Џа или Бу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Џа или Бу
Bend Dža ili Bu.jpeg
Чланови бенда на омоту са компилације Ретровизор, 2013. године
Основне информације
Активни период1987—1999
2003—данас
ОснивањеБеоград,  СФРЈ
Жанр(ови)
Издавачка кућаКарло рекордс
Метрополис рекордс
Фабрика
ПГП РТС
Мултимедија рекордс
Машрум Рекордс
Веб-сајтwww.dzailibu.net
Садашњи члановиНебојша Симеумовић
Дејан Милојевић
Владан Васиљевић
Вук Павловић
Александар Митановски
Бивши члановиДушко Милојевић
Горан Мајкић
Игор Панић
Стојан Радићевић
Владамир Маркош
Стеван Ђорђевић
Дискографија
Ултра мук
(2007)
Куково лето
(2013)
Седма сила
(2016)

Џа или Бу је српски панк рок бенд из Београда. Основан је 1987. године, а деловао је све до НАТО агресије на СРЈ, а затим поново почео са радом од 2003. године. Основали су га гитариста Небојша Симеуновић, басиста Душко Милојевић, бубњар Дејан Милојевић и гитариста и вокалиста Стојан Радићевић Лоле.

Историја[уреди]

Бенд је званично основан 1. маја 1987. године од стране гитаристе Небојше Симеуновића, басисте Душка Милојевића, бубњара Дејана Милојевића и гитаристе и вокалисте Стојана Радићевића Лолета. Симеуновић је био познат као Сабљар, детињство је провео у Либији, а надмика добио због очевог хобија скупљања сабљи. Небојша Симеуновић музичку каријеру започео је у панк саставу Unbelievable Disgusting.

Бенд је први наступ имао у београдском биосопу Рекс, 22. јануара 1988. године. Током исте године, бенд је снимио две демо песме — Мамин усисивач и Црвено. Крајем 1988. године, Стојан Радићевић напустио је бенд и формирао нову групу - Призори са венчања, заједно са Милорадом Ристићем, чланом бенда Дарквуд даб и Владимиром Марковићем, чланом бенда Пресинг. Симеуновић је након тога био вокалиста бенда, а привремени гитариста у новим бенду био је Александар Митановски из бенда Вера Квар.[1] Са четири демо снимка били су заступљени на издању Други талас — Београд '89 компилацији, на којој су представљени нови домаћи извођачи. У октобру 1989. године, бенду се прикључио гитариста Горан Мајкић Гокси.[1]

Године 1990. бенд је снимио нови материјал, објављен на демо касети под називомЛепа касета и имали концерте широм СФРЈ. Наредне године снимили су нове песме које су уз део претходних са Лепе касете објавили на албуму Хеј морнари, уз духовиту налепницу Победници Сплита '91. Песме попут Живео Стаљин и светска револуција , Краљица пица парка и Победа и пораз садрже иронично-социјалне текстове, као и остале на албуму. ЛП је изашао 9. март1 1992. године, симболично јер се на њему налази песма Сећам се, која је посвећена деветомартовским демонстрацијама из 1991. године. Након издвања лп-а, бенд је имао наступе широм Србије, а исте године од Индекс радија добили су награду као Најконцертнији бенд. Широм Србије, на концертима су изводили обраде песама Лепи Марио од Сатана Панонског и многе друге. Песма Уметник, снимљена у лето 1992. године на наступу у Клубу студената технике у Београду и објављена на плочи Нема љубави због патње и бола, 1993. године за продукцијску кућу Тиоли рекордс.[1]

Након снимања другог албума Спремање рибљег гулаша поново су имали велики број концерата у Србији, а свирали и први пут ван земље, у Скопљу. На новом албуму нашле су се песме као што су Друг Тито се крије у пећини, Велика светска завера и Другови, које су такође биле ироничне. На албуму се нашла и иронична обрада песме Мотори, састава Дивље јагоде. Пратећи вокали током концерата били су чланови група Атеист реп и Ева Браун.
На новим песмама углавном су исказивали њихово виђење у земљи, а 1994. године заједно са бендом X-Mas Sacandal Sabljar снимили су никада објављени албум Understunding Songs.
У то време, бубњар бенда био је Дејан Утвар, на гитари Петар Павлевски, а као басиста Бојан Николић, фронтмен бенда Руке.[1] Бенд је тада снимао и наступао са две гитаре и био је под великим утицајем нојз рок и постпанк бенда Sonic Youth. На албуму који је био на енглеском језику нашла се и панк обрада песме Бранка, Томе Здравковића.[2]

У децембру 1995. године, бенд је објавио албум Страшни суд на цд формату, а продукцију је радио Игор Боројевић тадашњи члан групе Партибрејкерс. На албуму су се нашле песме Занимљива географија, Неки други град, Уради сам и многе друге. Албум је продат у 12.000 примерака.[1]

Године 1996. гитариста Горан Мајкић напустио је бенд, а заменио га је Игор Панић, са којим је бенд снимио албум Као да ничег није било, 1997. године, а албум је снимљен у студију Фабрика. Као да ничег није било објавило је издавачко предузеће Змекс, јануара 1998. године, а девет месеци касније бенд је за сопствену издавачку кућу Фабрика издао исти материјал на диску, уз шест спотова, биографије чланова бенда и фотографије.[1]
У пролеће 1999. године, за време Нато агресије над СР Југославијом престали су са радом.[3]

