Џефри Арчер

С Википедије, слободне енциклопедије
Џефри Арчер
Џефри Арчер 2014. године
Лични подаци
Пуно имеЏефри Арчер
Датум рођења(1940-04-15)15. април 1940.(84 год.)
Место рођењаЛондон, Уједињено Краљевство
Званични веб-сајт
www.jeffreyarcher.co.uk

Џефри Арчер (енгл. Jeffrey Archer, рођен 15. априла 1940) је енглески аутор, светски бестселер, бивши политичар и члан парламента Уједињеног Краљевства 1969—1974.[1] Један је од најпродаванијих и најчитанијих писаца на свету са преко 275 милиона продатих књига у деведесет седам земаља.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 15. априла 1940. у Лондону.[3] Имао је две недеље када се његова породица преселила у Самерсет, а настанили су се у Вестону на Меру[4] где је Арчер провео већину свог детињства.[5] Његов отац Вилијам је имао шездесет и четири године када је Арчер рођен.[6] На почетку своје каријере Арчер је давао извештаје штампи о наводној, али непостојећој, војној каријери свог оца који је, у ствари, био бигамиста и лажно се представљао као његов имењак, преминули носилац ратне медаље.[5] Уместо тога, радио је као продавац жвака у ​​Њујорку и хипотекарни брокер у Лондону. Оптужен је за низ кривичних дела преваре, а након што је пуштен уз кауцију побегао је у Сједињене Америчке Државе под именом Вилијам Гримвуд где је 21. јуна 1917. добио ћерку Розмерију Тарнер, Џефријеву полусестру. Године 1951. је Арчер добио стипендију за школовање у Самерсету.[6] У то време је његова мајка Лола била запослена као новинарка у локалним новинама The Weston & Somerset Mercury[7] и често је писала о сину.[8] Иако му је то донело локалну славу због тога је постао и жртва малтретирања у школи.[9] Убрзо је напустио школу и провео неколико година на разним пословима, обуци у војсци и кратак период у полицији.[9] Касније је радио као наставник физичког васпитања.[5] Студирао је на Универзитету у Оксфорду.[10] Након што је напустио студије радио је у медицинској добротворној организацији која је промовисала безбедан порођај,[11] након чега се придружио Удружењу Уједињених нација као главни прикупљач средстава. Отприлике у то време је започео каријеру у политици радећи као саветник у Савету Великог Лондона 1967—1970.[7] Године 1969. је основао сопствену компанију за прикупљање средстава и односе са јавношћу Arrow Enterprises[12] и отворио је уметничку галерију у Мејферу коју је продао две године касније.[13] Своју прву књигу Not a Penny More, Not a Penny Less је написао на јесен 1974. са циљем да избегне банкрот.[3] Његова најпродаванија књига Каин и Авељ је објављена 1979. године и достигла је прво место на листи The New York Times. Његови романи Каин и Авељ, Блудна кћи, Једанаеста заповест, као и збирка приповедака Право чудо, су продати у више од 125 милиона примерака.[10] Укупно је објавио 42 дела која су преведена на 33 језика и продати у више од 275 милиона примерака.[14] На српском језику су преведени Јеванђеље по Јуди Венијамина Искариотског,[15] Лажан утисак,[16] Сурова освета,[17] Време ће показати,[18] Писмо–глава,[19] Очеви греси[20] и Најстроже чувана тајна.[21] Његове књиге су постигле комерцијални успех, али критичари генерално нису имали позитивне критике за његово писање.[22] Поред романа и кратких прича написао је и три позоришне драме: Beyond Reasonable Doubt 1987,[23] Exclusive 1989. коју критичари нису добро прихватили па је укинута после неколико недеља[24] и The Accused 26. септембра 2000.[25] Члан је Дома лордова, ожењен је Мери Арчер са којом има два сина, две унуке и три унука, а време проводи између Лондона, Гранчестера у Кембриџу и Мајорке где увек пише прву верзију сваког свог следећег романа.[2]

Радови[уреди | уреди извор]

Џефри Арчер потписује своју књигу 2009. године.

