Џејмс Бари (хирург)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Џејмс Бари
Dr James Barry (surgeon).jpg
Портрет др Џејмса Барија, снимљен око 1840. године
Пуно имеЏејмс Миранда Стјуарт Бари (James Miranda Steuart Barry), рођен као Маргарет Ен Балкли (Margaret Ann Bulkley)
Датум рођења1789.
Место рођења Ирска
Датум смрти(1865-07-25)25. јул 1865.
Место смртиЕнглеска,  Велика Британија

Џејмс Миранда Стјуарт Бари (енгл. James Miranda Steuart Barry), рођен као Маргарет Ен Балкли (енгл. Margaret Ann Bulkley; око 1789-1799 – 25. јул 1865), био (била) је ирски војни хирург у британској војсци. По завршетку студија медицине на Универзитету у Единбургу, Бари је служио у Индији и Јужној Африци (Кејптаун). Крај каријере дочекао је са чином у рангу бригадног генерала. Током службе много је радио на побољшању услове живота не само војника, већ и локалног становништва. Био је први британски хирург у Африци који је обавио порођај царским резом, након кога су и мајка и дете преживели.

Иако је готово цео живот провео као мушкарац, Џејмс Бари је рођен као девојчица по имену Маргарет Ен Балкли. На промену идентитета Маргарет Ен Балкли одлучила се у касном адолесцентском периоду, како би могла да се упише на студије медицине и настави каријеру као хирург. Обмана је откривена тек након њене смрти.

Маргарет Ен Балкли, у лику Џејмса Барија, била је прва жена лекарка у Британији, више од 50 година пре Елизабете Гарет Андерсон, прве Британке која је званично, као жена, завршила студије медицине и радила као лекарка и хирург.

Детињство и младост[уреди]

Неколико биографа проучавало је ову занимљиву личност, а у његовој оставштини налазе се бројна писма која говоре о чињеницама из Баријевог живота. Постоји недоумица око тачне године рођења. Биографи Мајкл ду Приз и Џереми Дронфилд, у књизи Жена испред свог времена (A Woman Ahead of Her Time) тврде да је Бари, односно Маргарет Балкли рођена у Корку 1789. године, поткрепљујући ову информацију писмом Маргаретине мајке од 14. јануара 1805. године, у коме она пише о својој петнаестогодишњој ћерци.[1] Поред тога, када је Маргарет Балкли променила идентитет и постала Џејмс Бари променила је и податак о својим годинама, тврдећи да је млађа него што заиста јесте, па тако други биографи као датум рођења наводе и 1792,[2][3] 1795,[4] и 1799. годину.[5]

Маргарет Ен Балкли била је друго дете у породици Џеремаје и Мери-Ен Балкли. Њен ујак, мајчин брат Џејмс Бари, био је чувени ирски уметник и професор сликарства на Краљевској Академији уметности у Лондону. Џеремаја Балкли радио је у кући за вагање (Weigh house)[a] која се налазила у луци у Корку. Као католик у антикатолички расположеној средини отпуштен је са тог места и оставши без посла почиње да се бави финансијским преварама и завршава у даблинском затвору. Када се и Маргаретин старији брат оженио и засновао своју породицу, Мери-Ен и Маргарет остају без средстава за живот. У међувремену у породици Балкли родило се и треће дете. Девојчица Џулијана представљана је као Маргаретина сестра, а заправо је била њена ћерка,[b] што је откривено те након Маргаретине (тада Баријеве) смрти, када су на стомаку покојника откривене стрије.[1]

Портрет Џејмса Берија, насликан између 1813. и 1816. године
Полеђина писма са адвокатовом забелешком

