Џеси Овенс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џеси Овенс
енгл. Jesse Owens
Jesse Owens1.jpg
Датум рођења: 12. септембар 1913.
Место рођења: Оуквил
Држава рођења: Сједињене Америчке Државе САД
Датум смрти: 31. март 1980.
Место смрти: Тусон
Држава смрти: Сједињене Америчке Државе САД
Држављанство: Застава Сједињених Америчких Држава САД
Спортске информације
Дисциплине: скок удаљ
спринт

Џејмс Кливленд „Џеси“ Овенс (енгл. Jesse Owens; Оуквил, 12. септембар 1913Тусон, 31. март 1980) је био амерички атлетичар, који је остао упамћен по свом четвероструком тријумфу на Олимпијским играма у Берлину, 1936. године, где је био прва звезда игара.

Рани живот[уреди]

Рођен је у Оуквилу, Алабама, а одрастао је у Кливленду, Охајо. Име Џеси дао му је учитељ у школи у Кливленду, који није разумео изговор малог Џејмса. Када је Џејмс рекао да га сви ословљавају са Ј. Ц. (Џеј Си), учитељ је разумео да је рекао Џеси, па је тај надимак носио до краја живота.

Атлетиком је почео да се бави у основној школи, на наговор тренера Чарлса Рајлија. Он га је уврстио у школски тим и омогућио му да тренира самостално, пре школе, док је остатак тим тренирао после школе. Џеси је после школе морао да ради у обућарској радионици.

На себе је скренуо пажњу спортске јавности на Државном првенству средњих школа 1933. године у Чикагу, када је наступајући за своју школу Ист техникал, изједначио светски рекорд на 100 јарди (91 m) у времену 9,4 s и победио у скоку удаљ са резултатом 7,56 m.

Колеџ[уреди]

Овенс је похађао Охајо стејт универзитет и тренирао је у њиховом атлетском тиму. Освојио је укупно осам златних медаља у четири дисциплине на такмичењима универзитета 1935. и 1936. године (на сваком од ових такмичења је освојио по четири златне медаље). Његов рекорд по броју освојених медаља ма једном такмичењу је 2006. године изједначио Хавијер Картер.

Подвиг који је ушао у историју атлетике извео је 25. маја 1935. године, на атлетском митингу у Ен Арбору, Мичиген. Тада је оборио три светска рекорда у скоку удаљ (8,13 m), на 220 јарди (201 m на равној стази) резултатом од 20,7 s и на 220 јарди с препонама на равној стази резултатом од 22,6 s и изједначио је светски рекорд на 100 јарди (91 m) резултатом од 9,4 s.

Најневероватније у свему томе је то што је он те резултате остварио у интервалу од 45 минута.

Олимпијске игре[уреди]

На Олимпијским играма у Берлину, 1936. године осваја четири златне медаље, 3. августа побеђује на 100 m, 4. августа у скоку удаљ, 5. августа на 200 m, а 9. августа 1936, као члан штафете (Џеси Овенс, Ралф Меткалф, Фој Дрејпер и Франк Викоф) тријумфује на 4 x 100 m.

Тај подвиг остао је ненадмашен током 48 година, до 1984. и Олимпијских игара у Лос Анђелесу, где његов подвиг понавља Карл Луис.

Мит о Џеси Овенсу нарастао је до неслућених висина не само због његових сјајних спортских резултата, него и због односа Хитлера према њему и његовим победама. Хитлер је намеравао да искористи Олимпијске игре као промоцију нацистичког режима и демонстрацију „аријевске супериорности“ над остатком света. Чињеница је да је Немачка била најуспешнија држава на играма у Берлину, али је тај немачки успех био бачен у сенку једног неаријевца, Афроамериканца, који је супериорно тријумфовао над немачким спортистима. Хитлер, наводно, није хтео да честита Овенсу на његовим величанственим побједама, али сам Овенс, у својој аутобиографији „The Jesse Owens Story“, наводи:

Кад сам прошао поред Канцелара он је устао, махнуо ми је руком, а ја сам му одмахнуо. Мислим да су хроничари претерали у лошем приказивању немачког Фирера. (Џеси Овенс у „The Jesse Owens Story“, 1970.).

