Џереми Корбин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Џереми Бернард Корбин
Official portrait of Jeremy Corbyn crop 2.jpg
Џереми Корбин
Биографија
Датум рођења(1949-05-26)26. мај 1949.(70 год.)
Место рођењаЧипенам, Вилтшир
Уједињено Краљевство
ДржављанствоУједињено Краљевство
Професијаполитичар
УниверзитетУниверзитет у Северном Лондону
Политичка
партија
Лабуристичка странка
Сајт

Џереми Бернард Корбин (26. мај 1949) је британски политичар. Лидер је Лабуристичке странке и опозиције од 2015. године. Члан је Парламента Велике Британије од 1983. године.

Избор Корбина за лидера Лабуристичке странке у Великој Британији се сматра великим изненађењем у модерној политичкој историји ове земље.

Корбин се изјашњава као демократски социјалиста.[1]

Младост[уреди]

Рођен је 26. маја 1949. године у Чипенаму у Вилтширу.[2] Студирао је на Универзитету Северног Лондона. Најмлађи је од четверо синова Наоми Лавдеј (1915–1987), професорке математике, и Дејвида Корбина (1915–1986), инжењера електротехнике и експерта за напајање исправљача. Млађи је брат познатог острвског водитеља временске прогнозе, који је физичар и метеоролог.[3][4][5] Његови родитељи су били чланови Лабуристичке странке и борци за мир, који су се упознали 1930-их година на састанцима у знак подршке републиканској Шпанији током Шпанског грађанског рата.[6][7][8][9] Корбин се учланио у Лабуристичку странку када је имао 16 година. А када је имао око 19 година две године је волонтирао на Јамајци. Путовао је кроз Латинску Америку и посетио је Бразил, Аргентину, Уругвај и Чиле. У Бразилу је учествовао у демонстранцијама у Сао Паулу против бразилске војне власти. Присуствовао је првомајском маршу у Сантијагу, где је на њега утисак оставила коалиција Салвадора Аљендеа, која је победила на демократским изборима 1970. године. Када се вратио у Британију посветио се синдикализму и активизму.[10][11]

Избор за лабуристичког лидера[уреди]

Након мајских парламентарних избора 2015. године у Великој Британији, Лабуристичка странка, друга највећа странка у тој земљи доживела је пораз, који је приморао дотадашњег лидера Еда Милибанда да поднесе оставку после једног од лошијих изборних резултата у историји странке. На унутарстраначким изборима у септембру 2015. године за новог лидера је изабран Џереми Корбин, у његовој доби од 66 година. Добио је 59,5 % гласова од чланова.[12]

Током кампање су јавности постали познати његови ставови о укидању или значајном смањењу овлашћења монархије, напуштању Северне Ирске, нуклеарном разоружању, поновној национализацији жељезница и других кључних делова привреде. Иако се испочетка сматрао маргиналним аутсајдером, на изборима је премоћно победио, што се често тумачи подршком синдиката, али и великог броја младих лабуристичких гласача који су се противили лабуристичком естаблишменту, односно дотадашњој центристичкој и трећепуташкој политици "нових" лабуриста, за коју се сматра да је "издала" ниже слојеве, односно да се нимало не разликује од конзервативаца.[13]

У мејловима послатим члановима странке, само пар сати након победе, Корбин је затражио од свих чланова да предложе питања за тадашњег премијера која ће као нови лидер поставити премијеру у парламенту. Образложење које је Корбин дао је да жели да буде базно-демократски глас свих чланова странке.

Политички живот[уреди]

Корбин, фебруар 2016.

Између 1974. и 1983. године био је изабрани одборник у лондонској општини Харинги, организатор Националне уније запослених у јавном сектору и члан здравственог одбора. Посланик је Парламента Велике Британије од 1983. године, у којем представља Ајлингтон Норт. Члан је Социјалистичке кампањске групе, као и Лондонског регионалног селекторског комитета, а пише и седмичну колумну за "Морнинг Стар".

Као антимилитариста, противио се ратовима у Ираку, Авганистану и другим земљама. Председавајући је организацији "Коалиција за заустављање рата". 31. октобра 2006. године је подржао велшку странку "Plaid Cymru" и Шкотску националну странку у њиховом позиву да се испитају услови под којима је Британија ушла у поменуте ратове упркос томе што је члан странке која је земљу у те конфликте уопште и увела.[14][15][16]

Противи се оружју за масовно уништавање, и дугогодишњи је присталица Кампање за нуклеарно разоружавање, као и један од њена три потпредседавајућа.[17] Члан је и Амнести интернешенела.

„Имамо моралну дужност и међународне обавезе да Британију и свет учинимо сигурнијим местом. Као потписница споразума о неширењу нуклеарног наоружања, Британија би требало да тражи замену за Триднет јер смо се обавезали да ћемо убрзати напредак ка разоружању.“, наводи се у документу који је потписао Корбин.[18]

Џереми Корбин је у младости ухапшен на лондонским демонстрацијама против система апартхајда у Јужној Африци, а од тада је виђен на сваком битнијем антиратном протесту или демонстрацијама против економских мера штедње.[19]

Противи се тренутној израелској политици према Палестинцима. Подржава процес деколонизације ирског острва и уједињену републиканску Ирску.[20] Солидарише се са многим угњетеним земљама у свету.

Корбин, август 2016.

Корбин је републиканац и антимонархиста, па је тако једном приликом покренуо петицију која је тражила да се краљевска породица пресели из Бакингемске палате у "скромнију кућу". Током говора након смрти мајке краљице 2002. године носио је јаркоцрвени џемпер.

Од 2005. године побунио се против лабуристичког шефа посланичког клуба и гласао против званичног става своје странке у чак 238 наврата, што је четвртина укупног броја његових гласања у парламенту. Ако се рачуна период од 1997. године, када су се лабуристи вратили на власт, побунио се против страначке линије у чак 533 наврата.

Између 7. маја и 31. августа 2010. године био је члан парламента са најнижим потраживањима за плаћање трошкова, а од самог почетка свог мандата од 1983. године до данас је увек био на самом дну те лествице.

„Штедљиви сам члан парламента. Мислим да би требало да потражујемо новац само за оно што је потребно да водимо своју канцеларију али да будемо опрезни јер је то очито јавни новац.“, објаснио је Корбин за "Ајлингтон газет", дневни лист из његове изборне јединице.

Године 2013. је освојио Међународну мировну награду "Ганди".[21][22] Петоструки је освајач Парламентарне браде године, што је рекорд, а освојио је и награду за Браду године коју додељује "Брадати ослободилачки фронт", група која води кампању за "забрађивање". Своју браду Џереми Корбин описује као "облик неслагања" са званичном политиком "нових" лабуриста.[23]

Велики је борац за права животиња и борац за заштиту животне средине.

„Џереми Корбин је светачка фигура која поседује енорман интегритет. Он је једноставно човек који живи у складу са сопственим принципима.“, казао је некадашњи лабуристички посланик Крис Мулин у емисији "Панорама" Би Би Си-ја.

Политички програм[уреди]

Корбин, 2007.

Корбин промовише изражени социјалдемократски програм у реалполитици. Програм подразумева нову национализацију приватизоване комуналне привреде коју чине железничке и енергетске компаније, одустајање од мера штедње и раст јавних инвестиција, веће порезе за супербогате, развијање механизама социјалне заштите и јавних услуга, приступачно и квалитетно здравство и образовање, програм становања, енергетску политику која се темељи на обновљивим изворима енергије ради заштите животне средине, поштовање и унапређење људских и мањинских права укључујући права ЛГБТ заједнице. У спољној политици, Корбин у великој мери подржава смањење интервенционистичке војне политике и војне потрошње, а више међународне дипломатије и сарадње.[24][25][26]

Приватни живот[уреди]

Живи са трећом женом. Са бившом супругом Клаудијом има три сина.[27]

Корбин је вегетаријанац скоро 50 година, те веома ретко конзумира алкохол. Према писању "Гардијана", воли један ресторан у западном Лондону, где обично једе хумус након учешћа у демонстрацијама на Трафалгар Скверу.[28]

Води скроман стил живота. Не поседује аутомобил, па се превози бициклом или јавним превозом. Хобији су му трчање, крикет, бициклизам и навијање за Арсенал.[29][30][31]

Воли радове ирског песника Јејтса. Омиљени новелиста му је преминули писац Чинуа Ачабе из Нигерије који је познат по књизи "Ствари на продају", која говори о тензијама између колонијализма и традиционалних друштава. Течно прича шпански језик и ужива у литератури Латинске Америке. Омиљени филмови су му "Велики Гетсби" и "Казабланка".[32][13]

Референце[уреди]

