Људовит Фула

С Википедије, слободне енциклопедије
Људовит Фула
Лични подаци
Датум рођења(1902-02-27)27. фебруар 1902.
Место рођењаРужомберок, Аустроугарска
Датум смрти21. април 1980.(1980-04-21) (78 год.)
Место смртиБратислава, Чехословачка

Људовит Фула (слч. Ľudovít Fulla; Ружомберок, 27. фебруар 1902Братислава, 21. април 1980) је био словачки сликар,[1] графичар, илустратор, сценограф и ликовни педагог.[2] Сматра се једном од најважнијих фигура словачке креативне уметности у 20. веку.[3] Познат је по успостављању словачког модернизма.[4]

Дела и изложбе[уреди | уреди извор]

Галерија Људовита Фулу, Ружомберок.

Почетком тридесетих година наступио је Љувит Фула скупа са Микулашем Галандом испред јавности са манифестом „Приватна писма Фуле и Галанде“ у којим су изразили потребу да заврше са старим уметничким методама које ништа не говоре и траже и крче путеве за новим изражајним средствима и методама које одговарају динамичким променама које су карактеристичне за живот човека у 20. веку. У његовим радовима се виде принципи који су поставили савремени уметноци као Марк Шагал, Пабло Пикасо, Пол Кле и други

Људовит Фула излагао је у Братислави, Жилини, Варшави, Прагу и Кошицама.

После награда за сценографију и награде за слику „Песма и рад“ у Паризу 1963. године је добио титулу народног уметника. За градњу и отварање Галерије Људовита Фулу у Ружомбероку 1969. године даровао је држави велики број својих дела.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „8. Balancing ‘Absolute Painting’ and Reality: Ľudovít Fulla and the Paradoxes of Slovak Modernism | Katarína Bajcurová”. The Courtauld Institute of Art (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-26. 
  2. ^ „Ľudovít Fulla, Birdland - Nitrianska galéria” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 07. 2020. г. Приступљено 2021-01-26. 
  3. ^ „Ľudovít Fulla”. sng.sk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-26. 
  4. ^ a.s, Petit Press (2012-06-04). „Slovak Modernism – or the best of what the SNG has”. spectator.sme.sk (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]