Џеф Херст

С Википедије, слободне енциклопедије
Џеф Херст
Geoff Hurst (2).jpg
Херс 2008. године
Лични подаци
Пуно име Џеф Чарлс Херст[1]
Рођење (1941-12-08)8. децембар 1941.(79 год.)[2]
Велики Манчестер,  Уједињено Краљевство
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1957—1959 Вест Хем јунајтед
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1959—1972
1972—1975
1973
1975—1976
1976
1976
Вест Хем јунајтед
Стоук Сити
→Кејп Таун Сити
Вест Бромвич албион
Корк Селтик
Сијетл Саундерс
411
108
6
10
3
23
(180)
(30)
(5)
(2)
(3)
(8)
Репрезентативна каријера
1959
1963—1964
1966—1972[3]
1966—1972
Млада реп. Енглеске
Енглеске до 23
Енглеска
Фудбалска лига XI
6
4
49
7
(0)
(1)
(24)
(4)
Тренерска каријера
1976—1979
1979—1981
1982—1984
Телфорд јунајтед
Челси
Кувај спорт клуб

Џеф Чарлс Херст (Велики Манчестер, 8. децембар 1941) је бивши енглески фудбалер и фудбалски тренер. Играо је на позицији нападача и једини је фудбалер који је постигао хет-трик у финалу Светског првенства, када је репрезентација Енглеске победила Западну Немачку резултатом 4:2 на стадиону Вембли, 1966. године.

Каријеру је започео у екипи Вест Хем јунајтеда за који је постигао 242 гола на 500 утакмица и са којим је освојио ФА куп 1964. године и Куп победника купова 1965. године. Након тога потписао је уговор са Стоук Ситијем 1972. године за 80.000 фунти. После три сезоне, каријеру је наставио у Вест Бромвич албиону.

Током 1976. године играо је у ирском Корк Селтику, а фудбалску каријеру завршио у Сједињеним Америчким Државама, у клубу Сијетл Саундерс. Након тога вратио се у Енглеску и тренирао Телфорд јунајтед, затим од 1979. до 1981. године био на клупи Челсија, а након тога од 1982. до 1984. године тренирао Кувајт спорт клуб, пре него што је напустио фудбал и сконцентрисао се на сопствени бизнис.

За репрезентацију Енглеске играо је на 49 утакмица, а постигао 24 гола. Са репрезентацијом Енглеске освојио је Светско првенство 1966. године, а играо и на Европском првенству 1968. и Светском првенству 1970. године. Такође је имао кратку каријеру у крикету, имао је један наступ за Есекс 1962. године, али се након тога сконцентрисао на фудбал.

Биографија[уреди | уреди извор]

Херст је рођен у традиционалној грофовији Ланкашир у Великом Манчестеру, 8. децембра 1941. године.[4] Имао је млађу сесутру Дијану и брата Роберта.[4] Његова породица се преселила у Челмсфорд у Есексу, када је Херст имао шест година.[4] Његов отац Чарли Херст био је професионални фудбалер који је играо као центархалф за Бристол роверс, Рочдејл и Олдам атлетик.[5] Његова мајка Евелин Хопкинс је из Глостершира, а води порекло из Немачке.

Као тинејџер, Херст је био опседнут фудбалом, а једном је новчано кажњен због ремећења јавног реда и мира, зашто је упорно шутирао лопту у башту свог суседа.[6] Поред фудбала, Херст је одиграо један крикет меч за Есек против Ланкашира.[7][8] Након тога јавио се 23 у Есеку на крикету, пре него што се у потпуности сконцетрисао на фудбал.[9] Под очевим управљањем у клубу, Херст је био резервао у Халстед тауну, када је имао око четринаест година.[10]

Хест живи у Челтнаму са супругом Џудит.[11] Венчали су се 13. октобра 1964. године, а упознали су се три године раније.[12][13]

