Џамија Фетхија (Бихаћ)
| Џамија Фетхија | |
|---|---|
 | |
  Џамија Фетхија Локација на мапи Босне и Херцеговине | |
| Основне информације | |
| Локација | Бихаћ |
| Координате | 44° 48′ 58″ С; 15° 52′ 12″ И / 44.816146° С; 15.869980° И |
| Религија | Сунизам |
| Град | Бихаћ |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | готички са исламским елементима |
| Оснивање | 1266. (као џамија после 1592. године) |
| Спецификације | |
| Дужина | 22 м |
| Ширина | 11,5 м |
| Висина (макс.) | око 15,5 м (без мунаре)[1] |
| Број минарета | 1 |
| Материјали | камен бихацит[1] |
Џамија Фетхија је џамија и некадашња католичка црква Светог Антуна Падованског. Налази се у Бихаћу, направљена је 1266. године, а у џамију је претворена после 1592. године. Проглашена је националним спомеником Босне и Херцеговине.
Опште информације
[уреди | уреди извор]Верски објекат је направљен 1266. године у готичком стилу као црква, а данас је једна од ретких европских џамија овог стила. Доласком Османлија на подручје Бихаћа, црква Светог Антуна Падованског се преуређује у главну џамију у граду и добија назив „Фетхија”, што значи освојена.[2]
Џамија Фетхија сматра се најстаријом грађевином готичког стила у Босни и Херцеговини, а због своје специфичне архитектуре утицала је на обликовање џамија у Босанској Крајини, које одликује нешто издуженији молитвени простор, издужени прозори и махфил на два нивоа.[3] Звоник направљен у готичком стилу служио је као минарет до 1863. године, када је због дотрајалости срушен и замењен садашњим, који је направљен на месту звоника од исте врсте камена бихацита.[2] Основа постемента минарета је правоугла, димензије постамента су 2,73 х 1,55 м. Венци и шерефе минарета су декорисани, као и његов врх.
Код улаза у објекат формиран је махфил дубок 6 м, подељен на два нивоа. Махфил је изведен у дрвеној конструкцији и ослања се на шест стубова са седлима који су постављени у три попречна реда и две етаже.
У јулу 2003. године Фетхија џамија са харемом, девет гробнох плоча и натписима проглашена је за национални споменик Босне и Херцеговине.[3][4][5]
Галерија
[уреди | уреди извор].jpg)
.jpeg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Džamija Fethija”. KONS.gov.ba. Архивирано из оригинала 17. 05. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2017.
- ^ а б „Džamija Fethija: Biser Bihaća”. akos.ba. 7. 5. 2017.
- ^ а б Fethija džamija sa haremom, devet grobnih ploča i natpisima, graditeljska cjelina – Članak Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2020). Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika. (10. November 2013.)
- ^ „Džamija Fethija”. zupabihac.com. Приступљено 4. 5. 2017.
- ^ „Džamija Fethija”. visitmycountry.net. Архивирано из оригинала 17. 04. 2016. г. Приступљено 4. 5. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Марко Вего, Црква св. Анте (Фетхија џамија), Наше старине, стр. 255-268, 1954.
- Ениса Јусић, Средњевјековна црква св. Антуна – садашња џамија Фетхија у Бихаћу, Зборник крајишких музеја ВИИ, стр. 169. – 177.
- Лопашић, Радослав, Бихаћ и Бихаћка крајина, Загреб 1890.
- Шишић, Фердо, Војвода Хрвоје Вукчић Хрватинић и његово доба, Загреб, 1902.
- Др Екрем Хаки Аyверди, AVRUPA 'DA OSMANLY MIMARI ESERLERI, II f.3 kitab, Baha Matabaasi Istambul, 1981.
- Мујезиновић, Мехмед, Исламска епиграфика Босне и Херцеговине, Књига 3, 3. издање, Библиотека културно наслијеђе, Сарајево –Публисхинг, 1998. стр. 61 – 65.
- Бећирбеговић, Маџида, Џамије са двеном мунаром у Босни и Херцеговини, Сарајево-Публисхинг, стр. 70,71., 1999.
- Извјештај о археолошком ископавању Фетхија џамије 2000., Музеј Поуња Бихаћ, 2000/2002, Мргић – Радојчић, Јелена, Доњи Краји. Крајина средњовековне Босне, Београд, 2002.
