Љубомир Недић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Љубомир Недић
Ljubomir Nedić (autor Milan Jovanović).jpg
Љубомир Недић
Датум рођења 25. април 1858.
Место рођења Београд
Датум смрти 29. јул 1902.
Место смрти Београд

Љубомир Недић (Београд, 25. април 1858Београд, 29. јул 1902) је био српски критичар.

Рођен је у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Године 1878. уписао се на универзитет у Лајпцигу, а докторирао је 1884. Годину дана боравио је и у Енглеској. Радио је као професор филозофије на Великој школи у Београду. Покренуо је 1895. године књижевни часопис Српски преглед. Због болести пензионисан је 1899, а умро је три године касније.

Иако је по струци био логичар определио се за критику у последњој деценији живота, а најактивнији је био неколико година пред смрт. Недић је први српски критичар који одлучно раскида са сентиментално-патриотским, филолошким и позитивистичким приступом књижевном делу који су били актуелни у српском књижевном романтизму. Њега не занима биографија писца, његово политичко опредељење, друштвене прилике у којима ствара и живи или било која друга некњижевна чињеница, већ свој суд базира искључиво на вредности самог књижевног дела. Такав принцип у критици назван је естетски принцип, који ће касније преузети и усавршити Богдан Поповић.

Недић је сматрао да само праведна и строга критика може да помогне нашој књижевности да се развије, па је зато поставио високо своје критичарске критеријуме. У тој строгости Недић је дела неких признатих и слављених писаца негативно оценио, између осталих и песме Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића. Веома је похвално говорио о поезији Војислава Илића. И поред грешака које му се спочитавају Недић се данас сматра зачетником модерне српске критике.

Поред књижевне критике Недић се бавио и превођењем. На српски језик је превео роман Оливера Голдсмита Векфилдски свештеник и књигу Куково путовање око света. Срђ је о њему писао. [1]

Библиографија[уреди]

  • О хипнотизму (1888)
  • О сну и сновима (1888)
  • О софизмима (1889)
  • Из новије српске лирике (критичке студије) (1893)
  • О правопису и интерпункцији (1894)
  • Новији српски писци (критичке студије) (1901)
  • Критичке студије, књига прва (постхумно, 1910)
  • Целокупна дела, у две књиге (постхумно, 1929. и 1932)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Srđ. Dubrovnik. 1902.