Херст је увршћен у статуи „Шампиони”, која представља победнички тим репрезентације Енглеске на Светском првенству 1966. године, а израдио ју је кипар Филип Џексон.[14] Херстом допринос енглеском фудбалу препознат је 2004. године када је примљен у Кућу славних енглеског фудбала. Такође, Херст је један од ретких фудбалера коју су добили орден витеза.[15][16] Његова статуа откривена је испред стадиона клуба Курзон Ештон, 2010. године.[17]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Вест Хем јунајтед[уреди | уреди извор]

Херст у дресу Вест Хем јунајтеда 1969. године

Фудбалску каријеру Херст је започео у Вест Хем Јунајтеду када је имао петнаест година.[18] Тренер клуба Тед Фентон изабрао га је да игра на утакмици против Фулама у децембру 1958. године.[19] Четири месеца касније започео је професионалну каријеру, а клуб му је плаћао 7 фунти недељно уз хонорар од 20 фунти.[19] Његов први професионални наступ био је у фебруару 1960. годнине, а након тога има само још два наступа у сезони 1959/1960. године. Фентон је након тога схватио да је Боби Мур остварио бољи напредак од Херста.[20] Током сезоне 1960/1961. Херст се сконцентрисао на крикет. У априлу 1961. године Рон Гринвуд је преузео функцију тренера Вест Хем јунајтеда и драстично променио тим, стављајући фокус на технику уместо на физичку спремност односно кондицију.[19][21] Хурст је због обавеза на крикету пропустио почетак предсезонских тренинга 1961/1962. али је имао 24 наступа те сезоне, а први гол постигао у децембру 1961. године на мечу против Вулверхемптон вондерерса, када је његов тим славио резултатом 4:2.[20][22] Наредног лета пропустио се предсезонске тренинге и није играо у уводном делу сезоне 1962/1963.ref>Hurst 2002, стр. 40</ref>[23] У септембру исте сезоне Гринвуд је покушао да оформи тим са Херстом као нападачом, након што је одлучио да је слабији на дефанзивном месту.[24] Херст је након тога постигао 13 голова на 27 утакмица. Током лета 1963. године придружуио се клубу на њиховој пресезонској турнеји у Њујорку и имао велике користи од играња против играча из врхунских клубова широм света на међународном пријатељском турниру.[25]

Херст и Вест Хем јунајтед имали су лош почетак сезоне 1963/1964. и били су на четрнаестој позицији.[26] Међутим у ФА купу тим је импресионирао. Након победе над друголигашима Чарлтон атлетик резултатом 3:0, остварили су победу и против Лејтон оријента. Гринвуд је након тога именовао истих 11 играча као пре, укључујући Херста, да играју на свим утакмицама Вест Хем јунајтеда на ФА купу. Клуб је дошао до финала, а Херст је постигао један гол против Чарлтон атлетика, два против Лејтон оријента, као и гол у петом колу против Свиндон тауна.[27] Бернли је пружио јак отпор у четвртфиналу, али је Вест Хем јунајтед победио и прошао у полуфинале ФА купа са Манчестер јунајтедом на стадиону Хилсборо.[28][29] Херстов тим победио је Манчестер јунајтед, а прешло су у вођство након што је у игру ушао Боби Мур.[30][31] Након тога, клуб се суочио са друголигашем Престон Норт Ендом у полуфиналу ФА купа 1964. године и добио меч 3:2, а други гол постигао је Херст. Клуб је освојио Куп победника купова у сезони 1964/1965. Победили су белгијски клуб Гент у првој рунди такмичења, након тога и чехословачку Спарту Праг.[32] Након тога у четвртфиналу победили су Лаусејн Спорт резултатом 6:4, али Херст ни до тада није постигао гол јер је играо у повученој улози иза Џонија Бирна како би ојачао средину терена.[31] У полуфиналу Вест Хем јунајтед је ремизирао са Реал Сарагосом у реванш мечу и изборио место у финалу Купа победника купова против Минхена 1860 на Вемблију.[33] Вест Хем јунајтед победио је у финалу резултатом 2:0 и то је био први европски трофеј клуба.[34]

