Љубовија

Координате: 44° 11′ 13″ СГШ; 19° 22′ 22″ ИГД / 44.18701° СГШ; 19.37266° ИГД / 44.18701; 19.37266
С Википедије, слободне енциклопедије
Љубовија
Ljubovija.jpg
Љубовија
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ОпштинаЉубовија
Становништво
 — 2011.Пад 3.929
Географске карактеристике
Координате44° 11′ 13″ СГШ; 19° 22′ 22″ ИГД / 44.18701° СГШ; 19.37266° ИГД / 44.18701; 19.37266
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Љубовија на мапи Србије
Љубовија
Љубовија
Љубовија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број15320
Позивни број015
Регистарска ознакаLO

Љубовија је градско насеље и средиште истоимене општине у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 3.929 становника.

Овде се налазе Библиотека „Милован Глишић” Љубовија и Хотел Ласта.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Љубовија живи 3.124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,6 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 1.315 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11. (попис 2002)

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 597
1953. 660
1961. 1.142
1971. 1.614
1981. 2.717
1991. 3.663 3.637
2002. 4.130 4.186
2011. 3.929
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
4.047 97,99%
Југословени
  
23 0,55%
Црногорци
  
3 0,07%
Македонци
  
3 0,07%
Роми
  
2 0,04%
Хрвати
  
1 0,02%
Руси
  
1 0,02%
Мађари
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
30 0,72%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Историја[уреди | уреди извор]

1837. на подручју данашњег града почињу да се појављују прва насеља. 1860. године формирано је село Љубовија. Љубовија је 3. јула 1871. године добила права града. Град је основан указом краља Милана Обреновића. 1896. године разорна поплава уништила је градске зграде, а становници су поново изградили свој град три километра северно од доњег тока притоке Дрине, Љубовиђе. Ово подручје је мало даље од Дрине.

Нагли развој града одложен је балканским ратовима, Првим светским ратом и Другим светским ратовима. Током Првог и Другог светског рата умрло је много становника Љубовије, као и много становника из околних села.

Осамдесетих година прошлог века забележен је процват у малом граду и изграђене су прве фабрике.

Постоји основна школа која носи име А. Вук Караџић. Српска православна црква Преображења изграђена је између 1932. и 1940.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]