Маргарет је, и поред финансијских тешкоћа, у касном адолесцентском периоду школовала за гувернанту, занимање које није могло обезбедити финансијску сигурност какву је њена мајка желела. Зато Мери-Ен Бакли, заједно са утицајним и либерално настројеним пријатељима свог покојног брата, венецуеланским генералом и револуционаром Франсиском де Мирандом, доктором Едвардом Фриером, који је касније постао Маргаретин лични ментор, и Данијелом Ридоном, породичним адвокатом, смишља превару која ће омогућити да се млада Маргарет упише на студије медицине. Идеја је потекла од генерала Миранде, кога је Маргарет импресионирала својом интелигенцијом и он јој је први саветовао да се преруши и представља као мушкарац, да би јој било лакше у животу. Веровао је да би она, након дипломирања, могла да разбије предрасуде и ради нормално као жена лекар у Венецуели, где ју је звао да дође да живи. Међутим, план одласка у Венецуелу је пропао након што је Миранда ухапшен. После тога се Бари придружио војсци, а вероватно је прошао лекарски преглед без разоткривања, уз помоћ још једног пријатеља покојног ујака, лорда Бухана.[7] Изабран је Универзитет у Единбургу, па су се Мери-Ен и Маргарет 30. новембра 1809. године укрцале на једрењак који ће их тамо одвести.[8] Тај 30. новембар био је дан када је Маргарет Балкли обукла мушко одело и постала Џејмс Бари, нећак покојног сликара Џејмса Барија. Од тог дана она више никада није обукла женску одећу.[1] У писму упућеном породичном адвокату 14. децембра исте године Џејмс Бари тражи да се писма, упућена њему, прослеђују његовој мајци, коју он у писму назива својом тетком: „... Било је од велике користи за госпођу Балкли (моју тетку) да на броду има уз себе господина који ће се бринути о њој у страној земљи...”. Иако је писмо потписано именом Бари, адвокат је на полеђини коверте дописао „Miss Bulkley, 14 December”.[8]

По доласку у Единбург Бари је започео студије медицине. Током студија, због малог раста, танког гласа, нежних црта лица и глатке коже, многи су веровали да је много млађи него што је заиста био, па су у почетку универзитетске власти сматрале да је превише млад за полагање завршног испита. Ипак је јуна месеца 1812. дипломирао[9] и вратио се у Лондон. У Лондону је Бери 2. јула 1813. успешно положио испит за хирурга и добио чин пуковског асистента.[1]

Каријера[уреди]

Др Џејмс Бари (лево) са слугом Џоном на Јамајци, око 1850. године

Прво место болничког асистента у британској војсци Бари је добио 6. јула 1813. године, а затим је именован за помоћника хирурга, (еквивалентно чину поручника) у Краљевској војној болници у Плимуту. Након тога служио је у Кејптауну (Јужна Африка), где је стигао 1816. године.[1][2]

Неколико недеља по доласку у Јужну Африку постао је медицински инспектор колоније, а убрзо и лични лекар гувернера, лорда Чарлса Сомерсета. Током десетогодишњег боравка у Кејптауну Бари се борио за организовање бољег водоснабдевања у овом граду, а такође је обавио и један од првих познатих успешних порођаја царским резом, у ком су и мајка и дете – дечак крштен као Џејмс Бери Маник – преживели.[10] Током овог периода такође је стекао и непријатеље, критикујући однос локалних власти према медицинским питањима. Под лупом јавности био је и његов блиски однос са гувернером, за који су кружиле гласине да је хомосексуалне природе.[1] Овај својеглави и темпераментни заводник, с нацифраним шеширом и мачем, ходао је у ципелама с потпетицом од 4 цм да би био виши.[7]

После Кејптауна Бари добија службу на Маурицијусу, 1828, Јамајци, 1831. и на острву Света Јелена 1836. године. Године 1840. послат је на Острва заветрине и Острва приветрине. Током боравка на Западноиндијским острвима Бери се фокусира на медицину, управљање болницом и рад на побољшању услова живота војника, што му доноси унапређење у главног лекара. Године 1845. Бари обољева од жуте грознице и у октобру одлази у Енглеску на опоравак. Вративши се са боловања, 1946. године послат је на  Малту, где се неколико година бори да сузбије епидемију колере, која ипак избија око 1850. године. Његово следеће намештење било је на Крфу у 1851. године, где је службовао као заменик Генералног инспектора болнице, што је чин у рангу генерал-поручника. Док је боравио на Крфу посетио је и Крим, где је, у Скадарској болници, упознао Флоренс Најтингејл. Коначно, 1857. године, послат је у Канаду, где је унапређен до ранга бригадног генерала. На том положају он се са подједнаким жаром борио за боље услове живота - исхрану, хигијену и одговарајућу медицинску негу, како војних лица и чланова њихових породица, тако и затвореника и губаваца. Где год да је службовао, Бари се залагао за боље услове живота, како војске, тако и локалног становништва,[1] а био је познат и по наметању строгих хигијенских стандарда у ратној медицини, изради јеловника за пацијенте, инсистирању на биљном лечењу сифилиса и гонореје и др.[7]

