Пређи на садржај

Људмила Енквист

С Википедије, слободне енциклопедије
Људмила Енквист
Лични подаци
Пуно имеЉудмила Викторовна Нарожиленко-Леонова-Енквист
Датум рођења(1964-04-21)21. април 1964.(61 год.)
Место рођењаТамбовска област, Руска СФСР, Совјетски Савез
НационалностРуско-Шведско
Спортске информације
СпортАтлетика:
60 м препоне
100 м препоне

Људмила Викторовна Енквист (рођ. Леонова, раније Нарожиленко, рус. Людмила Викторовна Нарожиленко-Леонова; Тамбовска област, 21. април 1964) бивша је руско-шведска атлетичарка која се такмичила у трци на 100 метара са препонама. Такмичила се за Совјетски Савез (до 1991), Русију (од 1992) и Шведску (од 1996). Она је олимпијска шампионка из 1996. и светска шампионка из 1991. и 1997. године на 100 метара са препонама. Њено најбоље време је 12,26 секкунди из 1992. Такође је бивша светска рекордерка у дворани на 60 метара са препонама са временом од 7,69 с (1990).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Људмила Леонова се након првог брака презивала Нарожиленко, што је било њено име док се такмичила за Совјетски Савез и Русију. Наступила је за Совјетски Савез на Олимпијским играма у Сеулу 1988. године, где је пала у полуфиналу, и за Уједињени тим на Олимпијским играма у Барселони 1992. године, одакле је морала да се повуче из полуфинала због повреде. Људмила се 1995. удала за шведског бизнисмена Јохана Енквиста, а 1996. године постала је држављанка Шведске. Освојила је златне медаље на 100 м са препонама на Светском првенству 1991. (за Совјетски Савез) и Светском првенству 1997. као и на Олимпијским играма у Атланти 1996. (обе за Шведску).[1][2]

Енквистовој је 1999. дијагностификован рак дојке. Након операције, престала је са хемотерапијом после 4 третмана јер није желела да лекови утичу на њену атлетску каријеру, након чега се успешно вратила на стазу. Након изузетне атлетске каријере, повукла се из атлетике, али је желела да постане прва жена која је освојила златне медаље и на Летњим и на Зимским олимпијским играма, такмичећи се и победивши у бобу двоседу на Зимским олимпијским играма 2002. Међутим, крајем 2001. године, проглашена је кривом за употребу забрањених супстанци и забрањено јој је такмичење на две године. Њено признање употребе допинга, иако само током новијег дела боб каријере, учинило ју је веома контроверзном особом у Шведској, а с обзиром да је већ једном била позитивна на забрањене супстанце, током својих дана као совјетска атлетичарка, и била благо кажњена. Казна се завршила 3. децембра 2003. године, али се Енквист никада више није вратила такмичењу.[3]

Тренутно живи у Шпанији са супругом Јоханом Енквистом.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mats Hylén (20. 4. 2004). „Ludmila Engquist 40 år” (на језику: Swedish). Helsingborgs Dagblad. Приступљено 31. 1. 2021. 
  2. ^ „Ludmila Engquist har sina skålar framme”. Sveriges Radio (на језику: шведски). 2008-10-26. Приступљено 2024-04-01. 
  3. ^ Urban Tjernberg (2. 12. 2003). „I morgon är Ludmilas strafftid slut” (на језику: Swedish). Svenska Dagbladet. Приступљено 31. 1. 2021. 
  4. ^ „Ludmila Engquist: "I cried for four years – isolated myself completely" | Sweden Herald”. swedenherald.com (на језику: енглески). 2024-10-08. Приступљено 2025-09-16. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]