Људмила Улицка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Људмила Улицка
Lyudmila Ulitskaya 4.jpg
Датум рођења(1943-02-21)21. фебруар 1943.
Место рођењаДавлеканово, Башкортостан
 Русија
ШколаМосковски државни универзитет Ломоносов
Занимањебиолог, књижевник
Најважнија дела
Соњечка
Медеја и њена деца
Случај Кукоцки
Искрено ваш Шурик

Људмила Јевгењевна Улицка (рус. Людмила Евгеньевна Улицкая ; Давлеканово 21. фебруар 1943)[1] је једна од најзначајнијих савремених руских књижевница. Светску славу стекла је причама и романима који су преведени на више од двадесет језика.

Биографија[уреди]

Људмила Улицка рођена је 21. фебруара 1943. године у Давлеканову, Русија. Дипломорала је биологију на Московском државном универзитету Ломоносов 1968. године. Радила је као научник у Институту за генетику у Москви, али је убрзо остала без посла јер се сазнало да је на својој писаћој машини прекуцавала забрањени роман. Тако се завршила њена научна каријера и отпочела књижевна.[2]

У прво време живела је од писања драма и сценарија за позоришта, радио и телевизију. Писала је и рецензије за драме и преводила стихове с монголског језика.[3]

Приче је почела да објављује по часописима крајем осамдесетих година прошлог века, али је постала позната тек након што су по њеним сценаријима снимљени филмови Сестрице Либерти и Жена за све. Светску славу јој је донео роман Соњечка који је штампан у култном књижевном часопису Нови свет. Соњечка је 1994. године у Француској проглашена за најбољу књигу године и добила престижну књижевну награду Медицис, а четири године касније Улицка за ово дело добија угледну италијанску књижевну награду Ђузепи Ачерби.[4]

Потом су уследиле награде Пен центра, Руски Букер, Књига године 2004, Аустријска државна награда за европску књижевност и др.

По њеном роману Случај Кукоцки снимљена је ТВ серија, а према збирци прича Сиромашни рођаци ТV филм.[3]

Дела[уреди]

  • Соњечка (роман, 1994),
  • Сиромашни рођаци (књига прича, 1994),
  • Медеја и њена деца (роман, 1996),
  • Весели испраћај (новела, 1998),
  • Љаљина кућа (књига прича, 1999),
  • Случај Кукоцки (роман, 2001),
  • Девојчице (књига прича, 2002),
  • Провидне приче (књига прича, 2003),
  • Искрено ваш Шурик (роман, 2004),
  • Људи нашег цара (књига прича, 2005),
  • Данијел Штајн, преводилац (роман, 2006),
  • Зелени шатор (роман, 2010),
  • Јаковљеве лестве (роман, 2015).[5]

Награде[уреди]

Добила је читав низ руских и међународних књижевних признања.

  • Медицис,
  • Москва-ПЕН,
  • Ђузепи Ачерби, италијанска књижевна награда
  • Руски Букер,
  • Награда за руску књигу године,
  • кинеска Национална награда за књижевност,
  • руска награда Велика књига,
  • Гринцан Кавур,
  • Велика награда Будимпеште,
  • Симон Бовоар,
  • Аустријска државна награда за књижевност.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ „Людмила Улицкая”. peoples.ru. Приступљено 14. 1. 2019. 
  2. ^ „Ljudmila Ulicka”. arhipelag.rs. Приступљено 15. 1. 2019. 
  3. 3,0 3,1 Ulicka, Ljudmila (2007). Danijel Štajn, prevodilac. Beograd: Paideia. ISBN 978-86-7448-376-3. 
  4. ^ „Ulickoj dodeljena austrijska državna nagrada za književnost”. mojenovosti.com. Приступљено 15. 1. 2019. 
  5. 5,0 5,1 Ulicka, Ljudmila (2016). Zeleni šator. Beograd: Arhipelag. стр. 475. ISBN 978-86-523-0198-0. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]