Љускавци (породица)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Љускавци (вишезначна одредница).
„Manina” преусмерава овде. За насеље у Италији погледајте страницу Манина (Асти).

Љускавци
Временски распон: 41.37–0 Ma
средњи еоцен до данас[1]
живући представници породице
Manidae
CITES Appendix I (CITES)[4][5]
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Pholidota
Подред: Eupholidota
Натпородица: Manoidea
Породица: Manidae
Gray, 1821[2]
Типски род
Manis
Родови
 види текст ↓ 
распрострањеност савремених врста
листа приказани врста:
Синоними
листа синонима:
  • Manida (Kalandadze & Rautian, 1992)[6]
  • Manididae (Gray, 1865)[7]
  • Manina (Gray, 1825)[8]
  • Manisia (Rafinesque, 1815)[9]
  • Perilepia (Rafinesque, 1815)

Љускавци (лат. Manidae, [Манидае] — „духови”), панголини или љускави мравоједи је породица плаценталних сисара из натпородице Manoidea.[10][11] Ову породицу сисара чине родови Manis (потпородица Maninae), Phataginus (потпородица Phatagininae) и Smutsia (потпородица Smutsiinae), и несврстана изумрла врста Manidae sp. [DPC 3972 & DPC 4364]. Стручни назив за чланове ове породице сисара је маниди, али су такође знани и по неформалним називом (тј. надимком) "шишарке које ходају". Ова породица је једини живи представник реда Pholidota.[10][11][12][13][14]

Етимологија назива[уреди | уреди извор]

Породица: Поријекло назива од: Значење назива:
Manidae
  • типског рода Manis
  • и таксономског наставка -dae
 духови

Назив панголин води поријекло од малајске ријечи пенггулинг (малајс. pengguling), што значи онај који се склупчава.[15] Такође, овај назив води поријекло и од сличне малајске ријечи тенггилинг (малајс. tenggiling), као и од индонежанске ријечи тренггилинг (инд. trenggiling) и филипински ријечи балинтонг (фил. balintong), голинг (фил. goling) и танггилинг (фил. tanggiling), које имају исто значење.[16]

Опис[уреди | уреди извор]

Глава[уреди | уреди извор]

Лобање код љускаваца су издужене и троугластог су облика (гледано одозго и са стране) са непотпуним или веома танким јагодичним (зигоматским) луком и са њушком цјевастог облика. Иако љускавци немају зубе у вилицама, па чак ни гене за развој зубне глеђи, горња вилица код љускаваца има оштре рубове који бочно граниче са непцем. Доња вилица је дуга и танка, и на почетку ње се налази пар коштани структура по облику слични зубима (тзв. псеудозуби). Ушне шкољке код љускаваца су мале и присутне само код азијски врсти, а ноздрве су валвуларне. Вид и слух код љускаваца је слаб а очи су им мале, те се зато они више ослањају на добро развијено чуло мириса.

Љускавци имају слабе мишиће за жвакање те зато не могу да зваћу храну.[17] Са својим дугим љепљивим језиком љускавци хватају свој плијен.[18] Слично као код цјевастоустог шишмиша и џиновског мравоједа коријен језика код љускаваца није причвшћен на подјезичном кости, већ је на грудном кошу причвршћен између душника и грудне косту.[18] Велики љускавци су способни да издуже свој језик до дужине од 40 cm и пречника 0,5 cm.[19] пљувачне жљезде код љускаваца су као и код други мирмекофагни сисара страховито увећене. Ове жљезде покривају већи дио ждријела и грла, скоро до рамена, и луче љепиву алкалну пљувачку.[20]

Остатак тјела[уреди | уреди извор]

Љускавци су сисари који по свом изгледу подсјећају на мравоједе, али такође и на шишарке четинара због љуски које им покривају тјело. Ови сисари посједују кратке ноге са дугим оштрим канџама и меснатим јастучићима на стопалима. Крећу се плантиградно, углавном ходајући на све четири ноге као и други сисари, али такође могу ходати и стајати на својим задњим ногама.[21] Љискавци су такође и добри пливачи.[19] Мужјаци љускаваца су већи од женки и теже 40% више него женке. Највећа знана врста унутар породице љускаваци (и која је икада живјела на свијету) је била дивовски азијски љускавац (лат. Manis palaeojavanica), и била је дуга од 2,5 до 3 m. Данас, највећа живућа врста љускаваца на свијету је џиновски љускавац (лат. Smutsia gigantea), која достиже дужину од 1,4 m.

Предње ноге љускаваца су снажне и имају закривљене канџе које користе при копању земље, при пробијању кроз дрво и вегетацију и при разбијању мравињака и термитњака да би пронашли свој плијен.[20][22][23] Код врсти прилагођени животу на тлу канџе на задњим ногама су кратке, а канџе на предњим ногама су дуже, више исхабане и мање закривљеније неко код врста прилагођени пењању по дрвећу. Разлог је тому што приземне врсте користе своје канџе при копању земље и при ношењу терета свог тјела. Врсте које користе своје канџе при пењању и кретању по дрвећу имају дуже канџе на задњим ногама него на предњим ногама. Канџе на предњим ногама су закривљене и они их држе окомито од земље док своју тежину тјела носе на склопљеним ручним зглобовима.

Такође, љускавци посједују и дуги мишићави реп. Приземне врсте користе свој реп као баланс док ходају на својим задњим ногама или га користе као батину при одбрани од предатора. Врсте прилагођене пењању по дрвећу користе реп као пети уд са којим се припомажу при придржавању, пењању и кретању по дрвећу, па чак и да би са њим огулили дио коре дрвета да би лакше дошли до гнијезда инсеката.[24]

Желудац код љускаваца се састоји или од једне или од двије коморе са великим бројем рожнати структура чекињасто-зубастог облика, које покривају дио желудца у близини дванаестопалачног цријева.[25] Пошто љускавци не могу да жваћи храну, они користе те структуре како би дробили прогутане мраве и термите. Поред ови структура, љускавци додатно гутају каменчиће (гастролите), пјесак и/или земљу како би лакше могли да здробе храну.[26] Љускавци не посједују слијепо цријево, али зато посједују доста увећане аналне жљезде које формирају избочен перианални прстен око аналног отвора, из који луче смрдљиву и штетну хемијску течност. Када се нађу угрожени, љускавци штрцањем избацују ту течност, слично као што то раде амерички творови и мрки твор.[27]

Женке љускаваца посједују двије подпаздушне брадавице, бикорнуатну матерницу и постељицу са раширеним чуперцима реса. Мужјаци имају мали пенис са спојени corpus cavernosum ткивом на почетку, док су тестиси смјештени у кожнатом набору код препона. Мужјаци технички не посједују мошнице нити кауперове жљезде.

глава саванског љускавца
костури двије различите врсте
љускаваца изложени у
"Музеју остеологије" у
Оклахома Ситију
канџе на предњим и задњим ногама
кинеског љускавца
реп саванског љускавца

Љуске[уреди | уреди извор]

Љускавци су једини сисари који посједују склеропротеинске (тј. кератинске) крљушти које им прекривају њихову дебелу кожу.[28][29] За разлику од рогова код носорога или бодљи код кљунати јежева гдје су ове структуре грађене од збијене длаке, љуске код љускаваца су по својој грађи више налик ноктима код примата. Ове љуске су рожнатне избочине на покожици, састоје се од спљоштени и тврди кератинизирани ћелија, и захтјевају унос велике количине протеина у тијело да би се оформиле. Заједно са кожом, љуске чине од ​1⁄10 па до ​1⁄4 или ​1⁄3 укупне тјелесне тежине једног љускавца (овисно о врсти). Ове велике заштитне љуске су меке и бјеле код тек рођени младунаца, али са одрастањем постају тврде и тамне.[27] По тјелу су распоређене као цријеп, преклапајући се једна преко друге и тако формирају оклоп који покрива тјело, врат, чело, цјели реп и спољну страну ногу. Љуске нису присутне само на њушки и бочним дјеловима лица, доњој страни врата, стомаку и унутрашњој страни ногу. Између љусака и на остатку тјела се такође могу пронаћи и кратке длаке.[28]

Љуске не играју никакву улогу у регулацији тјелесне температуре љускаваца, нити им служе као одбрана од мрава, термита и разни кожни паразита, као што су крпељи из рода Amblyomma.[30][31] Њихова главна улога је заштита од озљеда које могу настати од стране велики предатора или приликом копања земље.[32] Такође је примјећено да ваши не паразитирају љускавце због љуски на њиховом тјелу.

Љуске су осјетљиве на додир и њихова оријентација се може мјењати помоћу мишића коже. Када се нађу у опасности, љускавци се смотају (склупчају) у лопту и тако одбране од предатора.[32] Још једна додатна особина љуски је та да су на рубовима оштре, што додатно помаже љускавцима при одбрани.[33]

љуске на малајском љускавцу
грађа љуски код љускаваца
савански љускавац у одбрамбеној позицији

Еволуција[уреди | уреди извор]

Љускавци из породице Manidae су се развили на простору Евроазије у периоду средњег еоцена. Према генетским истраживањима преци азијске линије љускаваца (тј. потпородице Maninae) су се одвојили од предака афричке линије љускаваца око 41,37 милиона година.[1] Унутар афричке линије љускаваца, мали афрички љускавци (тј. потпородица Phatagininae) су се одвојили од велики афрички љускаваца (тј. потпородице Smutsiinae) око 20,35 милиона година.[1] Најстарији знани фосилни остаци представника ове породице сисара су из периода раног олигоцена (стари између 30,2 и 29,5 милиона година), и ради се о засад научно неименованој врсти (са подручја Египта)[34] која представља засебну линију афрички љускаваца.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Данашњи живући представници ове породице сисара насељавају подручје подсахарске Африке, јужне и Југоисточне Азије и јужне Кине.[10] У прошлости, ова породица је била распрострањена и на подручју Европе[35][36][37] и Сјеверне Африке[34]

Понашање и екологија[уреди | уреди извор]

илустрација понашања индијског љускавца

Љускавци насељавају различите екосистеме на простору Африке и Азије, углавном тропске и суптропске шуме, укључујући шуме бамбуса, четинарске и широколисне шуме, саване прошаране дрвећем, травнате равнице, као и вртове и пољопривредна земљишта засијана монокултуром. Они воде усамљенички начин живота, притом не рачунајући на женке са младунцима, и састају се једино са другим припадницима своје врсте због парења. Углавном су ноћне животиње[38] које спавају у току дана, иако се неке врсте могу сусрести и у току дана.[19][32] Када спавају љускавци се склупчају у лопту.[19]

Врсте прилагођене животу на дрвећу спавају у шупљeм дрвећу, док приземне врсте спавају у јазбинама које копају у земљи.[32] Љускавци праве своје јазбине у различитим врстама тла, као што су иловача, пјесковита и глиновита тла. Ове јазбине могу бити дубоке и до 3,5 m.[19] Понекад друге врсте животиње користе јазбине љускаваца као своје склониште.[32]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Исхрана љускаваца се углавном састоји од јајашаца, ларви, лутки и одрасли јединки различити врста мрава и термита које хватају својим дугим, љепљивим језицима. Такође, љускавци се понекад хране и са пчелама[32] и другим инсектима. Љускавци су донекле пробирљиви и имају тенденцију да се хране само са једном или двије врсте инсеката, чак и када су им доступне различите врсте. Дневно љускавци могу да поједу од 140 до 200 g инсеката.[39] Љускавци се сматрају важним регулаторима популације термита у природним стаништима.[32][40]

Размножавање[уреди | уреди извор]

мајка и младунац филипинског љускавца

Иако сезона парења код љускаваца није тачно дефинисана, она се дешава једном годишње и то углавном у току љета и јесени. У току сезоне женке траже мужјаке за парење, умјесто да мижјаци траже њих. Да би их женке пронашле мужјаци означавају своју локацију са урином и изметом. Уколико се деси надметање између мужјака око женке, мужјаци ће се међусобно борити користећи своје репове и побједник те борбе ће добити прилику да се пари са том женком.[41]

Периоди трудноће код љускаваца се разликују од врсте до врсте, али се отприлике креће од 70 до 140 дана.[42] Женке афрички врста рађају углавном по једно младунче, док женке азијски врста рађају од једног до три младунца.[19] Када се роде младунци су дуги 150 mm и теже између 80 до 500 g. Након што се роде у својој јазбини, о младунцима води бригу мајка која их и штити својим тјелом уколико осјети опасност. Код приземни врста љускаваца младунци остају у јазбини прве двије до четири седмице њиховог живота. Када ојачају, младунци љускаваца напуштају јазбину са напуњени мјесец дана старости. Кад се налазе ван јазбине мајка их носи на својим леђима или на свом репу. Одвикавање младунаца од мајчиног млијека се дешава око трећег мјесеца старости, када поред млијека којег још једе младунац почиње да се храни са инсектима. Након напуњене друге године живота млади љускавци постају сексуално зрели и тада их њихова мајка напушта.[43]

Предатори, паразити и болести[уреди | уреди извор]

Љускавце нападају разни предатори, од који се они бране са тако што се слупчају у лопту док су заштићени са својим тврдим љускама. Поред људи, међу животињским врстама које се хране са љускавца се налазе и лав, тигар, леопард, обична шимпанза, јазавац медојед, те разне врсте крокодила и питона.[32] Љускавци такође могу бити домаћини различитим ектопаразитима и ендопаразитима, као што су разне врсте вируса, бактерија, протозоа, ваљкасти црва, пантљичара, акантоцефала, пентастомида, крпеља и гриња.[32]

Pestivirus и Coltivirus[уреди | уреди извор]

У истраживању из 2020. године су откривена два нова РНК вируса у генима малајског љускавца и кинеског љускавца, који су у даљњем сродству са вирусима из родова Pestivirus и Coltivirus.[44] Ова два нова вируса су названи донгјангски вирус љускаваца (енг. Dongyang pangolin virus, [DYPV]) и лишуијски вирус љускаваца (енг. Lishui pangolin virus, [LSPV])[44] DYPV пестивирус је такође пронађен и код нимфи крпеља врсте Amblyomma javanense, које су се налазиле на болесним љускавцима.[44]

