Џелалудин Руми

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мевлана Џелалудин Руми

Пошаљи фотографију

Пуно име Мевлана Џелалудин Руми
Информације
Датум рођења 1207.
Место рођења [Балх]] (Велики Хорасан, Персијско царство)
Датум смрти 1273
Место смрти Коња (Румски султанат, Селџучко царство)
Рад
Епоха средњовековна
Регија Персијска филозофија
Школа филозофије Тасавуф
Главна интересовања теологија, филозофија, поезија, музика


Мевлана Џелалудин Руми (фарси: مولانا جلال الدین محمد رومی) је био персијски исламски филозоф, теолог, правник, песник и суфи мистик из 13. века. Сматра се једним од највећих мистичких песника ислама, који је писао на персијском језику.[1]

Име Руми добио је због тога што је живот провео у Руму (Румски султанат), данашња средња Анадолија, а Мевлана на фарсију значи „наш водич“ или „наш господар“.

Живот[уреди]

Рођен је 30. септембар, 1207. године у граду Балху, област Бактрија, тада у саставу Персијског царства (данашњи Авганистан)[2]. Потиче из угледне породице, а његов отац Бахаудин Велад је био велики учењак. Пред најездом Монгола[2], или због дворских интрига којима је његов отац Бахаедин постао изложен[1], његова породица напушта Балх између 1213. и 1217. године. Према предању, у граду Нишапуру срећу чувеног мистика Атара, који је, видевши Бахаудина и Џелалудина, узвикнуо: „Гле чуда! Долази нам река која води моћни океан!“. Тада је чувени суфија малом Џелалудину поклонио своју Књигу тајни (Есрарнаме).[2]

Након неколико година путовања кроз разне области Истока, породица се најзад настањује у граду Коња, где је Бахаедин 1227. године успео да добије положај професора теологије. Коња се налазила у источној Анадолији, у области која се називала Рум (према Римском, тј. Источном римском царству — Византији), по чему је будући песник добио свој надимак Руми.

Након смрти оца 1231. године, Џелалудин путује у Сирију и проводи седам година у Дамаску и Халепу, након чега се враћа у Коњу, где наслеђује очево место и предаје теолошке науке. Руми није био ни најмање верски искључив - имао је пуно пријатеља хришћана, посећивао је хришћанска светилишта, а у његовим делима има и метафора које воде порекло из Јеванђеља и хришћанског предања[2].

Тражити пут до љубави разумом, исто је што и тражити свјетиљком сунце.
Поема Масневија на персијском из 1479.

1244. године Руми је доживео сусрет са лутајућим дервишем Шемседином Тебризијем, који је изменио даљи ток његовог живота.[1] Шемседин је прешао у Румијеву кућу, а Џалалудин се од научника и правника преображава у мистика и песника, који је већину својих дела из тог времена писао под псеудонимом Шемседин.[1] Након неког времена, Шемседин је нестао из Румијевог живота исто онако мистериозно као што је и дошао. Међутим, Руми наставља да пише инспирисан „божанским“ људима. Под утиском личности Салахудина Заркуба, једноставног, неписменог човека чисте душе, пише око 70 газала.[2] Након Салахудинове смрти, његов ученик Хусамедин Челеби, такође славни суфија, му служи као инспирација да напише своју најпознатију поему Масневију, која спада у највише узлете људске мисли[2].

Руми умире у Коњи (данашња Турска) 17. децембра 1273. године. Његовој сахрани је присуствовало на хиљаде становника града, било да су муслимани, хришћани или јевреји. Он сам је оставио аманет да му на сахрани свира музика.[2] Та ноћ остаје позната као Ноћ венчања (Шабе Арус), и од тада сваке године долази река његових поштовалаца из целога света на његово турбе.

Дела[уреди]

Румијева најпознатија поема је Масневија, која се састоји од шест књига и бави се разним темама, често у облику парабола или анегдота написаних у сликовитом стиху. Међу муслиманским мистицима је позната као »Куран на персијском«.[1]

Наслеђе[уреди]

Вртећи дервиши на Румијевом гробу у Коњи, Турска.

Руми је инспирисао стварање независног суфијског братства мевлевија, названих према почасној титули коју су ученици додељивали свом учитељу (мевлана — наш учитељ). Овај ред је постао познат у Европи као »вртећи дервиши« према важној улози ритуалног плеса у обавезном седмичном обреду названом сама.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004. ISBN 86-19-02360-8
  2. ^ а б в г д ђ е Dejan Spasojević, Dželaludin Rumi

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Џелалудин Руми