Баријеви флертови с бројним женама одагнали су сваки сумњу на то да ли је мушкарац, тако да то нико није доводио у питање. Неретко се упуштао у конфликте и чак се борио у неколико витешких двобоја. Доживљавали су га као мачо и неустрашивог мушкарца, а чак га је и славна Флоренс Најтингел назвала „бруталним” када се упознала са њим.[7]

Смрт[уреди]

Надгробна плоча на гробљу Кенсал грин (Kensal Green) у Лондону

Бери је пензионисан 1864. године, неки верују против своје воље, и вратио се у Енглеску. Умро је од дизентерије, 25. јула 1865. године. Баријева последња жеља је била да га сахране у одећи у којој умре и то одмах након смрти,[7] али домаћица, која је тело припремала за укоп није испоштовала ову његову жељу и била је веома изненађена када је открила да је тело које лежи пред њом не само тело жене, већ тело жене која је рађала.[1] После разговора са надлежним војним службама Баријев лекар идентификовао је тело, као тело мушкарца,[2] а Британска војска запечатила је све извештаје на 100 година.[10] Бари је сахрањен у Лондону, под именом Џејмс Бари и пуним чином. Његов слуга Џон вратио се на Јамајку.

Напомене[уреди]

  1. ^ Куће за вагање биле су јавни објекти у којима се мерила роба којом се трговало. Постојале су до краја 18. века, када је успостављен међународни стандард за мере и тегове, као јавна контрола тежине робе. Ови објекти били су у служби локалних власти, које су их користиле за лакше обрачунавање пореза који се убирао на робу која пролази кроз луку или продаје у граду. Због тога су ове зграде често зидане у лукама или на трговима у центра града. Од половине 16. до краја 17. века у куће за мерење довођени су људи оптужених за вештичарење, како би били подвргнути „тесту за вештице”, мерењу тежине које је требало да „покаже” да ли су довољно лагани да могу да лете на метли.[6]
  2. ^ Према истраживачима Призу и Дронфилду, Маргарет је још пре студија родила девојчицу, која никад није сазнала да је њена мајка успешни ратни лекар, који ради по целом свету.[7]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 du Preez & Dronfield 1916
  2. 2,0 2,1 2,2 Kubba & Young 2001, стр. 352-356
  3. ^ Leitch, Robert (2001). „The Barry Room: The Tale Of A Pioneering Military Surgeon”. U.S. Medicine. Приступљено 05. 4. 2017. 
  4. ^ Roland, Charles G. „BARRY, JAMES”. DCB/DBC Mobile beta. Приступљено 05. 4. 2017. 
  5. ^ „James Barry”. Oxford Dictionary of National Biography. Приступљено 05. 4. 2017. 
  6. ^ „The Witches Weighhouse”. Museum De Heksenwaag. Приступљено 05. 4. 2017. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 „Jedna od osoba na slici je ŽENSKO! Radila je 56 godina kao lekar prerušena u muškarca i NIKO JE NIJE OTKRIO”. DNEVNO.rs. 25. 1. 2017. Приступљено 05. 4. 2017. 
  8. 8,0 8,1 du Preez & Dronfield 2016, стр. 62-63 - репродукција писма датираног на 14. децембар 1809. године, које је Мери-Ен Бакли упутила породичном адвокату
  9. ^ „Disputatio Medica Inaugralis, de Merocele, vel Hernia Crurali”. Edinburgh Research Archive. Приступљено 05. 4. 2017. 
  10. 10,0 10,1 Pain, Stephanie. „Histories: The military surgeon who hid his female history”. New Scientist. Приступљено 05. 4. 2017. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]