Инфекција COVID-19[уреди | уреди извор]

Утврђено је да се секвенца нуклеинских киселина у одређеним везама рецептора домена пепломера (који припадају коронавирусима преузетим из љускаваца) у 99% поклапа са SARS-CoV-2, вирусом који је узроковао COVID-19 болест и који је одговоран за пандемију COVID-19.[45][46] Истраживачи из града Гуангџоуа у Кини су претпоставили да је SARS-CoV-2 са шишмиша прешао на људе, али прије него што их је заразио, кружио је међу љускавцима. Илегална трговина љускавцима за употребу у традиционалној кинеској медицини предложена је као вектор за пренос вируса на човјека.[46][47] Откриће вишеструких сојева коронавируса код љускаваца и њихова сличност са SARS-CoV-2 указују да су љускаваци домаћини за коронавирусе сличне SARS-CoV-2.[48][49] Међутим, поређење цјелог генома је открило да коронавируси код љускаваца и хумани коронавирус дјеле само до 92% заједничког РНК-а.[49][50] Свјетски еколози су забринули да ране спекулације о томе да су љускавци извор заразе могле довести до масовних убијања ови животиња, што би додатно повећало њихову угроженост,[49] баш слично као што се догодило са азијским палминим цибеткама током избијања САРС-а.[51]

Угроженост[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Илегална трговина љускавцима

Главне пријетње љускавцима представљају губитак станишта узрокован дефорестацијом и криволов. Неке врсте, попут кинеског љускавца, комерцијално су изумрле у одређеним доменима као резултат прекомјерног лова.[52] Љускавци су такође сисари са којима се највише тргује на свијету.[53][54]

У Азији[уреди | уреди извор]

Љускавци су веома тражене животиње у традиционалној кинеској медицини у јужној Кини и Вијетнаму, јер се вјерује да њихове љуске имају љековита својства,[41][55][56] a и њихово месо се такође сматра деликатесом.[57][58][59][60][61] Процјењено је да се годише у Кини и Вијетнаму илегално тргује са око 100 хиљада живи љускаваца или са њиховим месом и љускама,[62] што је преко милион љускаваца у току прошле деценије.[54][57][63] Такође, у току прошле деценије су се дешавале и многобројне запљене илегалне робе намјењене за азијско тржиште, у којој су се налазили љускавци, њихово месо и љуске.[64][65][66][67] Као примјер се може навести случај из априла 2013. године када је обална стража пронашла 10 t панголинског меса на кинеском броду насуканом на корални гребен у парку природе Тубахата на Филипинима.[68][69] Поред овог случаја, може се навести и случај из августа 2016. када је индонежанска полиција у претресу дома једног човјека пронашла и запљенила преко 650 убијени љускаваца складиштених у фрижидерима, који су били намјењени за даљу продају.[70]

У Африци[уреди | уреди извор]

У Гани су љускавци једна од популарнијих врста дивљачи која се лови због меса. Такође, локални исцјељитељи користе љускавце као један од састојака у љековима традиционалне медицине.[71] У Нигерији су љускавци на рубу изумирања због губитка станишта узрокованог дефорестацијом и превелике експлоатације њиховог меса, које је намјењено за исхрану и традиционалну медицину.[72]

љуске љускаваца намјењене за црно
тржиште у Кини, запљењене од стране
камерунске власти 2017. године
љускавци и остале животиње на
илегалној пијаци у Мјанмару
запљењено осушено месо љускаваца
на међународном аеродрому
у Мајамију
убијен и ољуштен бјелотрби љускавац
припремиљен за даље кување

У кинеској традиционалној медицини[уреди | уреди извор]

У практиковању традиционалне кинеске медицине љуске и месо љускаваца се користе у изради разни медицински препарата.[73] Иако не постоје научни докази о ефикасности тих препарата, нити логичан механизам њиховог дјеловања,[74][75][76][73][77] њихова популарност и даље покреће црно тржиште, упркос забринутости о преношењу болести са животиња на људе и истребљењу врсте.[73][78] Стална потражња за љускавцима као састојцима у медицини наставља да подстиче криволов, прекомјерни лов и илегалну трговину са овим животињама.[79]

Први знани запис о кориштењу љуски од љускаваца у кинеској традиционалној медицини је из књиге "Шенонгове класичне забиљешке о љековитим супстанцама" (енг. "Variorum of Shennong's Classic of Materia Medica", кин: 本草經集注; пин: Ben Cao Jinji Zhu) из 500. године.[80] У тексту ове књиге се препоручују љуске љускаваца као заштита од угриза мрава, док се спаљивање љуски користи као лијек за људе који хистерично плачу током ноћи.[80] Рецепти за истјеривање злих духова у којима се користе љуске љускаваца, љековито биље и минерали су се појавили 682. године (у вријеме династије Танг).[80] Идеја о томе да љуске љускаваца подстичу лучење млијека код мајки дојиља, која је присутна и у данашњем практиковању кинеске традиционалне медицине, се појавила 752. године у књизи "Тајнствене есенције из царске библиотеке" (енг. "Arcane Essentials from the Imperial Library", кин: 外台秘要; пин: Wai Tai Mi Yao).[80] Идеја о томе да љуске љускаваца као лијек имају моћ продирања и рашчишћавања разни блокада у љуском тјелу се појавила у вријеме династије династије Сонг и записана је у књизи "Формуле доброћудних мудраца састављених током доба мира и спокоја" (енг. "Formulas from Benevolent Sages Compiled During the Era of Peace and Tranquility", кин: 太平聖惠方; пин: Taiping Sheng Hui Fang), који је саставио Ванг Хуаијин 992. године.[80]

Данас у 21. вијеку, љуске љускаваца се користе у надриљекарској пракси засновано на недоказаним тврдњама да могу растворити крвне угрушке, да поспјешују циркулацију крви или да подстичу лучење млијека код мајки дојиља.[73][80] Званична фармакопеја Народне Републике Кине је све до прве половине 2020. године укључила љуске кинеског љускавца као састојак у формулама традиционалне кинеске медицине.[80][81] Иако су љуске уклоњене са листе потребни сировина, оне су и даље наведене као кључни састојак различитих лијекова.[82]

Очување врсти[уреди | уреди извор]

Као резултат све већих пријетњи за љускавце, углавном у виду илегалне међународне трговине са њиховом кожом, љускама и месом, овим врстама се посљедњих година посвећује све већа пажња о њиховом очувању.[83][84] Све врсте љускавца су тренутно наведене у Додатку 1 CITES-а којим се забрањује међународна трговина, осим када је производ намјењен у некомерцијалне сврхе и ако је дата дозвола.[4] Свака трећа субота у фебруару је одређена као свјетски дан љускаваца.[85]

У новембру 2010. године љускавци су додати на листу еволуционо различитих и угрожених сисара Зоолошког друштва у Лондону.[86]