Након што је у сезони 1956/1966. постигао 40 голова на 59 утакмица, а и победио на Светском првенству са 1966. са репрезентацијом Енглеске, добио је понуду од 200.000 фунти од менаџера Манчестер јунајтеда Мета Базбија, али Гринвуд је понуду одбио.[35] Након тога Херст је играо у тиму када је Вест Хем јунајтед изгубио финале Енглеског Лига купа од Вест Бромович албиона.[36][37] Током сезоне 1966/1967. Вест Хем јунајтед показао је да имају реалне шансе да освоје првенство под Гринвудом. Херст је постигао хет-трик у лигашкој утакмици против Лидс јунајтеда, а утакмица је завршена резултатом 7:0. Ипак тим је завршио учешће у купу поразон од Свиндон тауна резултатом 3:1, који је играо у Трећој дивизији.[38] Након тога, Херст је постигао шест голова у утакмици Прве дивизије против Сандерленда на Аптон парку, 19. откобра 1968. године, а утакмица је завршена резултатом 8:0.[39][40] Хест је медијима признао да је први гол постигао руком, што се нашло на великом броју насловних страна новина. Године 1972. Вест Хем јунајтед стигао је до полуфинала Енглеског Лига купа, када су играли против Стоук Ситија, који их је зауставио на путу до финала.[40] [41]

Стоук Сити[уреди | уреди извор]

Херст је продат Стоук Ситију за 80.000 фунти у августу 1972. године.[42][43] Почетком 1973. године добио је уплу плућа и отишао у Јужну Африку да се опорави а након тога играо на позајмици у Кејптауну.[44] Пропустио је само четири утакмице за Стоук Сити, а по повратку успео је да им помогне да одрже свој статус у Првој дивизији.[45]

У јануару 1974. године менаџер Стоук Ситија, Тони Вадингтон затражио је од Херста да преузме позицију Алана Худсона, како би обезбедио стабилан тим током сезоне.[46] Током сезоне 1973/1974, Стоук Сити је био на петом месту.[47] Херст је постигао 11 голова на 41 утакмици у сезони 1974/1975 и помогао свом тиму да заврши на петом месту, само четири бода иза шампиона Дарби Каунтија

Вест Бромвич албион[уреди | уреди извор]

Херст је продат Вест Бромвич албиону чији тренер је тада био Џони Гилс, у лето 1975. године, за 20.000 фунти.[43] Одиграо је 12 мечева за тим на старту сезону 1975/1976 и постигао два гола, пре него што је отишао у Сједињене Америчке Државе.[43] Касније је призао да је био превише стар како би водио Вест Бромвић албион у Другу дивизију.[48]

Каснија каријера[уреди | уреди извор]

Херст је у јануару 1976. године потписао уговор са ирским Корк селтиком, а задржао се само месец дана. Након тога током 1976. године потписао је уговор са Сијетл Саундерсом, где се доказао као способан члан тима и играо у првој постави. Био је други најбољи стрелац водеће екипе и помогао Сијетл Саундерсу да дође до плеј-офа први пут у својој краткој историји, а постигао је осам голова на двадесет и три утакмице.

Каријера у репрезентацији[уреди | уреди извор]

Херст је свој први наступ за репрезентацију Енглеске имао 23. фебруара 1966. године на утакмици против Западне Немачке.[49][50] Играо је добро, а након тога и на утакмицама против Шкотске и Југославије, што му је осигурало место у тиму за Светско првенство 1966.[51][52] Ипак, Херст је имао осредње енаступе у пријатељским сусретима против Финске и Данске, па су уместо њега за последњу утакмицу против репрезентације Пољске изабрани Џими Грејвс и Роџер Хант.[53][54] Њих двојица су такође играли на утакмицама против Уругваја, Мексика и Француске, али у последњој утакмици Грејвс је повређен, а Херст је заузео његово место у четвртфиналу против репрезентације Аргентине, коју је Енглеска победила резултатом 1:0.[55][56][57][58] Грејвс није био способан ни за наредну утакмицу против Португалије, где су играли Херст и Хант, Енглеска је победила резлутатом 2:1, а Херст је био асистент другог гола.[58]

