Џебеџије

С Википедије, слободне енциклопедије

Џебеџије (тур. ğebeğ), у Османском царству војнички ред задужен за чување и пренос оружја и муниције.

Настанак[уреди | уреди извор]

Основан је за време султана Мехмеда II (1451—1481).[1] У то време броји око 700 људи, а код Мурата III (1574—1595) већ око 7000. Одред џебеџија је формацијски подијељен на буљуке и џемате, са џебеџибашом на челу, лоциран у граничним местима и Истанбулу.[2]

На њих се гледало као на одред јањичара, и они су били део девширме система. Њихов комадант се називао џебеџибаш.

Улога[уреди | уреди извор]

Били су задужени за оружје и носили су га где је било потребно. У ратовима, њима је командовао султан или велики везир, а понекад би само један део њиховог одреда ишао у рат.[3]

Престанак[уреди | уреди извор]

Као грана војске џебеџије су укинути 1826. године, након инцидента у добар час. Њихов одред је укинуо султан Махмуд II. На Балкану су џебеџије биле организовани у џемате, а заповедници су имали назив џебеџиага или џебеџибаша.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gabor Agoston-Bruce Masters:Encyclopaedia of the Ottoman Empire ISBN 978-0-8160-6259-1
  2. ^ Nicolae Iorga:Geschiste des Osmanischen Reiches II (translated by Nilüfer Epçeli) Yeditepe yayınevi, İstanbul, ISBN 975-6480-21-1 p.296, 376
  3. ^ Stanford Shaw :History of the Ottoman Empire and Modern Turkey Vol I Cambridge ISBN 0-521-29163-1 p.139