У јулу 2014. године IUCN-ова SSC стручна група за љускавце је покренула глобални акциони план за очување љускаваца, под називом "Повећавање заштите љускаваца". Овај акциони план има циљ да побољша све аспекте очувања љускаваца, са додатним нагласком на сузбијању криволова и крујумчарења ових животињама, истовремено образујући локалне заједнице о њиховом значају.[54] Други предложени приступ борби против трговине љускавцима (а и уопште трговине дивљачи) се састоји у "праћењу новца" а не "животиње", који има за циљ нарушавање профита кријумчара прекидањем токова новца. Тако би прикупљање финансијске интелигенције могло постати кључно средство у заштити ових животиња, иако се ова прилика често превиђа.[62]

2017. године је еколошка организација WildAid заједно са познатим глумцем Џеки Ченом снимила рекламу под називом "WildAid: Jackie Chan & Pangolins (Kung Fu Pangolin)" у којој је глумац поручио да се заустави конзумација производа од љускаваца.[87]

У 2018. години је кинеска невладина организација покренула покрет "Бројање љускаваца", позивајући на заједничке напоре да се ови сисари спасе од крујумчарења.[88][89][90] Група за заштиту дивљих животиња TRAFFIC је успјешно идентификовала 159 кријумчарских рута које користе кријумчари љускавцима и она има за свој циљ намјеру да их заустави.[91]

Од јануара 2020. године, IUCN је свих осам врста живући љускаваца уврстио на Црвеној листи угрожених врста[92] и то:

У прошлости је било много покушаја узгајања љускаваца у заточеништву, али због њиховог живота у различитим стаништима и врло специфичне исхране, ови покушаји су често резултовали неуспјехом.[42][93] Са временом, љускавци су значајно смањиле свој имуни одговор на генетске дисфункције, чинећи их изузетно крхким.[94] У заточеништву су љускавци подложни болестима, као што су упала плућа и развој чирева.[42] Ове компликације могу довести до ране смрти ови животиња.[42] Поред тога, љускавци који су спашени од илегалне трговине често имају веће шансе да се заразе са паразитима попут цријевних црва, што додатно смањује њихову шансу за рехабилитацију и поновно враћање у дивљину.[42] Недавно су истраживачи успели да побољшају вјештачка станишта за ове животиње како би омогућили њихов узгој, пружајући им извјесну наду да се у будућности ове врсте поновно врате у њихова природна станишта.[27] Идеја о узгајању љускавца на фармама, како би се смањио њихов број на илегалном тржишту, се истражује али са мало успјеха.[95]

На Тајвану[уреди | уреди извор]

локомотива на Тајвану са осликаним љускавцем

Тајван је једно од ријетких мјеста на свијету за заштиту љускаваца након што је земља 1989. године донијела закон о заштити дивљих животиња.[96] Увођењем "Центара за рехабилитацију дивљих животиња" у мјеста као су Луаншан (општина Јанпинг у округу Таитунг) и општина Ксиулин (у округу Хуалиен), ове заједнице су постале важне за заштиту љускаваца и њихових станишта и знатно су побољшале опстанак љускаваца. Ови центри сарађују са локалним старосједјелачким племенима и шумском полицијом у Националној полицијској агенцији како би спријечили криволов, трговину и кријумчарење љускаваца, посебно на црно тржиште у Кини. Ови центри су такође помогли да се открију узроци смрти и повреда у популацији тајвански љускавца.[97] Данас је Тајван мјесто са највећом густино насељености љускаваца на свијету.[98]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Двије врсте покемона, Сендшру (енг. Sandshrew) и Сендслеш (енг. Sandslash), су једним дјелом базирани на љускавцима.[99][100]

Систематика[уреди | уреди извор]

Класификација[уреди | уреди извор]

Класификација породице Manidae:

Ранија класификација:[101] Савремена класификација:[10][11][28][102]
  • Породица: Manidae (Gray, 1821) (љускавци)
    • Потпородица: Maninae (Gray, 1821) (азијски љускавци)
      • Род: Manis (Linnaeus, 1758) (азијски љускавац)
        • †Manis hungarica (Kormos, 1934) (мађарски љускавац)
        • †Manis lydekkeri (Dubois, 1908) (лајдекеров љускавац)
        • †Manis palaeojavanica (Dubois, 1907) (дивовски азијски љускавац)
        • Подрод: Manis (Linnaeus, 1758) (љускавац)
        • Подрод: Paramanis (Pocock, 1924) (југоисточноазијски љускавац)
      • Род: †Eomanis (Storch, 1978)
        • †Eomanis krebsi (Storch & Martin, 1994)
        • †Eomanis waldi (Storch, 1978)
      • Род: †Necromanis (Filhol, 1894)
        • †Necromanis franconica (Quenstedt, 1885)
        • †Necromanis parva (Koenigswald, 1969)
        • †Necromanis quercyi (Filhol, 1894)
      • Род: †Patriomanis (Emry, 1970)
        • †Patriomanis americana (Emry, 1970)
    • Потпородица: Smutsiinae (Gray, 1873) (афрички љускавци)
      • Племе: Smutsiini (Gray, 1873) (велики афрички љускавци)
        • Род: Smutsia (Gray, 1865) (афрички приземни љускавац)
      • Племе: Uromanini (McKenna & Bell, 1997) (мали афрички љускавци)
        • Род: Phataginus (Rafinesque, 1821) (афрички дрвни љускавац)
        • Род: Uromanis (Pocock, 1924) (четверопрсти љускавац)
    • Род: †Eurotamandua (Storch, 1981)
      • †Eurotamandua joresi (Storch, 1981)
    • Incertae sedis:
  • Породица: Manidae (Gray, 1821) (љускавци)
    • Потпородица: Maninae (Gray, 1821) (азијски љускавци)
      • Род: Manis (Linnaeus, 1758) (азијски љускавац)
        • †Manis hungarica (Kormos, 1934) (мађарски љускавац)
        • (нерангирано): јужна азијска група
        • (нерангирано): сјеверна азијска група
    • (нерангирано): афричка група
      • Потпородица: Phatagininae (Gaubert, 2017) (мали афрички љускавци)
      • Потпородица: Smutsiinae (Gray, 1873) (велики афрички љускавци)
    • Incertae sedis:
† - ознака за изумрли таксон

Филогенија[уреди | уреди извор]

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе породице Manidae.[1][10][11][28][103][104]

 Ferae 
 

Pan-Carnivora

 
 Pholidotamorpha 
 

†Palaeanodonta

 
 Pholidota 
 

†Euromanis

 
 ? 

†Pholidota sp. (BC 16’08)

 
 
 

†Eurotamanduidae

 
 Eupholidota 
 

†Eomanoidea

 
 Manoidea 
 

†Patriomanidae

 
 ? 

†Necromanis

 
 Manidae 
 Maninae 
 Manis 
 
 (Paramanis) 
 
 

Manis culionensis

 
 

Manis javanica

 
 

†Manis palaeojavanica

 
 
 

Manis mysteria

 
 
 
 ? 

†Manis lydekkeri

 
 

Manis crassicaudata

 
 
 
 
 ? 

†Manis hungarica

 
 

Manis pentadactyla

 
 
 
 
 ? 

†Manidae sp. (DPC 3972 & DPC 4364)

 
 Smutsiinae 
 Phatagininae 
 Phataginus 
 

Phataginus tetradactyla

 
 

Phataginus tricuspis

 
 
 
 Smutsiinae 
 Smutsia 
 

Smutsia gigantea

 
 ? 

