Џејмс Мајер де Ротшилд

Џејмс Мајер де Ротшилд
Портрет Џејмса Мајерс око 1850.
Име по рођењу	Јакоб Мајер Ротшилд хебр. יעקב מאייר רוטשילד
Датум рођења	(1792-05-15)15. мај 1792.
Место рођења	Франкфурт, Свето римско царство
Датум смрти	15. новембар 1868.(1868-11-15) (76 год.)
Место смрти	Булоњ Бијанкур, Француска
Место укопа	Рамат Ханадив (Израел) Пер Лашез (Француска) (1935–1954)
Држављанство	француско
Занимање	Банкар
Деловање	Банкарска породица Ротшилд из Француске Шато Лафит Ротшилд
Супружник	Бети фон Ротшилд (в. 1824)
Деца	Шарлот, Мајер Алфонс, Густав Самуел, Саломон Џејмс, Едмонд Бенжамен
Родитељи	Мајер Амшел Ротшилд Гутл Шнапер
Родбина	Ротшилди
Награде	Национални орден Легије части барон Аустро-Угарске

Џејмс Мајер де Ротшилд (хебр. ג'יימס מאיר רוטשילד, фр. James Mayer de Rothschild) био је француски банкар и оснивач француске гране истакнуте породице Ротшилд. Рођен је у слободном граду Франкфурту у Светом римском царству, а у чин барона је уздигнут 1822. године.

Рани живот

Ротшилд је рођен у Франкфурту на Мајни, тада делу Светог римског царства. Био је пети син и најмлађе дете Мајера Амшела Ротшилда и његове супруге, Гутл Шнапеr.

Каријера

Године 1812, Ротшилд се преселио у Париз како би координирао куповину метала и злата за свог брата Натана Мајера Ротшилда, који је живео у Лондону, а 1814. и 1815. године био је кључна фигура у Натановом плану да обезбеди средства за Велингтонову војску. Године 1817. проширио је породично банкарско царство на Париз, отворивши De Rothschild Frères. До 1823. године, париска филијала је чврсто успостављена као банкар француске владе.

Као саветник министара и краљева, постао је најмоћнији банкар у земљи. Након Наполеонових ратова, играо је главну улогу у финансирању изградње железница и рударства, доприносећи успону Француске као индустријске силе. Успут је увећао своје богатство инвестицијама у области као што су увоз чаја и винска индустрија. Као снажно вољан и проницљив бизнисмен, де Ротшилд је стекао богатство које га је учинило једним од најбогатијих људи на свету.

Године 1822, де Ротшилд је, заједно са своја четворицом браће, добио наследну титулу фрајхер (барон) од цара Фрање I од Аустрије. Исте године именован је за генералног конзула Аустријског царства. Године 1823. одликован је француском орденом Легијом части.

Након Јулске револуције 1830. године, која је довела краља Луја Филипа на власт, де Ротшилд је саставио пакет кредита како би стабилизовао финансије нове владе, а 1834. године и други кредит. У знак захвалности за његове услуге француској нацији, Луј Филип га је уздигао на достојанство великог официра Легије части. Године 1838, Де Ротшилд је основао уносан посао рафинирања злата са Сент-Андре, Поаза и компанија (Saint-André, Poisat et Cie), у сувласништву са Грегор Сент Андреом и Мишел Поисатом (Gregoire Saint-André и Michel Poisat).

Краљ Луј Филип је био приморан да абдицира након избијања Француске револуције 1848. године. Под царем Наполеоном III, де Ротшилд је изгубио део свог политичког утицаја. Међутим, упркос неким потешкоћама, породични посао је успео да опстане и напредује под новим режимом. Од 1852. године, морао је да се брани и од напада банке Crédit Mobilier, коју су 1952. године основали браћа Переира. Сукоб између Ротшилдових и ривалске компаније проширио се и на друге земље. Ипак, де Ротшилд је успео да одржи водећу позицију своје банкарске куће.

Поред банкарског посла, де Ротшилд је 1868. године купио Шато Лафит, први из Бордоа и један од најистакнутијих винограда у Француској. Он је и данас у породичном власништву Ротшилдових.

Лични живот

Портрет Бети де Ротшилд, 1848

Дана 11. јула 1824. године, у Франкфурту, у Немачкој, де Ротшилд се оженио својом нећаком Бети фон Ротшилд, ћерком свог старијег брата, Саломона Мајера фон Ротшилда. Имали су следећу децу:

• Шарлот де Ротшилд (1825–1899), која се удала за Натанијела де Ротшилда (1812–1870)
• Мајер Алфонс де Ротшилд (1827–1905), који се оженио Леонором де Ротшилд (1837–1911), ћерком Лајонела де Ротшилда из енглеске гране породице.
• Густав Самјуел де Ротшилд (1829–1911), који се оженио Сесил Анспа
• Саломон Џејмс де Ротшилд (1835–1864), који се оженио Адел фон Ротшилд (1843–1922), ћерком свог рођака Мајера Карла фон Ротшилда
• Едмон Бенжамен де Ротшилд (1845–1934), који се оженио Аделхајд фон Ротшилд (1853–1935), ћерком Вилхелма Карла фон Ротшилда и Матилда Хана фон Ротшилд|Матилде Хане фон Ротшилд из напуљске гране породице Ротшилд

