Љубушки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Љубушки
Ljubuški, pohled zhora.jpg
Панорама Љубушког
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација Босне и Херцеговине
Кантон  Западнохерцеговачки кантон
Општина Љубушки
Становништво
Становништво
 — (2013) Раст 4.387
Географске карактеристике
Координате 43°11′00″ СГШ; 17°32′00″ ИГД / 43.1833333333° СГШ; 17.5333333333° ИГД / 43.1833333333; 17.5333333333Координате: 43°11′00″ СГШ; 17°32′00″ ИГД / 43.1833333333° СГШ; 17.5333333333° ИГД / 43.1833333333; 17.5333333333
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Љубушки на мапи Босне и Херцеговине
Љубушки
Љубушки
Остали подаци
Поштански број 88320
Позивни број 039

Љубушки је градско насеље и сједиште истоимене општине у јужном делу Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Љубушки је пописано 4.387 лица.[1]

Географија[уреди]

Клима је умерена медитеранска (25,2 °C средња годишња) са 2.300 сунчаних сати у години. Уз познати кршки херцеговачки рељеф Љубушки има више плодних низија: Љубушко поље, Вељачко поље, Витинско поље, Расток и Бериш. Град Љубушки се налази на раскрсници важних саобраћајница према Мостару (36 km), Макарској (55 km), Сплиту (120 km), Дубровнику (130 km) и Сарајеву (170 km).

Историја[уреди]

Претпоставља се да је љубушки крај, с обиљем воде, богатством флоре и фауне био настањем у праисторијско доба, о чему сведоче камени, коштани и метални налази. Први познати становници били су Илири. Од њих су остале бројне гробне камене гомиле и утврђене градине по падинама и брдаима.

Римљани су у 3. вијеку п. н. е. заратили с Илирима и покорили их почетком I века. Од шест векова римске владавине остало је доста споменика. Зна се да су постојале и ранохршћанске цркве, базилике, од којих се издвајају оне у Војнићима, Витини, Пробоју и Ц. Грму.

У писаним изворима Љубушки се први пут спомиње 1444. под називом Lubussa. Зна се да је имао предграђе и цркву.

Под османску власт Љубушки пада вероватно 1472. убрзо након пада Почитеља. Османлије су учврстиле и прошириле тврђаву, доградили бедеме с пушкарницама и близу тврђаве подигли џамију. Љубушки, који је у османско доба имао статус кале (тврђаве), припадао је Имотском кадилуку до 1718., а након тога сам постаје сједиште кадије. У то доба често га нападају хајдуци из Приморја и Далматинске загоре.

Након Берлинскога конгреса 1878. аустроугарска војска под вођством генерала Јовановића ушла је 2. августа 1878. у Љубушки. За вријеме аустроугарске управе Љубушки доживљава значајан привредни развој. Ударени су темељи винарству и узгоју дувана, извршена је мелиорација Љубушкога поља, саграђени су путеви, мостови.

Први светски рат Љубушком је донео велику глад, немаштину и болести. Назадак се наставио и у раздобљу Краљевине СХС, када су се многи Љубушаци иселили у прекоокеанске земље. У априлу 1941, по устројству НДХ Љубушки је као котар припао великој жупи Хум. Родом из Љубишког краја је био истакнути југословенски хирург јеврејског порекла Исидор Папо. Он је током Другог светског рата доживео велику породичну трагедију, када су му усташе зверски убиле 50 чланова породице, укључујући рођеног брата и сестру.

Други свјетски рат[уреди]

Видовдански талас усташког геноцида захватио је и српско становништво љубушког среза. Од свих јама љубушког краја посебно се издавја она на Хумцу, која се налази у огради тамошњег фрањевачког самостана. При масакрирању и и бацању Срба у ту јаму, у ноћи између 30. јуна и 1. јула, и поред јаукања и запомагања невиних жртава, нико од „Кристових слугу“ из тог самостана није изашао да погледа шта се то дешава.

Послије потписивања Дејтонског споразума, 1995. године, општина Љубушки је у цјелини ушла је састав Федерације БиХ.

Становништво[уреди]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Љубушки је имала 28.340 становника, распоређених у 35 насељених места. У граду Љубушком било је 4.198 становника (2.658 Хрвата, 1.174 Муслимана, 53 Срба, 180 Југословена и 133 осталих).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]