Повратак бенда на сцену[уреди]

Године 2003. бенд је поново постао активан, а састав су чинили Небојша Симеуновић, Игор Панућ, Владимир Маркош као басиста и Стеван Ђорђевић на клавијатурама. На компилацији Ретровизор (2005 Пгп Ртс) уз старе песме са концерата из Дома омладине, нашла се и обрада песме Опасне игре, састава Београд.[4]
Године 2007. избацују албум Ултра мук, а на њему су се нашле песме Метак, Распродаја, Зид, а снимили су и обраду песме Лепи Марио, Сатана Панонског.[4]
Као предгрупа британског инди рок састава Kaiser Chiefs, наступали су у Београдској арени, 19. јуна 2007. године.[5] Компилација Добре ствари изашла је у интернет издању, а на њој су се нашле и три песме са њиховог првог албума.[2][6]

Шести студијски албум Куково лето бенд је снимио 2011. године, а продукцију радио Теодор Јањи, некадашњи продуцент Екатарине Велике.[7] Гости на аблуму били су Владан Васиљевић (други гитариста) и нови басиста Вук Павловић, бивши члан бенда Gangbangers. Током турнеје од 2013—2014. године бенд је имао преко стотину концерата широм бивше СФРЈ, а наступио је и као предгрупа Били Ајдолу на Ушћу у Београду.
Током турнеје бенд су напустили Владимир Маркош и Игор Панић, а прикључили се Вук Павловић и Владан Васиљевић Васке.[8] Током овог периода бенд је свирао на In Music фестивалу у Загребу, Бедем фесту у Никшићу и СЛФ фестивал у Шапцу, као и на Зајечарској гитаријади.[9][10]

Године 2015. извођењем песме Заувек, бенд је најавио нови материјал, а током 2016. године избацили су два нова сингла, први обрада песме Одисеја, Лео Мартина, а друга Диктаторе, која излази непосредно пред изборе у Србији.[11][12] У новембру 2016. године бенд издаје седми студијски албум Седма сила, за издавачку кућу Маском рекордс.[13][14] На албуму су се као гости појавили Зоран Маринковић из групе Бјесови на песми Помози ми и Никола Врањковић из некадањег бенда Блок аут на песми Црно сунце.[15]
Након више од 25 година у бенд се враћа његов први гитариста Александар Мтановски. На промоцији албума Седма сила у Дому омладине у Београду као гост појавио се и Зоран Маринковић.[1] У години у којој славе 30 година рада, гласањем слушаоца радија Београд 202 односе двоструку титулу. Албум "Седма Сила" био је проглашен за албум године а песма "Гасио сам мрак" за сингл године.

Текстови седам песама бенда нашли су се у књизи Песме братства, јединства & потомста: Антологија екс ЈУ рок поезије 1967—2007, аутора Петра Јањатовића.[16]

Дискографија[уреди]

Студијски албуми[уреди]

  • Хеј, морнари (1992) ЛП Карло Рек.
  • Спремање рибљег гулаша захтева високу концентрацију (1993) ЛП Карло Рек.
  • Страшни суд (1995) ЦД Метрополис
  • Као да ничег није ни било (1998) ЦД Zmex - Фабрика
  • Ултра мук (2007) ЦД Мултимедија Рек.
  • Куково лето (2013) ЦД Пгп Ртс
  • Седма сила (2016) ЦД Маском

Компилације[уреди]

  • Други Талас БГД 89 (1989) 4 песме.
  • Лепа Касета (1990) 4 песме Делиријум Рец.
  • Уживо 99 (1999) Фабрика Рец.
  • Ретровизор (2005) Синглови 1987-2005 Пгп Ртс
  • Добре ствари (2012) Синглови 1987-2012 МТВ Адриа

Синглови[уреди]

  • "Мамин Нов усисивач" / "Црвено" (1988)
  • "Ново Време" (1989)
  • "Пас" / "Прехрамбена песма" (1989)
  • "Море" (1990)
  • "Живео Стаљин и светска револуција" (1991)
  • "Кралјица Пица Парка" (1991)
  • "Сећам се" (1991)
  • "Уметник" (Ливе)(1992)
  • "Другови" (1993)
  • "Трећа Смена" (1993)
  • "Друг Тито се крије у пећини" (1993)
  • "Вечна Ловишта" (1995)
  • "Устани и крени" (1995)
  • "Неки други град" (1996)
  • "Земља Нојева" (1996)
  • "Најачи само остају" (1996)
  • "Занимљива Географија" (1996)
  • "Стампедо" (1997)
  • "Аљаска" (1997)
  • "Оловни Војник" (1997)
  • "Као да ничег није ни било" (1998)
  • "Раскршће" (1996)
  • "Опасне Игре" (2005)
  • "Метак" (2007)
  • "Зид" (2007)
  • "Распродаја" (2008)
  • "В.И.П" (2012)
  • "Баксузан Дан" (2013)
  • "Голе Истине" (2013)
  • "Ризик" (2012)
  • "Песак Бенгазија" (2014)
  • "Одисеја" (2015)
  • "Живео Стаљин - ремаке" (2015)
  • "Диктаторе" (2015)
  • "Бескрајан Пад" (2015)
  • "Гасио сам мрак" (2016)
  • "Помози ми" (2016)
  • "Глобални Грађанин" (2016)
  • "Ја се смејем" (2019)

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]