Пређи на садржај

Џет блу

С Википедије, слободне енциклопедије
JetBlue Airways
IATA ICAO Ознака
B6 JBU
Основанаавгуст 1998.; пре 26 година (1998-08)
Фокус градови
Флота290
Дестинације114
Веб-сајтjetblue.com

Џет блу (енгл. JetBlue, стлизовано jetBlue) је главна авио-компанија у Сједињеним Државама са седиштем у Лонг Ајленду Ситију. Такође одржава корпоративне канцеларије у Јути и Флориди.[1]

Џет блу обавља преко 1.000 летова дневно и опслужује 100 домаћих и међународних дестинација у Северној и Јужној Америци, као и у Европи.[2] Авио-компанија послује из шест чворишта, а њен примарни је међународни аеродром Џон Ф. Кенеди у Њујорку. Иако авио-компанија није члан три главна савеза авио-компанија, Џет блу има код-шер уговоре са авио-компанијама чланицама Oneworld, SkyTeam и Star Alliance.

Тренутна флота

[уреди | уреди извор]

Закључно са јануаром 2025. Џет блу управља следећим авионима:[3]

Авион У служби Наруџбина Путници Напомене
J Y+ Y Total Refs
Airbus A220-300 43 57[4] 25 115 140 [5] Replacing all Embraer E190s.[6]

Some aircraft parked due to PW1500G engine issues.[7]

Airbus A320-200 11 42 108 150 [8] Older aircraft planned to be purchased off lease and retrofitted.[9]
119 120 162 [10]
Airbus A321-200 35 16 41 102 159 [11]
28 42 158 200 [12]
Airbus A321neo 10 33[4] 16 42 102 160 [13]
16 158 200 [14] Some aircraft parked due to PW1100G engine issues.[7]
Airbus A321LR 11 2[15] 24 24 90 138 [16]
Airbus A321XLR 13[17] 24 24 90 138 [18] Deliveries starting in 2030.[19]
Embraer E190 17 16 84 100 [20] Launch customer.[21]

To be retired and replaced by Airbus A220-300 by 2026.[6] 21 additional aircraft are permanently parked or leased out.[22]

Total 290 105

Дестинације

[уреди | уреди извор]

Закључно са јануаром 2024. Џет блу лети до 104 дестинације у Америци, од којих већина у Сједињеним Државама и на Карибима, мањи избор дестинација у деловима Централне и Јужне Америке и четири дестинације у Европи.[23]

Код-шер сарадње

[уреди | уреди извор]

Џет блу је склопио низ уговора о код-шеру са другим авио-компанијама, што значи да авио-компаније пристају да деле одређене летове, које обе авиокомпаније продају и објављују у сопственим редовима летова под одговарајућим ознакама авио-компанија и бројевима летова.

Џет блу дели кодове са следећим авио-компанијама:[24]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „JetBlue's HQ contest down to NYC, Orlando”. Crain's New York Business (на језику: енглески). 2009-10-02. Приступљено 2025-01-26. 
  2. ^ „JetBlue Adds New Cities and Routes as It Advances West Coast Strategy” (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-26. 
  3. ^ „Our Planes”. www.jetblue.com. Приступљено 2025-01-30. 
  4. ^ а б Airbus Orders and Deliveries (XLS), monthly updated, accessed via „Orders & deliveries”. Airbus. Airbus SAS. 16. 6. 2021. Приступљено 15. 9. 2023. 
  5. ^ „JetBlue - Meet the A220”. www.jetblue.com. Приступљено 2024-12-03. 
  6. ^ а б „JetBlue Adds 30 Airbus A220s to Order Book, Further Enhancing the Financial and Operational Performance of Its Next Generation Fleet”. JetBlue Newsroom. 15. 2. 2022. Приступљено 22. 12. 2023. 
  7. ^ а б „JetBlue expects average of 11 grounded aircraft due to Pratt & Whitney engine issues: CFO”. Flightglobal.com. Приступљено 25. 3. 2024. 
  8. ^ „JetBlue - Meet the A320 Classic”. www.jetblue.com. Приступљено 2024-12-03. 
  9. ^ „US's JetBlue to give older A320s second life”. ch-aviation (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-23. 
  10. ^ „JetBlue - Meet the A320 Restyled”. www.jetblue.com. Приступљено 2024-12-03. 
  11. ^ „JetBlue - Meet the A321 Classic with Mint”. www.jetblue.com. Приступљено 2024-12-03. 
  12. ^ „JetBlue - Meet the A321 Classic”. www.jetblue.com. Приступљено 2024-12-03. 
  13. ^ „JetBlue - Meet the A321neo with Mint”. www.jetblue.com. Приступљено 2024-12-03. 
  14. ^ „JetBlue - Meet the A321neo”. www.jetblue.com. Приступљено 2024-12-03. 
  15. ^ „JetBlue Airways takes first A321neo(LR)”. ch-aviation.com. Приступљено 3. 5. 2021. 
  16. ^ „JetBlue - Meet the A321LR”. www.jetblue.com. Приступљено 2024-12-03. 
  17. ^ „JetBlue Airways to add A321XLR and additional A220s to its fleet” (PDF) (Саопштење) (на језику: енглески). Airbus. 20. 6. 2019. 
  18. ^ Tom (2024-06-04). „JetBlue's plans for fleet and European expansion”. FINN - The Aviation Industry Hub | FINN (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-10. 
  19. ^ Silk (2024-09-30). „JetBlue defers plane deliveries to improve cash flow”. Travel Weekly. Приступљено 2024-09-25. 
  20. ^ „SeatGuru Seat Map JetBlue”. www.seatguru.com. Приступљено 2023-09-14. 
  21. ^ Flottau, Jens (22. 4. 2013). „jetBlue CEO Laments Embraer 190 Costs”. AWIN First. Архивирано из оригинала 10. 10. 2018. г. Приступљено 12. 11. 2018. 
  22. ^ „JetBlue Q3 2024 Earnings Report” (PDF). Приступљено 3. 12. 2024. 
  23. ^ „Route Map”. www.jetblue.com. Приступљено 2025-01-26. 
  24. ^ „Partner airlines – JetBlue”. New York: JetBlue Airways Corporation. Архивирано из оригинала 4. 11. 2022. г. Приступљено 24. 8. 2018. 
  25. ^ „British Airways / JetBlue begins codeshare service from July 2024”. aeroroutes.com. 1. 7. 2024. 
  26. ^ „Etihad to Increase Flights to JFK; Expand Partnership with JetBlue”. Travel News Asia. Приступљено 5. 10. 2022. 
  27. ^ „Codeshare Agreement Puts JetSuiteX Flights in JetBlue Booking Channels”. businesstravelnews. 23. 4. 2018. Приступљено 23. 5. 2018. 
  28. ^ Pablo Diaz (5. 10. 2022). „JetBlue and LOT Polish Airlines, set to restart interline agreement”. Flyer Talk. Приступљено 22. 11. 2022. 
  29. ^ Joe Cortez (13. 4. 2021). „JetBlue Expands Codeshare Agreement with Qatar”. Flyer Talk. Приступљено 14. 4. 2021. 
  30. ^ „JetBlue Begins Turkish Airlines Codeshare From Feb 2023”. Aerorutes. Приступљено 6. 2. 2023.