Како се приближавало финале против Немачке, медији су известили да је Грејвс ушао у кондицију и опоравио се, али Ремси није био спреман да ризикује, па је за финале одабрао Херста.[58][59] Меч је завршен резултатом 4:2 за Енглеску, а Херст је постигао три гола и постгао први играч који је постигао хет-трик у финалу Светског првенства у фудбалу.[60] Једино још коме је то пошло за руком је Чарли Лојд, која је то учинила за Сједињене Државе против Јапана на Светском првенству у фудбалу за жене 2015. године у Ванкуверу.

Херст је изабран да игра финале на Европском првенству 1968. али нису успели да се пласирају, пошто су у полуфиналу изгубили од репрезентације Југославије 1:0.[61] Играо је и постигао погодак за треће место на утакмици против Совјетског савеза.[62] Херст је свој други хет-трик за репрезентацију постигао 12. марта 1969. године у победи над Француском, резултатом од 5:0, а именован је у састав Ремсија који је играо у Мексику на одбрани титуле, на Светском првенству 1974. године.[63][64] Херт је тада постигао једини погодак против Румуније, а Енглеска је напредовала до четврфинала где се поново суочила са Западном Немачком, која је победила Енглеску на продужетке резулатом 3:2.[65][66][67]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Након што је завршио играчку каријеру, Херст је прешао у посао тренера и менаџера. Три године провео је као игра-менаџер Телфорд јунајтеда, у периоду од 1976. до 1979. године. Након тога Рон Гринвуд регрутовао га је да буде у тренерском тиму репрезентације Енглеске.[68] Путовао је са репрезентацијом, како би поогао Гринвуду на Европском првенству 1980. године и Светском првенству 1982. године, а Енглеска на оба такмичења није успела да пређе групну фазу. Од 1979. до 1981. године водио је Челси, који је играо у Другој дивизији, пре сезоне 1979/1980. првобитно као помоћник тренера Денија Бленчфлаувера.[69] Када је Бленчфлаувер отпуштен, Херст је постао главни тренер, а ангажовао је Бобија Голда као свог помоћника.[70][71] У почетку су ствари ишле добро и током већег дела сезоне Челси је био на добром путу, али је ипак завршио на четвром месту у лиги. Од продаје Емона Банона, Дејвида Стрида и Тревора Алота, клуб је прикупио 250.000 фунти.[72] Потом је потрошено 300.000 фунти на Колина Лија, Дениса Рофеа и Колина Виљена; Херст је касније признао да је направио грешку јер је купио Виљена, док је Лиј доживео повреду.[73] Наредне сезоне, Челси је добро почео, али је касније постигао голове на само три од последња 22 лигашка меча, након чега је Херст отпуштен, а клуб је завршио на дванаестом месту у лиги.[74]

Након што је 23. априла 1981. године отпуштен из Челсија, Херст је продавао осигурање за фирму „Аби Лајф”.[75] Наредне године вратио се на посао менаџера, након што му је уговор понудио Кувајт спортски клуб и понудио издашну плату.[76] Контраверзно и дисиплиновано је одбацио капитена клуба Сада ал-Хотија, али није успео да се избори у кувајтској Премијер лиги.[77] Након одласка из Кувајта у априлу 1984. године вратио се трговини осигурања.

Статистика[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Наступи и голови по сезонама и такмичењима
Клуб Сезона Лига ФА куп Енглески Лига куп Остало Укупно
Дивизија Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута GГол Ута Гол
Вест Хем јунајтед 1959–60 Прва дивизија 3 0 0 0 0 0 0 0 3 0
1960–61 Прва дивизија 6 0 0 0 0 0 0 0 6 0
1961–62 Прва дивизија 24 1 1 0 2 0 0 0 27 1
1962–63 Прва дивизија 27 13 0 0 2 2 0 0 29 15
1963–64 Прва дивизија 37 14 7 7 6 5 0 0 50 25
1964–65 Прва дивизија 42 17 1 2 1 0 10 1 54 20
1965–66 Прва дивизија 39 23 4 4 10 11 6 2 59 40
1966–67 Прва дивизија 41 29 2 3 6 3 0 0 49 35
1967–68 Прва дивизија 38 19 3 1 3 5 0 0 44 25
1968–69 Прва дивизија 42 25 3 2 3 4 0 0 48 31
1969–70 Прва дивизија 39 16 1 0 2 2 0 0 42 18
1970–71 Прва дивизија 39 15 0 0 2 0 0 0 41 15
1971–72 Прва дивизија 34 8 4 4 10 4 0 0 48 16
Укупно 411 180 26 23 47 36 16 3 500 242
Стоук Сити 1971–72 Прва дивизија 0 0 1 0 0 0 0 0 1 0
1972–73 Прва дивизија 38 10 0 0 3 2 2 1 43 13
1973–74 Прва дивизија 35 12 1 0 4 1 5 2 45 15
1974–75 Прва дивизија 35 8 1 0 4 3 1 0 41 11
Укупно 108 30 3 0 11 6 8 3 130 39
Кејптаун Сити (позајмица) 1972–73 Јужноафричка фудбалска лига 6 5 0 0 0 0 6 5
Вест Бромвич албион 1975–76 Друга дивизија 10 2 0 0 2 0 0 0 12 2
Корк Селтик 1975–76 Премијер лига Ирске 3 3 0 0 3 3
Сијетл Саундерс 1976. Северноамеричка фудбалска лига 23 8 23 8
Укупно у каријери 561 228 29 23 60 42 24 6 674 299

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Извор:[78]

Гостовања и голови за национални тим по годинама
Национални тим Год Ута Гол
Енглеска 1966 11 7
1967 6 2
1968 6 2
1969 8 7
1970 11 3
1971 6 3
1972 1 0
Укупно 49 24

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

Голови за репрезентацију Херста[79][80][81]
Голови по датуму, такмичењу и осталим пареметрима
Бр. Датум Стадион Противник Скор Резултат Такмичење
1 2. април 1966. Хемпден парк, Глазгов, Шкотска  Шкотска 1–0 4–3 Британски шампионат
2 23. јул 1966. Вембли, Лондон, Енглеска  Аргентина 1–0 1–0 Светско првенство 1966.
3 30. јул 1966. Вембли, Лондон, Енглеска  Западна Немачка 1–1 4–2 финале Светског првенства 1966.
4 3–2
5 4–2
6 16. новембар 1966. Вембли, Лондон, Енглеска  Велс 1–0 5–1 Британски шампионат
7 2–0
8 15. април 1967. Вембли, Лондон, Енглеска  Шкотска 2–3 2–3 Британски шампионат
9 22. новембар 1967. Вембли, Лондон, Енглеска  Северна Ирска 1–0 2–0 Британски шампионат
10 8. јун 1968. Стадион Олимпико, Рим, Италија  СССР 2–0 2–0 Европско првенство 1968.
11 11. децембар 1968. Вембли, Лондон  Бугарска 1–1 1–1 пријатељска утакмица
12 12. март 1969. Вембли, Лондон, Енглеска  Француска 2–0 5–0 пријатељска утакмица
13 3–0
14 5–0
15 3. мај 1969. Виндзор парк, Белфаст, Северна Ирска  Северна Ирска 3–1 3–1 Британски шампионат
16 10. мај 1969. Вембли, Лондон, Енглеска  Шкотска 2–0 4–1 Британски шампионат
17 3–1
18 8. јун 1969. Стадион Сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Уругвај 2–1 2–1 пријатељска утакмица
19 25. фебруар 1970. Стадион Констант Ванден Сток, Брисел, Белгија  Белгија 2–0 3–1 пријатељска утакмица
20 21. април 1970. Вембли, Лондон  Северна Ирска 2–1 3–1 Британски шампионат
21 2. јун 1970. Јалиско стадион, Гвадалахара, Мексико  Румунија 1–0 1–0 Светско првенство 1970.
22 21. април 1971. Вембли, Лондон  Грчка 2–0 3–0 квалификације за Европско првенство 1972.
23 13. октобар 1971. Сент Јакоб-Парк, Базел, Швајцарска   Швајцарска 1–0 3–2 квалификације за Европско првенство 1972.
24 1. децембар 1971. Стадион Караискакис, Атина, Грчка  Грчка 1–0 2–0 квалификације за Европско првенство 1972.

Тренерска статистика[уреди | уреди извор]

Тренерска статистика
Тим Од До Статистика
У П Н И Поб %
Челси 13. септембар 1979. 30. априла 1981. 84 35 20 29 041,7
Укупно 84 35 20 29 041,7

Награде и тројефи[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Вест Хем јунајтед

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Енглеска

Индивидуални[уреди | уреди извор]

  • Играч године Вест Хем јуантеда: 1965–66, 1966–67, 1968–69.
  • Магазин Фудбал, Светских XI: 1967, 1968, 1969[83]
  • Најбољи тим Европског првенства: 1968.
  • 100 фудбалских легенди: 1998.
  • ФВА Трибјут награда: 1998.
  • Енглеска кућа славних: 2004.

Ордени[уреди | уреди извор]

  • Орден Британске империје: 1979.[84]
  • Титула витеза: 1998.[85]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Џеф Херст”. Barry Hugman's Footballers. Приступљено 2. 1. 2019. 
  2. ^ HURST, Sir Geoffrey Charles. Who's Who. 2015 (online Oxford University Press изд.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc.  (потребна претплата)
  3. ^ „Geoffrey Charles 'Geoff' Hurst – Goals in International Matches”. The Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2013. 
  4. ^ а б в Hurst 2002, стр. 24
  5. ^ Hurst 2002, стр. 22
  6. ^ Hurst 2002, стр. 26
  7. ^ „Geoff Hurst player profile”. Cricinfo.com.  Retrieved on 12 September 2008.
  8. ^ „Lancashire v Essex, County Championship 1962”. CricketArchive.com. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2009.  Retrieved on 12 September 2008.
  9. ^ „Second Eleven Championship Matches played by Geoff Hurst (23)”. CricketArchive.com. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2009.  Retrieved on 12 September 2008.
  10. ^ „HURST WILL BE ROOTING FOR A SUDBURY WIN”. Non League Daily. 10. 5. 2003. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2012. Приступљено 3. 7. 2018. 
  11. ^ „Memories wanted for Geoff Hurst book”. thisisgloucestershire.co.uk. Приступљено 21. 10. 2013. [мртва веза]
  12. ^ „You ask the questions: Sir Geoff Hurst”. The Independent. 29. 8. 2001. 
  13. ^ Hurst 2002, стр. 71
  14. ^ „The Champions”. phillipjacksonsculptures.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2013. Приступљено 15. 2. 2013. 
  15. ^ Donnelly, Rachel. „Former World Cup player Geoff Hurst is knighted in queen's birthday honours”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 25. 9. 2019. 
  16. ^ „Full list of UK football figures to have been knighted & received CBEs & OBEs | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 25. 9. 2019. 
  17. ^ „World Cup hero's home town statue in Greater Manchester”. BBC News. 7. 2. 2011. Приступљено 4. 3. 2011. 
  18. ^ Hurst 2002, стр. 28
  19. ^ а б в Hurst 2002, стр. 31
  20. ^ а б Hurst 2002, стр. 32
  21. ^ Hurst 2002, стр. 37
  22. ^ Hurst 2002, стр. 39
  23. ^ Hurst 2002, стр. 42
  24. ^ Hurst 2002, стр. 41
  25. ^ Hurst 2002, стр. 50
  26. ^ Hurst 2002, стр. 64
  27. ^ Hurst 2002, стр. 84
  28. ^ Hurst 2002, стр. 68
  29. ^ Hurst 2002, стр. 70
  30. ^ Hurst 2002, стр. 69
  31. ^ а б Hurst 2002, стр. 73
  32. ^ Hurst 2002, стр. 72
  33. ^ Hurst 2002, стр. 74
  34. ^ Hurst 2002, стр. 75
  35. ^ Hurst 2002, стр. 167
  36. ^ Kendrick, Mat (23. 3. 2015). „West Bromwich Albion 1966 League Cup triumph”. birminghammail. 
  37. ^ Hurst 2002, стр. 86
  38. ^ Hurst 2002, стр. 67
  39. ^ „Sunderland match preview”. West Ham United F.C. Архивирано из оригинала на датум 27. 8. 2011. Приступљено 14. 3. 2011. 
  40. ^ а б Hurst 2002, стр. 232
  41. ^ Hurst 2002, стр. 81
  42. ^ „Welcome to the Wonderful World of West Ham United Statistics Geoff Hurst”. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2012. Приступљено 24. 11. 2011. 
  43. ^ а б в Matthews, Tony (1994). The Encyclopaedia of Stoke City. Lion Press. ISBN 0-9524151-0-0. 
  44. ^ Hurst 2002, стр. 242
  45. ^ Hurst 2002, стр. 243
  46. ^ Hurst 2002, стр. 239
  47. ^ Hurst 2002, стр. 246
  48. ^ Hurst 2002, стр. 258
  49. ^ Hurst 2002, стр. 419
  50. ^ Hurst 2002, стр. 132
  51. ^ Hurst 2002, стр. 6
  52. ^ Hurst 2002, стр. 131
  53. ^ Hurst 2002, стр. 7
  54. ^ Hurst 2002, стр. 11
  55. ^ „1996 FIFA World Cup 1966”. fifa.com.  Retrieved on 24 January 2019.
  56. ^ Hurst 2002, стр. 133
  57. ^ Hurst 2002, стр. 12
  58. ^ а б в Hurst 2002, стр. 13
  59. ^ Hurst 2002, стр. 14
  60. ^ Hurst 2002, стр. 15
  61. ^ Hurst 2002, стр. 179
  62. ^ Hurst 2002, стр. 178
  63. ^ Hurst 2002, стр. 198
  64. ^ England: The Official F.A History, Niall Edworthy, Virgin Publishers, 1997, ISBN 1-85227-699-1.
  65. ^ Hurst 2002, стр. 219
  66. ^ Hurst 2002, стр. 221
  67. ^ Hurst 2002, стр. 206
  68. ^ Hurst 2002, стр. 265
  69. ^ Hurst 2002, стр. 288
  70. ^ Hurst 2002, стр. 292
  71. ^ Hurst 2002, стр. 296
  72. ^ Hurst 2002, стр. 295
  73. ^ Hurst 2002, стр. 302
  74. ^ Hurst 2002, стр. 306
  75. ^ Hurst 2002, стр. 313
  76. ^ Hurst 2002, стр. 320
  77. ^ Hurst 2002, стр. 324
  78. ^ Hurst, Geoff на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  79. ^ „Hurst, Geoff”. National Football Teams. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2016. Приступљено 9. 4. 2017. 
  80. ^ „England – International Results 1960–1969 – Details”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 12. 5. 2017. 
  81. ^ „England – International Results 1970–1979 – Details”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 12. 5. 2017. 
  82. ^ „1964/65 Charity Shield”. footballsite.co.uk. Приступљено 5. 4. 2020. 
  83. ^ "ERIC BATTY'S WORLD XI – THE SIXTIES". Retrieved 12 May 2016
  84. ^ „No. 47888”. The London Gazette (Supplement). 26. 6. 1979. стр. 9. 
  85. ^ „No. 55155”. The London Gazette (Supplement). 15. 6. 1998. стр. 2. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]