Де Ротшилд и његова софистицирана бечка супруга били су у центру париске културе. Кувар за њихове раскошне пријеме био је Антуан Карем. Покровитељи су били значајне личности у уметности, укључујући Ђоакина Росинија, Фредерика Шопена, Онореа де Балзака, Ежена Делакроа и Хајнриха Хајнеа. Као признање за дугогодишње покровитељство које су пружили барон Џејмс и његова супруга Бети, Шопен је 1847. године посветио свој „Валцер оп. 64, бр. 2 у цис-молу“ њиховој ћерки Шарлот. Године 1848. Жан Огист Доминик Ингре је насликао портрет Бароне де Ротшилд, Портрет Бети де Ротшилд.

Смрт

Барон Џејмс де Ротшилд је умро 1868. године, само три месеца након куповине винограда Шато Лафит. Како је Натанијел де Ротшилд известио, на његовој сахрани, 4.000 људи је било у његовим салонима, док је још 6.000 гостију стајало у дворишту. Улице Париза, од улице Лафит до гробља Пер Лашез, биле су испуњене хиљадама грађана, који су одали почаст банкару. Де Ротшилд је остао активан у пословању током целог свог живота, ширећи своје железнице, индустрије, фабрике, бродарство и рударске интересе тако успешно да је до његове смрти капитал париске куће можда чак и премашио неке од његових других истакнутих чланова породице.

Синови Алфонс и Гистав преузели су управљање његовог огромног француског пословног царства, чији су се индустријски интереси ширили чак до Африке и острва Јужног мора.

Резиденција

Акварел Велике дворане у Шато де Феријер, аутора Ежена Ламија

Године 1817, де Ротшилд је купио дворац Ротшилд у Булоњ Бијанкуру, где су му се деца родила и одрасла. Године 1838, купио је од Шарла Мориса де Талерана велику резиденцију у Паризу, на адреси улица Сен Флорентин 2 на Тргу Конкорд. Резиденција је остала у породици до 1950. године, када је продата влади Сједињених Држава; данас служи као конзуларно одељење Америчке амбасаде.

Године 1854, де Ротшилд је ангажовао чувеног архитекту Џозефа Пакстона да изгради дворац Феријер у Феријер-ан-Брију, око 35 km (22 mi) источно од Париза. Феријер је отворен 16. децембра 1862. године свечаношћу којој је присуствовао Наполеон III. Имање је остало дом његових мушких потомака до 1975. године, када га је Ги де Ротшилд поклонио Универзитету у Паризу. Сматрао се највећим и најлуксузнијим дворцем из 19. века у Француској.

Уметничка колекција

Поред својих пословних активности, де Ротшилд је био страствени колекционар уметнина, подстакнут не само жељом да се покаже равноправним по укусу и поседу било којој француској аристократији, већ и истинским интересовањем. Куповина Грезове слике „La Laitière“ 1818. године чинила је основу еминентне уметничке колекције коју је често допуњавао грозничавим куповинама од великих распродаја париских хотела.

Коњске трке

Године 1835, Ротшилд је створио тркачке штале на свом имању Феријер. Пресељене у Нормандију, Ротшилдове штале су једне од најстаријих у Француској. Феријер је био савршена локација, близу и Париза и Шантија, који је био центар света коњских трка у Француској. У почетку, већина коња који су припадали Ротшилдовима трчала је под јакнама свог тренера, Томаса Картера, у ћилибарном прслуку, лила рукавима и сивој капи. Ово је убрзо промењено у сада већ чувени плави прслук и жуту капу, чије варијације и даље користе различити чланови породице Ротшилд. Међу достигнућима штале за Џејмсовог живота биле су победе на Велика награда краља (Grand Prix Royal) 1844. (победник је био Драмер) и Награда Џокеј клуба (Prix du Jockey Club) 1846. (победник је био Медон).

Филантропија

Ротшилд је био великодушан филантроп и вођа француске јеврејске заједнице. Његов допринос Француској, заједно са доприносима његових потомака, обухватао је многа поља, укључујући медицину и уметност. Међу његовим бројним добротворним организацијама: били су антитуберкулозни диспанзери, први социјални станови у Паризу и подршка Универзитетске болнице Великог Париза.

Литература

• Grunwald, Kurt (1967). „Europe's Railways and Jewish Enterprise: German Jews as Pioneers of Railway Promotion.”. Leo Baeck Institute Yearbook. 12 (1): 163—209. :, on Rothschild and the Pereire brothers.
• Muhlstein, Anka (1983). Baron James: The Rise of the French Rothschilds. New York: Vendome Press. ISBN 978-0-86565-028-2. 
• Дигитализовано (језик: немачки)
• Дигитализовано (језик: немачки)

Спољашње везе

• Џејмс Мајер де Ротшилд на lagis-hessen
• Џејмс Мајер де Ротшилд на frankfurter-personenlexikon