" је основан 1976. године. Клуб се тренутно такмичи у Б Женској лиги. Карате клуб "Дрина" основан је 10. септембра 1975. године. Најтрофејнији је клуб у општини Љубовија. Има око 60 редовних чланова и такође велики број трофеја. Шаховски клуб "Дрина" је такође један од носилаца спортских активности у Љубовији и један од најуспешнијих клубова на овом подручју. Најмлађи клуб је Рафтинг клуб "Дринска Регата" основан 2007.године. Члан је Рафтинг Савеза Србије и такмичи се у Првој Националној Рафтинг Лиги Србије.

Култура[уреди]

У Љубовији дјелују културно умјетничко друштво „Азбуковица“ и Драмско друштво „Љубовија“. Главни носилац културних догађања у општини је Градска библиотека ,,Милован Глишић. Библиотека "Милован Глишић" у Љубовији постоји од 1939. године. Поред своје основне делатности, библиотека је организатор позоришних и биоскопских представа, изложби, промоција, гостовања и пратећих манифестација. Културно-уметничко друштво "Азбуковица" је основано 1976. године. На више стотина наступа освојило је много вредних награда и признања. Данас ово друштво окупља 120 чланова у три ансамбла. Постоје и удруженја младих глумаца Кривоторбићи, и аматерско позориште Александар Јоковић.

Знаменитости[уреди]

Соко Град смештен је на једној стени Соколске планине, испод највишег врха, Рожња (973 м). Планина се диже јужно и југоисточно од Крупња, између река Дрине и Узовнице на западу, реке Љубовиђе на југу и Криве реке на североистоку. Не зна се тачан датум настанка. Pостоје неслагања код историчара о документу о Соколу који потиче из 1392. године. Међутим, на основу облика утврђења да се закључити да је Соко знатно старији од овог датума јер је првобитно, старије утврђење, зидано на највишој стени и одговара добу знатно старијем од Деспотовине. Соко-град је остао синоним непобедивости, један од последњих бастиона турске власти и доминације у Србији. С правом је носио епитет "султанове цуре" или "султанове невесте". Фортификација Соко Града се састоји из цитаделе- горњег града. Сама цитадела се сатоји из две фортификационе целине. На највишем гребену налази се неправилно елипсасто обзиђе са две куле . Једна кула је била истурена на јужној страни литице, и друга-главном кулом са северне стане окренуте ка доњем граду, испод ове куле налазе се остаци цистерне за воду. Цела страна литице испод главне куле позидана је зидом висине 35 до 40м. доњи део цитаделе налазила се једна кула правоугаоне основе преко које се улазио у виши део горњег града, док су се јеш две сличне куле налазиле испод ње, окренуте ка доњем граду. Унутар доњег дела видљиви су остаци још неких фортификационоих објеката. Град је након одласка турске војске и посаде миниран и добрим делом уништен. Епископ шабачки Лаврентије је подно Соко Града подигао манастир посвећен Николају Велимировићу. 2000 године на највишој литици изнад манастира, подигнут је крст. висини 13.6 метара и тежине 2200 килограма. Од манастира до крста подигнуто је 10 капела од камена које су пригодно осликане у којима је исписана по једна Божија заповест.

Демографија[уреди]

У насељу Љубовија живи 3124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,6 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 1315 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 597 [2]
1953. 660
1961. 1142
1971. 1614
1981. 2717
1991. 3663 3637
2002. 4186 4130
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
4.047 97,99%
Југословени
  
23 0,55%
Црногорци
  
3 0,07%
Македонци
  
3 0,07%
Роми
  
2 0,04%
Хрвати
  
1 0,02%
Руси
  
1 0,02%
Мађари
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
30 0,72%


Спомен костурница, Мачков камен

Мачков камен[уреди]

Мачков камен је врх на планини Јагодњи, где су се на малој површини водиле битке између српске и аустро-угарске армије. У бици је настрадало око 2000 војника и ова битка је позната по томе што је у њој погинуло највише официра. У знак сећања на погинуле 1932. године подигнута је спомен костурница. Сваког септембра одржава се историјски час, који организује Општина Љубовија и Општина Крупањ. На Мачковом камену такође постоји ски стаза и мини жичара.

Кањон Трешњице[уреди]

Река Трешњица извире на југозападној страни Повлена на висини од 1185 m, а улива се у Дрину код Горње Трешњице на висини од 180 m. У кањону Трешњица прима највеће леве притоке - Сушицу и Трибућу. Специфично за кањон Трешњице је то да сваког прoлeћа излази из Дрине на природни мрест риба младица, "краљица" Дрине. На реци Трешњици изграђен је пуносистемски рибњак калифорнијске пастрмке. Кањон Трешњице је природно добро од изузетног значаја, које је стављено под заштиту, ради очувања станишта популације природне реткости белоглавог супа. Један је од најлепших кањона и представља станиште за 17 парова орла белоглавог супа, који је још једино настањен у кањону Увца. Најкрупнија је птица грабљивица у овом крају и храни се искључиво остацима угинулих животиња. Белоглави суп је угрожена врста којој прети истребљење и еколози чине све да их спасу од нестајања. Женка у току године положи само једно јаје и из тог разлога их је изузетно тешко заштитити и сачувати од нестајања.

Етно село Врхпоље[уреди]

Етно село Врхпоље се налази на десној обали реке Дрине, на путу Љубовија - Ужице. Представник је сеоског туризма како у Љубовији тако и у околини. Вајати, магазе, троношци, петролејка дочаравају амбијент 19ог века. Храна у селу је типична српска, проја, сир, кајмак, уштипци, ајвар, рибља чорба спремљена од дринске рибе. Етно село је такође одмаралиште за регаташе.

Дринска регата

Дринска регата Љубовија[уреди]

Дринска регата у Љубовији има традицију од 2012. године, када је учествовала свега пар пловила, да би претходих година број пловила био 2000 и 20000 учесника. Пловни пут је дужине 40 км од Рогачице до Љубовије, и 9 сати пловидбе. Одржава се друге суботе јула а командант регате је капетан Зоран Војиновић. Орагнизатори су Општина Љубовија, туристичка организација Љубовија и рафтиг клуб. Обезбеђење у току пловидбе чини полиција, рониоци, спасиоци, служба дома здравља и др. Након завршене пловидбе, одржавају се концерти и друге манифетације. [5]

Гастро Фест[уреди]

Гастор фестивал се одржава друге суботе маја и друга је по величини манифестација у Љубовији. Одржава се од 2009. године, а оснивач је Милорад Аћимовић. Организатор је туристичка организација Љубовије, а манифестација је међународног карактера. Основана је са циљем да се промовише кухиња Азбуковачког краја. Такмичарксе дисциплине су: припрема рибље чорбе, етно трпеза, модерна трпеза, пекарство, посластичарство, кавринг, најбржи кувар Гастор феста. Гасто фест се такође завршава концертима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Лична карта Љубовије
  2. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  5. Туристичка организација Љубовија

Спољашње везе[уреди]