†Smutsia olteniensis

 
 

Smutsia temminckii

 
 
 sensu stricto 
 sensu lato 
 
 
 
 
 sensu stricto 
 (Pholidota [sensu lato]) 
 јужна азијска група 
 сјеверна азијска група 
 афричка група 
 

Временска распрострањенст[уреди | уреди извор]

Унутар натпородице Manoidea[уреди | уреди извор]

NecromanisPatriomanidaeФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПалеогенПлиоценМиоценОлигоценЕоценPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetian

Унутар породице Manidae[уреди | уреди извор]

Афрички приземни љускавацАфрички дрвни љускавацАзијски љускавацФајумски љускавацФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПалеогенПлиоценМиоценОлигоценЕоценPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelian

Изумрле врсте из родова Manis и Smutsia[уреди | уреди извор]

Олтенски љускавацЛајдекеров љускавацДивовски азијски љускавацМађарски љускавацФанерозоикКенозоикКвартарНеогенХолоценПлеистоценПлиоценКасни ПлеистоценChibanianCalabrianGelasian

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Sean P. Heighton, Rémi Allio, Jérôme Murienne, Jordi Salmona, Hao Meng, Céline Scornavacca, Armanda D. S. Bastos, Flobert Njiokou, Darren W. Pietersen, Marie-Ka Tilak, Shu-Jin Luo, Frédéric Delsuc, Philippe Gaubert (2023.) "Pangolin genomes offer key insights and resources for the world’s most trafficked wild mammals", Molecular Biology and Evolution, 40(10), PMID:37794645; PMCID:PMC10551234.
  2. ^ Gray, J. E. (1821). „On the natural arrangement of vertebrose animals”. London Medical Repository. 15 (1): 296—310. 
  3. ^ Linnaeus, C. (1758). Sistema naturae per regna tria Naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus differentiis, synonimis locis. Tomus I. Impensis direct. Laurentii Salvii, Holmia. стр. 20—32. 
  4. ^ а б „The CITES Appendices”. Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora. CITES. Приступљено 28. 1. 2019. 
  5. ^ „Прилог II Заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције и на Додатку B Уредбе Комисије (ЕЗ) број 750/2013”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  6. ^ Kalandadze, N. N. and S. A. Rautian (1992) "Systema mlekopitayushchikh i istorygeskaya zoogeographei [The system of mammals and historical zoogeography]." Sbornik Trudov Zoologicheskogo Muzeya Moskovskogo Goschdarstvennoro Universiteta 29:44–152.
  7. ^ Gray, J. E. (1865). „Revision of the genera and species of entomophagous Edentata, founded on the examination of the specimens in the British Museum”. Proceedings Zoological Society: 359—386. 
  8. ^ Gray, J. E. (1825). „An outline of an attempt at the disposition of Mammalia into Tribes and Families, with a list of genera apparently appertaining to each Tribe.”. Annals of Philosophy. New Series. 10: 337—334. 
  9. ^ Rafinesque, Constantine Samuel (1815). „Analyse de la Nature ou tableau de l'univers et des corps organisés”. Palermo, Aux dépens de l'auteur, 223 pp. 
  10. ^ а б в г д Gaudin, Timothy (28. 8. 2009). „The Phylogeny of Living and Extinct Pangolins (Mammalia, Pholidota) and Associated Taxa: A Morphology Based Analysis” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 16 (4): 235—305. doi:10.1007/s10914-009-9119-9. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 09. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2015. 
  11. ^ а б в г Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.694319. 
  12. ^ Haaramo, Mikko (2007). „Manidae – Recent pangolins”. Mikko's Phylogeny Archive. Приступљено 9. 6. 2018. 
  13. ^ Mark S. Springer, Christopher A. Emerling, John Gatesy, Jason Randall, Matthew A. Collin, Nikolai Hecker, Michael Hiller, Frédéric Delsuc (2019) Odontogenic ameloblast-associated (ODAM) is inactivated in toothless/enamelless placental mammals and toothed whales BMC Evol Biol 19, 31
  14. ^ Gaudin, Timothy J.; Gaubert, Philippe; Billet, Guillaume; Hautier, Lionel; Ferreira-Cardoso, Sérgio; Wible, John R. (1. 1. 2020), Challender, Daniel W. S.; Nash, Helen C.; Waterman, Carly, ур., „Chapter 1 - Evolution and morphology”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 5—23, ISBN 978-0-12-815507-3, doi:10.1016/b978-0-12-815507-3.00001-0, Приступљено 26. 2. 2020 
  15. ^ Pearsall, Judy, ур. (2002). Concise Oxford English Dictionary (10th изд.). Oxfordshire, England: Oxford University Press. стр. 1030. ISBN 978-0-19-860572-0. 
  16. ^ Vergara, Benito S.; Idowu, Panna Melizah H.; Sumangil, Julia H.; Gonzales, Juan Carlos; Dans, Andres. Interesting Philippine Animals (PDF). Washington, D.C.: Island Publishing House, Inc. ISBN 9718538550. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 03. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2020. 
  17. ^ Gutteridge, Lee (2008). The South African Bushveld: A Field Guide from the Waterberg. Pinetown, South Africa: 30° South Publishers. стр. 36. ISBN 978-1-920143-13-8. 
  18. ^ а б Chan, Lap-Ki (1995). „Extrinsic Lingual Musculature of Two Pangolins (Pholidota: Manidae)”. Journal of Mammalogy. Oxfordshire, England: Oxford University Press. 76 (2): 472—480. JSTOR 1382356. doi:10.2307/1382356. 
  19. ^ а б в г д ђ Mondadori, Arnoldo, ур. (1988). Great Book of the Animal Kingdom. New York City: Arch Cape Press. стр. 252. ISBN 978-0517667910. 
  20. ^ а б Rose, K. D.; Gaudin, T. J. (2010). Xenarthra and Pholidota (Armadillos, Anteaters, Sloths and Pangolins). John Wiley & Sons, Ltd. ISBN 978-0470015902. doi:10.1002/9780470015902.a0001556.pub2. 
  21. ^ Mohapatra, Rajesh K.; Panda, Sudarsen (2014). „Behavioural descriptions of Indian pangolins (Manis crassicaudata) in captivity.”. Journal of Zoology. London, England: Wiley-Blackwell. 2014: 1—7. doi:10.1155/2014/795062 Слободан приступ. 
  22. ^ Coulson, Ian M; Heath, Martha E (децембар 1997). „Foraging behaviour and ecology of the Cape pangolin (Manis temminckii) in north-western Zimbabwe”. African Journal of Ecology. 35 (4): 361—369. doi:10.1111/j.1365-2028.1997.101-89101.x — преко EBSCO. 
