Љујићи

С Википедије, слободне енциклопедије

Љујић - српско презиме пореклом из Црне Горе.

Већина до сада прикупљених података упућује на околност да се презиме Љујић први пут појављује на просторима предела Кучи у Црној Гори, негде око 1730. године. Међутим, занимљиво је да се скоро истовремено помиње и у селу Ерчеге код Ивањице. Како су и ови Љујићи дошли из Црне Горе, произилази да је ово презиме још старије.

Сви Љујићи изјашњавају се као Срби, без обзира где живе.[тражи се извор]

Нема поузданих података када су се тачно Љујићи иселили из Куча, али се са великом дозом сигурности може сматрати да је то било 1774. године, после велике похаре и покоља од стране Махмут-паше Бушатлије. По изласку из Куча Љујићи су највероватније извесно време боравили у пределу Сињајевине, где код Заборског језера и сада има место са називом Љујића ливаде. Такође нема прецизних података када су се Љујићи населили у пределу планине Стожер, на путу између Бијелог Поља и Пљеваља, али се зна да је то било пред крај осамнаестог века.

Захваљујући бројним подацима од досељења у Стожер, много је лакше пратити живот и кретање Љујића. Познато је да је крајем 18. и почетком 19. века, у подручју Стожера живело седам брата Љујића и то: Мијајило, Милован, Мијат, Арсеније, Панто, Средије И Милић.

Негде између 1809. и 1815. године петорица од поменуте браће: Мијајило, Милован, Мијат, Арсеније и Средоје, прешли су да живе у село Мрчковину код Бродарева. Панто је преселио у оближње село Гранчарево где и сада живе његови потомци, док је најмлађи брат Милић остао да живи у подручју Стожера где и сада живе његови потомци.

Нема тачних података када су се поменутих пет брата одселили из Мрчковине и да ли су отишли сви заједно, али се зна да су се трајно настанили у следећим местима и то:

  • Мијаилови синови у Лучицама, Ивању и Избичњу,
  • Милованови и Мијатови у Бистрици,
  • Арсенијеви у Дражевићима, од којег потичу и Љујићи у Драгачеву.
  • Средоје је 1825. године доселио у Правошеву и од њега воде порекло Љујићи у Правошеви и Косатици. Осим Ратомира, чије је ближе сродство са Љујићима из Ивања, сви остали Љујићи у Косатици воде порекло из Правошеве.