Новеле[уреди | уреди извор]

  • Not a Penny More, Not a Penny Less (1976)
  • First Among Equals (1984)
  • A Matter of Honour (1986)
  • As the Crow Flies (1991)
  • Honour Among Thieves (1993)
  • The Fourth Estate (1996)
  • The Eleventh Commandment (1998)
  • Sons of Fortune (2002)
  • False Impression (2005)
  • The Gospel According to Judas by Benjamin Iscariot (2007)
  • A Prisoner of Birth (2008)
  • Paths of Glory (2009)
  • Heads You Win (2018)

Кратке приче[уреди | уреди извор]

  • A Quiver Full of Arrows (1980)
  • A Twist in the Tale (1988)
  • Fools, Knaves, and Heroes: Great Political Short Stories Editor, Introduction. (1991)
  • Twelve Red Herrings (1994)
  • The Collected Short Stories (1997) Collects A Quiver Full of Arrows, A Twist in the Tale and Twelve Red Herrings
  • To Cut a Long Story Short (2000)
  • Cat O'Nine Tales (2006)
  • And Thereby Hangs a Tale (2010)
  • The New Collected Short Stories (2011) Collects To Cut a Long Story Short, Cat O'Nine Tales, and And Thereby Hangs a Tale
  • The Jeffrey Archer Short Story Challenge Collection (2013)
  • Four Warned (2014. in Twelve Red Herrings, Cat O'Nine Tales and And Thereby Hangs a Tale)
  • It Can't Be October Already (2017)
  • Tell Tale (2017)
  • The Short, the Long and the Tall (2020)

За децу[уреди | уреди извор]

  • By Royal Appointment (1980)
  • Willy Visits the Square World (1980)
  • Willy and the Killer Kipper (1981)
  • The First Miracle (1994)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Jeffrey Archer: 'Mary would run the NHS beautifully. www-telegraph-co-uk.translate.goog. Приступљено 2023-03-30. 
  2. ^ а б „Online knjižara Dereta | Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2023-03-30. 
  3. ^ а б Kelso, Paul (2001-07-20). „Mendacious, ambitious, generous and naive”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-03-30. 
  4. ^ „Time and place: Jeffrey Archer | The Sunday Times”. web.archive.org. 2016-09-18. Архивирано из оригинала 18. 09. 2016. г. Приступљено 2023-03-30. 
  5. ^ а б в „Onwards, upwards, sometimes downwards”. The Independent (на језику: енглески). 1994-07-09. Приступљено 2023-03-30. 
  6. ^ а б „Jeffrey Archer: The next chapter”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2023-03-30. 
  7. ^ а б Jeffery, Simon (2001-07-19). „The rise and fall of Jeffrey Archer”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-03-30. 
  8. ^ „Just Jeffrey: The child is father to the man. Today's Lord Archer is”. The Independent (на језику: енглески). 1994-07-24. Приступљено 2023-03-30. 
  9. ^ а б „He lied his way to the top”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2023-03-30. 
  10. ^ а б „Džefri Arčer | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-03-30. 
  11. ^ „Archer's fall: His was a life built on fiction. But in the final”. The Independent (на језику: енглески). 2001-07-19. Приступљено 2023-03-30. 
  12. ^ „The accused: Jeffrey Archer. The accusation: Perjury (and a highly suspicious coincidence) - UK Politics - UK - The Independent”. web.archive.org. 2013-12-20. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 2023-03-30. 
  13. ^ „Jeffrey Archer | Biography, Books and Facts”. www.famousauthors.org. Приступљено 2023-03-30. 
  14. ^ „Books Catalogue”. Jeffrey Archer (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-30. 
  15. ^ „Jevanđelje po Judi Venijamina Iskariotskog - Džefri Arčer | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-03-30. 
  16. ^ „Lažan utisak - Džefri Arčer | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-03-30. 
  17. ^ „Surova osveta - Džefri Arčer | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-03-30. 
  18. ^ „Vreme će pokazati - Džefri Arčer | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-03-30. 
  19. ^ Pismo-glava - Džefri Arčer - Online knjižara Dereta (на језику: српски). 
  20. ^ „Očevi gresi - Džefri Arčer | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-03-30. 
  21. ^ „Najstrože čuvana tajna - Džefri Arčer | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-03-30. 
  22. ^ „Lord Archer: A twist to every chapter” (на језику: енглески). 2001-07-19. Приступљено 2023-03-30. 
  23. ^ Watt, Nicholas; Correspondent, Nicholas Watt Political (1999-10-30). „Archer's share deal under scrutiny again”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-03-30. 
  24. ^ Kingston, Jeremy (20 September 1989). "Archer's Jaded News". The Times. London. p. 13.
  25. ^ „Books”. Jeffrey Archer (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-30. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Џефри Арчер на Викимедијиној остави