  23. ^ „Manis tricuspis, tree pangolin”. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan. 2014. Архивирано из оригинала 21. 12. 2014. г. 
  24. ^ Prothero, Donald R. (2016). The Princeton Field Guide to Prehistoric Mammals. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. стр. 118. ISBN 978-1-4008-8445-2. 
  25. ^ Davit-Béal, Tiphaine; Tucker, Abigail S.; Sire, Jean-Yves (1. 4. 2009). „Loss of teeth and enamel in tetrapods: fossil record, genetic data and morphological adaptations”. Journal of Anatomy. New York City: John Wiley & Sons. 214 (4): 477—501. PMC 2736120 Слободан приступ. PMID 19422426. doi:10.1111/j.1469-7580.2009.01060.x. 
  26. ^ Wildlife of the World. London, England: Dorling Kindersley. 2015. стр. 215. ISBN 978-1-4654-4959-7. 
  27. ^ а б в Yu, Jingyu; Jiang, Fulin; Peng, Jianjun; Yin, Xilin; Ma, Xiaohua (октобар 2015). „The First Birth and Survival of Cub in Captivity of Critically Endangered Malayan Pangolin (Manis javanica)”. Agricultural Science & Technology. Irvine, California: Juniper Publishers. 16 (10). ISSN 2471-6774. 
  28. ^ а б в г Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T. Stanley, Stephen J. O’Brien, Warren E. Johnson, Shu-Jin Luo (2018) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359
  29. ^ Spearman, R.I.C. (2008). „On the nature of the horny scales of the pangolin”. Zoological Journal of the Linnean Society. Oxfordshire, England: Oxford University Press. 46 (310): 267—273. doi:10.1111/j.1096-3642.1967.tb00508.x. 
  30. ^ Nandi, N. C. (1981). „Amblyomma javanense (Supino, 1897) from a new host, Manis crassicaudata (Gray) together with a description of its nymph from Goa, India 1981”. Bulletin of the Zoological Survey of India. Архивирано из оригинала 06. 02. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2017. 
  31. ^ Hassan, M.; Sulaiman, M. H.; Lian, C. J. (2013). „The prevalence and intensity of Amblyomma javanense infestation on Malayan pangolins (Manis javanica, Desmarest) from Peninsular Malaysia.”. Acta Trop. 126 (2): 142—5. PMID 23416121. doi:10.1016/j.actatropica.2013.02.001. 
  32. ^ а б в г д ђ е ж з Chao, Jung-Tai; Li, Hou-Feng; Lin, Chung-Chi (1. 1. 2020), Challender, Daniel W. S.; Nash, Helen C.; Waterman, Carly, ур., „Chapter 3 - The role of pangolins in ecosystems”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 43—48, doi:10.1016/B978-0-12-815507-3.00003-4 
  33. ^ Wang, Bin (2016). „Pangolin armor: Overlapping, structure, and mechanical properties of the keratinous scales”. Acta Biomaterialia. Oxfordshire, England: Elsevier. 41: 60—74. PMID 27221793. doi:10.1016/j.actbio.2016.05.028. 
  34. ^ а б Daniel Gebo, D. Tab Rasmussen (1985) "The Earliest Fossil Pangolin (Pholidota: Manidae) from Africa" Journal of Mammalogy, 66(3):538
  35. ^ Kormos T. (1934) "Manis hungarica n. s., das erste Schuppentier aus dem europäischen Oberpliozän." Folia Zoologica et Hydrobiologica Riga 6:87–94
  36. ^ Terhune, C. E., Curran, S., Croitor, R., Drăgușin, V., Gaudin, T., Petculescu, A., Werdelin, L. (2020) "Early Pleistocene fauna of the Olteţ River Valley of Romania: Biochronological and biogeographic implications." Quaternary International
  37. ^ Terhune, C. E.; Gaudin, T.; Curran, S.; Petculescu, A. (2021). „The youngest pangolin (Mammalia, Pholidota) from Europe”. Journal of Vertebrate Paleontology. 41 (4): e1990075. doi:10.1080/02724634.2021.1990075. Архивирано из оригинала 24. 03. 2022. г. Приступљено 09. 11. 2023. 
  38. ^ Wilson, Amelia E. (јануар 1994). „Husbandry of pangolins Manis spp.”. International Zoo Yearbook. 33 (1): 248—251. doi:10.1111/j.1748-1090.1994.tb03578.x. 
  39. ^ Grosshuesch, Craig (2012). „Rollin' With the Pangolin – Diet”. La Crosse, Wisconsin: University of Wisconsin–La Crosse. Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г. 
  40. ^ Ma, Jing-E; Li, Lin-Miao; Jiang, Hai-Ying; Zhang, Xiu-Juan; Li, Juan; Li, Guan-Yu; Yuan, Li-Hong; Wu, Jun; Chen, Jin-Ping (2017). „Transcriptomic analysis identifies genes and pathways related to myrmecophagy in the Malayan pangolin (Manis javanica)”. PeerJ. Corte Madera, California: O'Reilly Media. 5: e4140. PMC 5742527 Слободан приступ. PMID 29302388. doi:10.7717/peerj.4140. 
  41. ^ а б Fabro, Keith Anthony S. (10. 06. 2019). „All hope is not lost for vanishing Palawan pangolin”. Rappler. Приступљено 14. 12. 2019. 
  42. ^ а б в г д Hua, Liushuai; Gong, Shiping; Wang, Fumin; Li, Weiye; Ge, Yan; Li, Xiaonan; Hou, Fanghui (8. 6. 2015). „Captive breeding of pangolins: current status, problems and future prospects”. ZooKeys (507): 99—114. PMC 4490220 Слободан приступ. PMID 26155072. doi:10.3897/zookeys.507.6970. 
  43. ^ Dickman, Christopher R. (1984). MacDonald, D., ур. The Encyclopedia of MammalsНеопходна слободна регистрација. New York: Facts on File. стр. 780–781. ISBN 978-0-87196-871-5. 
  44. ^ а б в Gao, Wen-Hua; Lin, Xian-Dan; Chen, Yan-Mei; Xie, Chun-Gang; Tan, Zhi-Zhou; Zhou, Jia-Jun; Chen, Shuai; Holmes, Edward C; Zhang, Yong-Zhen (2020-01-01). „Newly identified viral genomes in pangolins with fatal disease”. Virus Evolution (на језику: енглески). 6 (1): veaa020. PMID 32296543. doi:10.1093/ve/veaa020. 
  45. ^ Liu, P.; Chen, W.; Chen, J.-P. (2019). „Viral Metagenomics Revealed Sendai Virus and Coronavirus Infection of Malayan Pangolins (Manis javanica)”. Viruses. 11 (11): 979. PMC 6893680 Слободан приступ. PMID 31652964. doi:10.3390/v11110979. 
  46. ^ а б Cyranoski, David (7. 2. 2020). „Did pangolins spread the China coronavirus to people?”. Nature. doi:10.1038/d41586-020-00364-2. 
  47. ^ Bryner, Jeanna (15. 3. 2020). „1st known case of coronavirus traced back to November in China”. LiveScience. Приступљено 15. 3. 2020. 
