Ћелије (Лајковац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ћелије
Ćelije, Spomen crkva Svetog Đorđa, 05.jpg
Спомен црква Светог Ђорђа
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ОпштинаЛајковац
Становништво
 — 2011.Пад 701
Географске карактеристике
Координате44°21′16″ СГШ; 20°11′17″ ИГД / 44.3545° СГШ; 20.188° ИГД / 44.3545; 20.188Координате: 44°21′16″ СГШ; 20°11′17″ ИГД / 44.3545° СГШ; 20.188° ИГД / 44.3545; 20.188
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина191 м
Површина7,16 км2
Ћелије на мапи Србије
Ћелије
Ћелије
Ћелије на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Ћелије је насеље у Србији у општини Лајковац у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 701 становника.

Географске одлике[уреди]

Насеље се налази на 110-180 метара надморске висине на додиру шумадијског побрђа и десних алувијалних равни Колубаре и њене притоке Љиг, 3 километра источно од Лајковца и 65 километара јужно од Београдa. Кроз село пролази пруга Београд-Бар, као и Ибарска магистрала, која даље води ка Јадранском мору. Кроз село протичу четири потока: Каменица, Буковац, Бунарић и Лађевац и реке Колубара и Љиг.

Село се састоји из 13 засеока, а то су: Албанија, Враче брдо, Мокро Поље, Човка, Обренове ливаде, Пољну, Перило, Буковац, Лађевац, Бели брод, Обрадовића крај, Чук и Врелине, распоређених по косама.

Историја[уреди]

На археолошком локалитету Анине пронађени су остаци римске виле из 4. века.[1][2][3][4]

У уговору деспота Стефана Лазаревића и угарског краља Жигмунда из 1426. године, помиње се Castrum Brodare, што одговара данашњем прелазу преко реке и засеоку Бели брод. У попису влаха Београдске нахије 1628. године, спомиње се село Каменица. Други назив села је Драгилићи, док данашњи назив села означава калуђерске келије (ћелије) у којима су се калуђери молили у прошлости. Ћелије као насеље се први пут помиње 1811. године. За време Првог светског рата, на територији овог села водила се Колубарска битка. Село је потпуно страдало, a брда су била преорана од граната која су месец дана падала по њима. На Враче брду изван села је погинуо и Димитрије Туцовић, истакнути српски социјалиста. На Враче Брду је после Другог светског рата подигнут споменик њему у част. Четвороразредна школа у селу је почела са радом 1931. године. Електричну енергију село добија 1952. године, а телефонску линију 1978/79. године.

Привреда[уреди]

У селу се налази кречана „Димитрије Туцовић“, млин са пекаром „Млин-Пек“, предузеће за машинску обраду мотора „Живановић“, столарско предузеће „Ентеријер“. Пољопривреда је веома развијена. Њиве се налазе око реке Колубаре и Љига, као и на падинама Враче Брда и Човке. Пашњаци су у брдима, као и воћњаци. Земљиште је најплодније око Колубаре због наноса од њених поплава. Од пољопривредних култура највише се гаје кукуруз и пшеница, док се јечам слабије гаји. Од воћних култура се гаје: јабука, крушка и шљива. Од стоке највише свиње и краве.

Културне знаменитости[уреди]

Манастир Светог Великомученика Георгија, обновљен је 29. јула 2006. године. На темељима старијег здања, подигнута је мала спомен-костурница погинулим војницима у Колубарској бици. У старим записима је откривено да је накада ту био манастир. Током његове обнове, у порти манастира, откривен је гроб српског велможе из средњег века. Верује се да је то гроб Гргура Бранковића, сина деспота Ђурђа Бранковића.

Демографија[уреди]

У насељу Ћелије живи 669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,1 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 286 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 727
1953. 767
1961. 842
1971. 757
1981. 780
1991. 774 773
2002. 824 861
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
808 98,05 %
Роми
  
10 1,21 %
Македонци
  
1 0,12 %
непознато
  
3 0,36 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Раскошна римска грађевина у Ћелијама („Вечерње новости“, 11. август 2013)
  2. ^ У Ћелијама пронађена вила римских богаташа („Вечерње новости“, 19. новембар 2014)
  3. ^ Ћелије: Нађена вила римског богаташа („Вечерње новости“, 4. децембар 2015)
  4. ^ Нађено купатило римског богаташа („Вечерње новости”, 29. мај 2016)
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]