Хитлера је, а и цело немачку нацију (прве Игре које су како-тако „преношене“ путем ТВ-а), највише је растужила Овенсова победа над немачким атлетичарем, скакачем у даљ, Луцом Лонгом који је био највећи фаворит за победу (освојио сребрну медаљу). Лонг је Џесију честитао на победи и постали су пријатељи. Луц Лонг је касније, нажалост, као војник Вермахта преминуо од последица рањавања 1943. године.

ОИ 1936: Таџима, Овенс, Лонг

Да иронија буде већа, тадашњи амерички председник Френклин Д. Рузвелт, у то време заокупљен предстојећим изборима и председничком кампањом, желећи реизбор, а бојећи се реакције у јужним државама САД, одбио је да прими Овенса у Белој кући. Овенс је касније истицао да је Рузвелт био тај који га је понизио, а не Хитлер.

Једна од златних медаља продата је на аукцији за 1,4 милиона долара.[1]

Период после Олимпијских игара[уреди]

После берлинских Игара Овенс није ништа лакше живио. Остао је у спорту, али не више тако озбиљно. Снимао је рекламе и по разним такмичењима је изазивао локалне тркаче те их побеђивао на 100 јарди, дајући им предност од 10 до 20 јарди. Изазивао је чак, па и побеђивао, расне тркаће коње, али је касније признао да то и није тако тешко јер би коњ био страшно уплашен стартним пуцњем, па је то њему давало одлучујућу предност.

Своју је популарност искористио тако што је добио посао дискџокеја у џез клубу у Чикагу.

Џеси Овенс, није имао среће да настави свој низ на следећим Олимпијским играма. Наредне игре у Хелсинкију, 1940, нису одржане због Другог светског рата, као и оне 1944. које су се требале одржати у Лондону.

Мит[уреди]

Његов дотадашњи спортски пут, а нарочито велики успех на берлинским Играма 1936, који је изазвао снажне политичке конотације и то пред почетак Другог светског рата, створили су од овог великог спортисте, мит.

Он је постао симбол пркоса нацизму и симбол борбе против расизма, са којим се суочавао на сваком кораку. Током студирања када је путовао са својом колеџ екипом морао је да путује у вагонима и спава у хотелима који су били само за црнце. Није организован пријем у његову част у Белој кући а није добио чак ни телеграм подршке од америчког председника што је својеврсна традиција којом се одаје почаст америчким спортистима, освајачима медаља на важним такмичењима. Атлетски савез је организовао пријем у његову част у једном хотелу, али је Џеси до сале у којој је пријем одржан морао да оде теретним лифтом јер лифт био само за белце.

Највећа признања добио је од публике и то још у Берлину када му је препун Олимпијски стадион аплаудирао. Друга признања је добио је тек пред сам крај живота или постхумно.

Председник Џералд Форд доделио му је, 1976. године одличје „Presidential Medal of Freedom“, а Џорџ Буш га је, посмртно, 1990. године, одликовао одличјем „Congressional Gold Medal“.

Стадион универзитета Охајо стејт носи његово име као и једна улица у Берлину.

Био је страствени пушач. Умро је с непуних 67 година, од рака плућа, 31. марта 1980. у Тусону, Аризона, а сахрањен је у Чикагу, у савезној држави Илиноис.

Лични рекорди[уреди]

100 m: 10,2 s (1936. светски рекорд, трајао пет година)

200 m: 20,7 s (1936. светски и олимпијски рекорд, трајао 15 година)

скок удаљ: 8,13 m (1935. светски рекорд, трајао 25 година)

4 x 100 m: 39,8 s (светски и олимпијски рекорд, трајао 20 година)

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :