Пређи на садржај

Џигме Хесар Намгјел Вангчук

С Википедије, слободне енциклопедије
Џигме Хесар Намгјел Вангчук
Краљ Бутана
Лични подаци
Пуно имеའཇིགས་མེད་ཁེ་སར་རྣམ་རྒྱལ་དབང་ཕྱུག
Jigme Khesar Namgyel Wangchuck
Датум рођења(1980-02-21)21. фебруар 1980. (44 год.)
Место рођењаКатманду, Непал
Породица
СупружникЏецун Пема
ПотомствоЏигме Намгјел Вангчук
РодитељиЏигме Синге Вангчук
Церинг Јангдон Вангчук
ДинастијаДинастија Вангчук
Период9. децембар 2006. —
ПретходникЏигме Синге Вангчук
НаследникЏигме Намгјел Вангчук

Џигме Хесар Намгјел Вангчук (џонг. འཇིགས་མེད་ཁེ་སར་རྣམ་རྒྱལ་དབང་ཕྱུག, енгл. Jigme Khesar Namgyel Wangchuck; рођен 21. фебруара 1980. у Непалу) је пети Краљ змаја Бутана, и директни потомак династије Вангчук. Постао је краљ 9. децембра 2006, а званично је крунисан 6. новембра 2008. године.

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Хесар је најстарији син четвртог краља Бутана Џигме Синге Вангчука и његове треће жене краљице Церинг Јангдон Вангчук. Има млађу сестру, принцезу Дечен Јангзом, млађег брата Џигме Дорџи Вангчука, као и четири полу-сестре и три полу-брата.[1] По завршетку виших средњих студија на Јангцепунг вишој школи, Хесар је студирао у иностранству на Филипс академији, Кашинг академији и Веатон колеџу у Масачусетсу, пре дипломирања на Магдален колеџу Универзитета у Оксфорду, где је завршио међународне односе.[2] Често је деловао као представник Бутана на међународним догађајима.

Крунисани принц

[уреди | уреди извор]

Престолонаследник, популарно познат народу као „Dasho Khesar“, путовао је у пратњи свог оца на бројним турнејама широм Уједињеног Краљевства. Он је предстваљао Бутан на неколико међународних догађаја. Дана 8. маја 2002. представљао је Бутан на седмој генералној скупштини Уједињених нација.[3] Присуствовао је 12-13. маја 2006. на прослави шездесетогодишњице владавине тајландског краља Пумипун Адунједете уз присуство делегација 25 краљевина из целог света.[4] Џигме је на тој прослави био најмлађи члан неке делегације и скренуо је пажњу на себе.

Ступање на престо

[уреди | уреди извор]

Дана 17. децембра 2005, када је имао педесет година, Џигме Синге Вангчук објавио је намеру да абдицира[5] и престо препусти сину 2008. године. Едиктом који је издао 9. децембра 2006. власт је одмах препустио свом сину Џигме Хесар Намгјел Вангчуку[6], који је званично крунисан 1. новембра 2008. године у Пунакхи.[7][8] Верски обреди и јавне прославе одржане су у манастиру Ташичо-џонг и на стадиону Чанглимитанг у Тимбу. Крунисању је присуствовао велики број званичника, укључујући и председницу Индије Пратибу Патил.[9][10]

Веридба и краљевско венчање

[уреди | уреди извор]

Док је отварао седницу парламента у петак, 20. маја 2011, краљ је објавио своју веридбу са Џецун Пемом, рођене у Тимбу 4. јуна 1990. Они су се венчали 13. октобра 2011. у манастиру Пунакха-џонг. Краљевско венчање је највећи медијски догађај у историји. Церемонија краљевског венчања одржана у Пунакхи а затим су уследиле посете различитим деловима земље. Током церемоније краљ је примио круну из светог храма Џонг и даривао је круну Џеџун Пеми, чиме је она формално проглашена за краљицу.[11][12][13]

Дана 11. новембра 2015. године је објављено да краљица и краљ очекују прво дете.[14] Краљица је 5. фебруара 2016. године родила сина који је добио име Џигме Намгјел Вангчук.[15] У децембру 2019. године је објављено да краљица очекује друго дете, које би требало да се роди у пролеће 2020. године.[16] Краљица је 19. марта 2020. године родила другог сина који је по рођену добио име Џигме Угјен Вангчук.[17] Треће дете, девојчицу, добили су 9. септембра 2023. године и дали су јој име Сонам Јангден Вангчук.