  48. ^ Lam, Tommy Tsan-Yuk; Shum, Marcus Ho-Hin; Zhu, Hua-Chen; Tong, Yi-Gang; Ni, Xue-Bing; Liao, Yun-Shi; Wei, Wei; Cheung, William Yiu-Man; Li, Wen-Juan; Li, Lian-Feng; Leung, Gabriel M.; Holmes, Edward C.; Hu, Yan-Ling; Guan, Yi (26. 3. 2020). „Identifying SARS-CoV-2 related coronaviruses in Malayan pangolins”. Nature. 583 (7815): 282—285. Bibcode:2020Natur.583..282L. PMID 32218527. doi:10.1038/s41586-020-2169-0 Слободан приступ. 
  49. ^ а б в Xiao, Kangpeng; Zhai, Junqiong; Feng, Yaoyu; Zhou, Niu; Zhang, Xu; Zou, Jie-Jian; Li, Na; Guo, Yaqiong; Li, Xiaobing; Shen, Xuejuan; Zhang, Zhipeng; Shu, Fanfan; Huang, Wangyi; Li, Yu; Zhang, Ziding; Chen, Rui-Ai; Wu, Ya-jiang; Peng, Shi-Ming; Huang, Mian; Xie, Wei-Jun; Cai, Qin-Hui; Hou, Fang-Hui; Chen, Wu; Xiao, Lihua; Shen, Yongyi (7. 5. 2020). „Isolation of SARS-CoV-2-related coronavirus from Malayan pangolins”. Nature. 583 (7815): 286—289. Bibcode:2020Natur.583..286X. PMID 32380510. doi:10.1038/s41586-020-2313-x Слободан приступ. 
  50. ^ Zhang, Tao; Wu, Qunfu; Zhang, Zhigang (19. 3. 2020). „Probable Pangolin Origin of SARS-CoV-2 Associated with the COVID-19 Outbreak”. Current Biology. 30 (7): 1346—1351.e2. PMID 32197085. doi:10.1016/j.cub.2020.03.022. 
  51. ^ „Civet Cat Slaughter To Fight SARS”. CBSNews. 11. 1. 2004. Приступљено 28. 2. 2020. 
  52. ^ Challender, D.; Wu, S.; Kaspal, P.; Khatiwada, A.; Ghose, A.; Ching-Min Su, N.; Suwal, Laxmi (2019). „Manis pentadactyla”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T12764A123585318. Приступљено 30. 01. 2020. 
  53. ^ Goode, Emilia (31. 3. 2015). „A Struggle to Save the Scaly Pangolin”. The New York Times. New York City: New York Times Company. Приступљено 1. 5. 2016. 
  54. ^ а б в „Action Plan”. www.pangolinsg.org. Архивирано из оригинала 10. 07. 2017. г. Приступљено 2016-09-15. 
  55. ^ „Chinese Medicine and the Pangolin”. Nature. 141 (3558): 72. 1. 1. 1938. Bibcode:1938Natur.141R..72.. doi:10.1038/141072b0 Слободан приступ. 
  56. ^ Sutter, John D. (април 2014). „Change the List: The Most Trafficked Mammal You've Never Heard Of”. CNN. 
  57. ^ а б Hance, Jeremy (29. 07. 2014). „Over a million pangolins slaughtered in the last decade”. Mongabay. Архивирано из оригинала 8. 12. 2014. г. Приступљено 7. 8. 2014. 
  58. ^ Cruise, Adam (18. 4. 2015). „Tiger Eyes, Crocodile Penis: It's What's For Dinner in Malaysia”. National Geographic. Приступљено 1. 5. 2016. 
  59. ^ Actman, Jani (20. 12. 2015). „Crime Blotter: Pangolin Scales, Tiger Skins, and More”. National Geographic. Приступљено 1. 5. 2016. 
  60. ^ van Uhm, D. P. (2016). The Illegal Wildlife Trade: Inside the World of Poachers, Smugglers and Traders (Studies of Organized Crime). New York: Springer. 
  61. ^ Challender, D.; Willcox, D. H. A.; Panjang, E.; Lim, N.; Nash, H.; Heinrich, S.; Chong, J. (2019). „Manis javanica”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T12763A123584856. Приступљено 30. 01. 2020. 
  62. ^ а б Haenlein, Alexandria Reid, Cathy; Keatinge, Tom (10. 10. 2018). „What's the secret to saving this rare creature?”. BBC News. Приступљено 10. 10. 2018. 
  63. ^ Ingram, Daniel J.; Coad, Lauren; Abernethy, Katharine A.; Maisels, Fiona; Stokes, Emma J.; Bobo, Kadiri S.; Breuer, Thomas; Gandiwa, Edson; Ghiurghi, Andrea; Greengrass, Elizabeth; Holmern, Tomas (2018). „Assessing Africa-Wide Pangolin Exploitation by Scaling Local Data: Assessing African pangolin exploitation”. Conservation Letters. 11 (2): e12389. doi:10.1111/conl.12389 Слободан приступ. 
  64. ^ Sutter, John D. (3. 3. 2014). „The Most Trafficked Mammal You've Never Heard Of”. CNN. Архивирано из оригинала 2. 2. 2015. г. 
  65. ^ „23 tonnes of pangolins seized in a week”. Traffic.org. 17. 3. 2008. Архивирано из оригинала 26. 11. 2014. г. 
  66. ^ Watts, Jonathan (25. 5. 2007). „'Noah's Ark' of 5,000 rare animals found floating off the coast of China”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 3. 10. 2014. г. 
  67. ^ „Asia in Pictures”. The Wall Street Journal. 27. 5. 2012. Архивирано из оригинала 22. 2. 2015. г. 
  68. ^ Carrington, Damian (15. 4. 2013). „Chinese vessel on Philippine coral reef caught with illegal pangolin meat”. Associated Press. London. Архивирано из оригинала 2013-04-16. г. Приступљено 16. 4. 2013. 
  69. ^ Molland, Judy (16. 4. 2013). „Boat Filled With 22,000 Pounds Of Pangolin Hits Endangered Coral Reef”. London: Care2. Архивирано из оригинала 18. 4. 2013. г. Приступљено 17. 4. 2013. 
  70. ^ „Indonesian man arrested as 650 pangolins found dead in freezers”. BBC News. 26. 8. 2016. Приступљено 27. 8. 2016. 
  71. ^ Boakye, Maxwell Kwame; Pietersen, Darren William; Kotzé, Antoinette; Dalton, Desiré-Lee; Jansen, Raymond (2015). „Knowledge and uses of African pangolins as a source of traditional medicine in Ghana”. PLOS ONE. 10 (1): e0117199. Bibcode:2015PLoSO..1017199B. PMC 4300090 Слободан приступ. PMID 25602281. doi:10.1371/journal.pone.0117199. 
  72. ^ Sodeinde, Olufemi A.; Adedipe, Segun R. (24. 4. 2009). „Pangolins in south-west Nigeria – current status and prognosis”. Oryx. 28 (1): 43—50. doi:10.1017/S0030605300028283. 
  73. ^ а б в г Mariëtte Le Roux (25. 03. 2018). „Quackery and superstition: species pay the cost”. The Jakarta Post. Приступљено 25. 08. 2020. 
  74. ^ „Chinese Medicine and the Pangolin”. Nature (на језику: енглески). 141 (3558): 72. 01. 01. 1938. Bibcode:1938Natur.141R..72.. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/141072b0 Слободан приступ. 
  75. ^ Zhouying Jin (2005). Global Technological Change: From Hard Technology to Soft Technology. Intellect Books. стр. 36. ISBN 978-1-84150-124-6. Архивирано из оригинала 20. 03. 2017. г. Приступљено 18. 02. 2016. „The vacuum created by China's failure to adequately support a disciplined scientific approach to traditional Chinese medicine has been filled by pseudoscience” 