  1. ^ Calamur, Krishnadev (18 August 2015). "How a Socialist Prime Minister Might Govern Britain". The Atlantic. Archived from the original on 19 April 2016. Приступљено 21 April 2016.
  2. ^ Mendick, Robert (22 August 2015). "Jeremy Corbyn, the boy to the manor born". The Daily Telegraph. London, UK. Archived from the original on 11 September 2015.
  3. ^ Standage, Tom (1 February 1999). "Everyone Complains About the Weather... Piers Corbyn Is Doing Something About It". Wired. Приступљено 11 April 2019.
  4. ^ Usborne, Simon (13 August 2015). "Is there trouble ahead for Jeremy Corbyn? Enter sibling Piers, the wacky weatherman..." The Independent. Приступљено 11 April 2019.
  5. ^ Adams, Tim (24 January 2016). "Piers Corbyn: the other rebel in the family". The Guardian (Observer). The Guardian. Приступљено 12 June 2018.
  6. ^ Low, Robert (23 December 1984). "Man in the news: Middle-class boy who meets the people". The Observer. p. 3.
  7. ^ Pickard, Jim (23 July 2015). "Leftwing outsider Jeremy Corbyn moves to Labour's centre stage". Financial Times. Archived from the original on 10 January 2016. Приступљено 24 July 2015.
  8. ^ "How underachieving Jeremy Corbyn surprised everyone". The Daily Telegraph. Telegraph Media Group. 12 September 2015. Archived from the original on 14 September 2015. Приступљено 16 September 2015.
  9. ^ Bowcott, Owen (7 January 2016). "Right to legal aid is 'basic human right', Jeremy Corbyn tells Justice Alliance meeting". The Guardian. Archived from the original on 7 January 2016. Приступљено 7 January 2016.
  10. ^ Wheeler, Brian (24 September 2016). "The Jeremy Corbyn Story: Profile of Labour leader". BBC News. Archived from the original on 12 September 2015. Приступљено 15 January 2017.
  11. ^ Dickson, Annabelle (7 January 2016). "Labour leader Jeremy Corbyn reveals that he has been a geography teacher". Eastern Daily Press. Archived from the original on 16 September 2017.
  12. ^ Wheeler, Brian (24 September 2016). "The Jeremy Corbyn Story: Profile of Labour leader". BBC. Archived from the original on 12 September 2015. Приступљено 21 May 2017.
  13. 13,0 13,1 Wheeler, Brian (12 September 2015). "The Jeremy Corbyn Story: Profile of Labour's new leader". BBC News. Archived from the original on 12 September 2015. Приступљено 12 September 2015.
  14. ^ "Jeremy Corbyn's Passionate 2003 Anti-Iraq War Speech Reminds Us Where He's Always Stood". HuffPost UK. 5 July 2016.
  15. ^ "Labour MPs who rebelled on Iraq". BBC News. 31 October 2006. Archived from the original on 30 June 2009. Приступљено 31 October 2006.
  16. ^ Nisbet, Robert (19 September 2015). "Corbyn Quits Anti-War Group After Queen Poem". Sky News. Archived from the original on 20 September 2015. Приступљено 20 September 2015.
  17. ^ Jeremy Corbyn named vice-president of Campaign for Nuclear Disarmament, Guardian, 17 October 2015
  18. ^ Wintour, Patrick (30 September 2015). "Jeremy Corbyn: I would never use nuclear weapons if I were PM". The Guardian. Приступљено 22 March 2019.
  19. ^ Zeffman, Henry (14 September 2018). "Mandela snubbed Corbyn's anti-apartheid group". The Times. Приступљено 14 September 2018
  20. ^ Ridge, Sophie (21 May 2017). "Jeremy Corbyn on the IRA and immigration: Full interview on #Ridge". Sky News. Приступљено 21 May 2017.
  21. ^ "The Gandhi Foundation International Peace Award 2013". gandhifoundation.org. The Gandhi Foundation. 9 January 2014. Archived from the original on 13 April 2014. Приступљено 2 May 2014.
  22. ^ "GULLIVER: Jeremy Corbyn – An MP with 'Gandhian values'". Camden New Journal. Archived from the original on 4 March 2016. Приступљено 20 June 2015.
  23. ^ Matt Dathan (11 December 2015). "Jeremy Corbyn wins Parliamentary Beard of the Year for record sixth time". The Independent. Archived from the original on 24 December 2015.
  24. ^ "What is Jeremy Corbyn's programme for Government?". BBC News. 14 August 2015. Archived from the original on 13 September 2015. Приступљено 12 September 2015.
  25. ^ Merrick, Jane (9 August 2015). "Jeremy Corbyn to 'bring back Clause IV': Contender pledges to bury New Labour with commitment to public ownership of industry". The Independent on Sunday. London, UK. Archived from the original on 9 August 2015. Приступљено 9 August 2015.
  26. ^ Dathan, Matt; Stone, Jon (23 July 2015). "The 9 charts that show the 'left-wing' policies of Jeremy Corbyn the public actually agrees with". The Independent.
  27. ^ Moss, Vincent (12 September 2015). "Jeremy Corbyn says 'Party backs me, I have jacket from my sons and I'm ready to be PM'". Daily Mirror. Archived from the original on 16 September 2015. Приступљено 18 September 2015.
  28. ^ Roberts, Rachel (5 September 2017). "Committed vegetarian Jeremy Corbyn suggests he is considering turning vegan". The Independent. Приступљено 12 April 2018.
  29. ^ Hattenstone, Simon (17 June 2015). "Jeremy Corbyn: 'I don't do personal'". The Guardian. Archived from the original on 21 June 2015. Приступљено 20 June 2015.
  30. ^ "Who is Jeremy Corbyn? Labour leadership contender guide". BBC News. 30 July 2015. Archived from the original on 6 October 2015. Приступљено 27 September 2015.
  31. ^ Stone, Jon (13 August 2015). "Jeremy Corbyn signed motion saying Arsenal is the best football team in the world". The Independent. Archived from the original on 15 August 2015. Приступљено 1 November 2015.
  32. ^ "The Jeremy Corbyn Story: Profile of Labour's new leader". BBC News. 12 September 2015. Archived from the original on 12 September 2015. Приступљено 30 September 2015.

Спољашње везе[уреди]