Љубомир Марковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубомир Марковић
Љубомир Марковић
Лични подаци
Датум рођења(1934-07-20)20. јул 1934.
Место рођењаСивчина, Ивањица, Краљевина Југославија
Датум смрти10. јул 2000.(2000-07-10) (65 год.)
Место смртиЧачак, СР Југославија
Књижевни рад
Период1965—2000

Љубомир М. Марковић (Сивчина, Ивањица, 20. јул 1934Чачак, 10. јул 2000) био је професор и публициста, писац приповедака и сакупљач народних умотворина.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Сивчини код Ивањице 20. јула 1934. године. Основну школу похађао у Миланџи (1943–1947), нижу гимназију у Ивањици (1947–1950), а Учитељску школу у Ужицу (1950–1955). Вишу педагошку школу (група српскохрватски језик и књижевност народа Југославије са руским језиком) завршио у Крагујевцу (1959). Дипломирао на Филозофском факултету – група за српскохрватски језик и југословенску књижевност у Приштини (1972). Учитељевао је у подголијским селима Средња Река (1955–1956) и Девићи (1956–1959), радио као наставник и професор (1959–1973) и директор (1973–1974) основне школе у Међуречју. Био је главни и одговорни уредник „Чачанског гласа” (1974–1977) и директор Градске библиотеке у Чачку (1977–1992), одакле је отишао у пензију.

Покретач је и уредник часописа „Глас библиотеке” и уредник листа „Дисово пролеће” (12 бројева, 1977–1991). Припремао је за штампу и уређивао књиге у издању Градске библиотеке и Дисовог пролећа из Чачка (тридесет збирки песама из едиција „Књига госта” и „Токови”, као и књига из едиције „Врела”). Уредник је и рецензент четрдесетак књига. Иницијатор је многих културних акција и манифестација („Сусрети сакупљача народног блага”, „Од октобра до октобра”, „Сусрети песника суседних градова”...). Поверавани су му многи друштвени послови (председник Удружења просветних радника општине Ивањица, 1961–1965; у више наврата председник Месне заједнице у Међуречју; председник Међуопштинске заједнице матичних библиотека у Краљеву; председник Републичке заједнице матичних библиотека Србије, 1985–1989). Стручне радове и чланке објављивао је у листовима, часописима и на радију (Настава и васпитање – од 1959, Просветни преглед, Задруга, Борба, Вечерње новости, Наша школа, Чачански глас, Вести, Расковник, Венац, Глас библиотеке, Дисово пролеће, Зборник Народног музеја у Чачку, Изворник, Ужички зборник, Радио Београд, Радио Чачак...).

Српска академија наука и уметности откупила му је збирку народних умотворина (1970). За штампу је припремио књиге: Јован Пајовић, Чвор (Чачак, 1990) и Јован Јаворац, Ратне успомене 1876. (Београд, 1996). Објавио је више од 300 радова из области књижевности, историографије, етнологије, библиотекарства и издавачке делатности. Учествовао је на двадесетак научних скупова, на којима је презентирао резултате својих истраживања.

Преминуо је у Чачку 10. јула 2000. године.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Аутор је, или коаутор, следећих књига:

  • Моравички крај, фотомонографија (1965),
  • Основна школа у Ковиљу (1971),
  • Ивањица, хроника моравичког краја (1972),
  • Чачак и околина, туристички водич (1976),
  • Миланџанска школа (1983),
  • Школе моравичког краја (1983),
  • Опарица, приповетке 1983),
  • Моравичке легенде (1984),
  • Искре у беспућу (1984),
  • Бисери (1985),
  • Читалишта и библиотеке у Чачку (1987),
  • Грађа за библиографију Недељка Кошанина (1990),
  • Џегази, приповетке (1991),
  • Звона над реком, приповетке (1994),
  • Предраг (1995),
  • Електронска библиографија моравичког краја (1995),
  • Јаворски рат 1876. (1996),
  • Јунаци са Јавора (1996),
  • Јаворски рат 1876: библиографија (1996),
  • Ко је ко у Чачку (1997),
  • 333 личности (1997),
  • Песме са Јавора (1999),
  • Речима кроз време, есеји (2001),
  • Становништво Моравичког Старог Влаха (2002),
  • Походници Дисовог пролећа (2004),
  • Заустављена младост, незавршени роман (2012).

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Добитник је више друштвених признања: почасни грађанин Међуречја, Похвала „13. септембар” СО Ивањица, републичка награда „Милорад Панић-Суреп” (1990), за рад у библиотекарству.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Мала југословенска енциклопедија библиотекарства, Београд, 1988.
  • Ко је ко у Србији 1991, Београд, 1991.
  • Орбовић Марија: На стазама стварања, Чачак, 1993.
  • Ко је ко у Србији 1995, Београд, 1995.
  • Лексикон писаца Југославије, Нови Сад, 1997.
  • Биографски лексикон Златиборског округа, Београд, 2006.
  • Светислав Љ. Марковић, Ковиљка Летић: Сто осамдесет година основне школе у Ивањици, (1836—2016), Ивањица, 2017.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Марковић Светислав: Животокњижје Љубомира М. Марковића, Чачак, 2001.
  • Живот и дело Љубомира М. Марковића, Ивањица, 2012.