  76. ^ Steven Novella (25. 01. 2012). „What Is Traditional Chinese Medicine?”. Science-based Medicine. Архивирано из оригинала 15. 04. 2014. г. Приступљено 14. 04. 2014. 
  77. ^ Liu, Quan; Cao, Lili; Zhu, Xing-Quan (01. 08. 2014). „Major emerging and re-emerging zoonoses in China: a matter of global health and socioeconomic development for 1.3 billion”. International Journal of Infectious Diseases (на језику: енглески). 25: 65—72. ISSN 1201-9712. PMID 24858904. doi:10.1016/j.ijid.2014.04.003 Слободан приступ. 
  78. ^ Zhang, Fang; Kong, Lin-lin; Zhang, Yi-ye; Li, Shu-Chuen (2012). „Evaluation of Impact on Health-Related Quality of Life and Cost Effectiveness of Traditional Chinese Medicine: A Systematic Review of Randomized Clinical Trials”. The Journal of Alternative and Complementary Medicine. 18 (12): 1108—20. ISSN 1075-5535. PMID 22924383. doi:10.1089/acm.2011.0315. 
  79. ^ Boyle, Louise (30. 06. 2020). „'If we don't buy, they don't die': Tackling the global demand that's driving the illegal wildlife trade”. The Independent. Приступљено 21. 07. 2020. 
  80. ^ а б в г д ђ е Xing, S.; Bonebrake, T. C.; Cheng, W.; Zhang, M.; Ades, G.; Shaw, D.; Zhou, Y. (2019). „Meat and medicine: historic and contemporary use in Asia”. Ур.: Challender, Daniel; Nash, H.; Waterman, C. Pangolins: Science, Society and Conservation (First изд.). Academic Press. стр. 233. ISBN 9780128155073. Приступљено 27. 3. 2020. 
  81. ^ Maron, Dina Fine (9. 6. 2020). „Pangolins receive surprising lifeline with new protections in China”. National Geographic. Приступљено 12. 6. 2020. 
  82. ^ „Did China really ban the pangolin trade? Not quite, investigators say”. Mongabay Environmental News. 2020. Приступљено 06. 07. 2020. 
  83. ^ ZSL - Pangolin Conservation
  84. ^ Proceedings of the Workshop on Trade and Conservation of Pangolins Native to South and Southeast Asia
  85. ^ „World Pangolin Day – About”. Pangolins.org/Annamiticus. 26. 10. 2011. 
  86. ^ Agence France-Presse (19. 11. 2010). „'Asian unicorn' and scaly anteater make endangered list”. The Sydney Morning Herald. 
  87. ^ „Jackie Chan fights for pangolins”. China Daily. 23. 08. 2017. Приступљено 17. 03. 2019. 
  88. ^ China Plus (18.02.2017) "World Pangolin Day: Conservationists demand greater protection to stop extinction" Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2019)
  89. ^ Xinhua News (08.06.2018) "How China is combating wildlife trafficking in Africa" Архивирано на сајту Wayback Machine (30. новембар 2020)
  90. ^ Xinhua News (21.11.2018) "Spotlight: Pangolin conservationists call for ban on illegal trade of mammal products" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2021)
  91. ^ „Pangolins – Species we work with at TRAFFIC”. www.traffic.org. Приступљено 10. 01. 2019. 
  92. ^ „Manidae Family search”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. Приступљено 30. 1. 2020. 
  93. ^ Aitken-Palmer, Copper; deMaar, Thomas W.; Johnson, James G.; Langan, Jennifer; Bergmann, Jonathan; Chinnadurai, Sathya; Guerra, Hector; Carboni, Deborah A.; Adkesson, Michael J. (2019). „Complications Associated with Pregnancy and Parturition in African White-bellied Pangolins (Phataginus Tricuspis)”. Journal of Zoo and Wildlife Medicine. 50 (3): 678—687. doi:10.1638/2019-0019. 
  94. ^ Choo, S. W.; et al. (2016). „Pangolin genomes and the evolution of mammalian scales and immunity”. Genome Research. 26 (10): 1312—1322. PMC 5052048 Слободан приступ. PMID 27510566. doi:10.1101/gr.203521.115. 
  95. ^ Challender, Daniel W. S.; Sas-Rolfes, Michael't; Ades, Gary W. J.; Chin, Jason S. C.; Ching-Min Sun, Nick; Chong, Ju lian; Connelly, Ellen; Hywood, Lisa; Luz, Sonja; Mohapatra, Rajesh K.; de Ornellas, Paul (01. 10. 2019). „Evaluating the feasibility of pangolin farming and its potential conservation impact”. Global Ecology and Conservation. 20: e00714. doi:10.1016/j.gecco.2019.e00714 Слободан приступ. 
  96. ^ „Taiwan's Path to Pangolin Conservation: How a Mega Pangolin Leather Exporter Transformed into a Conservation Specialist”. The Reporter (Taiwan). 23. 06. 2019. Приступљено 2020-02-08. 
  97. ^ Pei, Curtis Jai-Chyi; Chen, Chen-Chih; Chi, Meng-Jou; Lin, Wen-Chi; Lin, Jing-Shiun; Arora, Bharti; Sun, Nick Ching-Min (06. 02. 2019). „Mortality and morbidity in wild Taiwanese pangolin (Manis pentadactyla pentadactyla)”. PLOS ONE. 14 (2): e0198230. Bibcode:2019PLoSO..1498230S. PMC 6364958 Слободан приступ. PMID 30726204. doi:10.1371/journal.pone.0198230. 
  98. ^ „Taiwanese Researchers Collaborate With Locals In Pangolin Conservation”. The News Lens. 25. 09. 2019. Приступљено 08. 02. 2020. 
  99. ^ Bulbapedia - Sandshrew (Pokémon)
  100. ^ Bulbapedia - Sandslash (Pokémon)
  101. ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015. 
  102. ^ Gaubert, Philippe; R. Wible, John; P. Heighton, Sean; J. Gaudin, Timothy (2020), „Chapter 2 - Phylogeny and systematics”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 25—39, doi:10.1016/B978-0-12-815507-3.00002-2 
  103. ^ Du Toit, Z.; Grobler, J. P.; Kotzé, A.; Jansen, R.; Brettschneider, H.; Dalton, D. L. (2014). „The complete mitochondrial genome of Temminck's ground pangolin (Smutsia temminckii; Smuts, 1832) and phylogenetic position of the Pholidota (Weber, 1904)”. Gene. 551 (1): 49—54. PMID 25158133. doi:10.1016/j.gene.2014.08.040. 
  104. ^ du Toit, Z.; du Plessis, M.; Dalton, D. L.; Jansen, R.; Paul Grobler, J.; Kotzé, A. (2017). „Mitochondrial genomes of African pangolins and insights into evolutionary patterns and phylogeny of the family Manidae”. BMC Genomics. 18 (1): 746. PMC 5609056 Слободан приступ. PMID 28934931. doi:10.1186/s12864-017-4140-5 Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Љускавци на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Љускавци (породица).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љускавци_(породица)&oldid=27498314”