Достигнућа

[уреди | уреди извор]

Демократизација

[уреди | уреди извор]

Млади краљ је владавину почео демократизацијом државе. Као председавајући народне скупштине повео је питање о изборним законима, реформама земљишта и другим важним питањима.[18] Он је навео да је одговорност ове генерације Бутанаца да се осигура успех демократије. Он је такође путовао широм земље да подстакне учешће младих у демократизацији Бутана, говорећи углавном младима о потреби Бутанаца да се залажу за веће стандарде у образовању, у послу, јавној служби и потреби људи у малим земљама да раде напорније од других.[19][20]

Дипломатија

[уреди | уреди извор]

Потписао је нови уговор о пријатељству са Индијом у фебруару 2007, замењујући споразум из 1949. године.[21] Устав Краљевине Бутан је усвојен 18. јула 2008, а по први пут је изабрана и народна скупштина на изборима.

Амнестија

[уреди | уреди извор]

Устав из Бутана оснажује краља да одобри амнестију затвореницима. Током 2014. године помиловао је 45 затвореника који су били затворени због поседовања прекомерне количине дувана, након измене Закона о контроли дувана у Бутану од стране парламента Бутана. Краљевско помиловање је одобрено онима који нису понављали преступе и који су имали добре владање у затвору.[22]

Популарност у иностранству

[уреди | уреди извор]
У посети Јапану 2011. године

Након посете Тајланду, као престолонаследник 2006. године краљ је постао изузетно популаран у Тајланду. Број тајландских туриста који посећују Бутан се стално повећава од његове посете.[23] У новембру 2011, краљ је са краљицом Џецун био у државној посети Јапану. Они су били први државни гости у Јапану од земљотреса 2011. године. Краљевска посета је имала сличан ефекат, са извештајима да су Јапанци опчињени краљем и земљом.[24] Млади монарх је често описиван од стране међународних медија као „шармантан“ и „згодан“.[25] Познат је по томе што је у честом додиру са својим народом, и често се назива „народним краљем“.[26]

У веома добрим односима је са Индијом и у неколико наврата посетио је ову државу. Био је специјални гост на прослави дана републике 2013. године.[27][28] У марту 2015. године, краљ и краљица су били међу страним званичницима који су присуствовали сахрани бившег премијера Сингапура Ли Гуангјаоа.[29]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Lawson, Alistair (4. 11. 2008). „Profile: Jigme Khesar Namgyel Wangchuck”. BBC News. 
  2. ^ „His Royal Highness Crown Prince Dasho Jigme Khesar Namgyel Wangchuck”. RAOnline. Приступљено 7. 3. 2014. 
  3. ^ „Crown Prince addresses the United Nations”. Kuensel. Архивирано из оригинала 2. 1. 2010. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  4. ^ „Crown Prince in Thailand”. Kuensel. Архивирано из оригинала 2. 1. 2010. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  5. ^ „National Day Address”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  6. ^ „Bhutanese king steps down early”. BBC. 15. 12. 2006. Приступљено 8. 11. 2008. 
  7. ^ „His Majesty, Jigme Khesar Namgyel Wangchuck”. Архивирано из оригинала 2. 9. 2011. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  8. ^ „‘Prince charming’ is now king of Bhutan (Profile, To go with: celebrations in Bhutan as new king is crowned – Lead)”. Архивирано из оригинала 8. 4. 2014. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  9. ^ „Lavish coronation for Bhutan king”. BBC. 6. 11. 2008. Приступљено 6. 11. 2008. 
  10. ^ „Coronation fever in Bhutan as people's king bonds with subjects”. 208-11-10.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ „Royal wedding: Bhutan king weds Jetsun Pema”. NDTV. 13. 10. 2011. Приступљено 13. 10. 2011. 
  12. ^ „Bhutan's 'Prince Charming' king marries student bride”. The Daily Telegraph. UK. 12. 10. 2011. Приступљено 13. 10. 2011. „Bhutan's 31-year-old king has married a student 10 years his junior in an isolated valley high in the Himalayas where thousands of nomads and villagers gathered to celebrate” 
  13. ^ Plowright, Adam (20. 5. 2011). „Bhutan's 31-year-old king to marry”. Sydney Morning Herald. Приступљено 11. 3. 2014. 
  14. ^ „Queen Jetsun Pema and King Jigme Khesar Wangchuck of Bhutan expecting first child”. HOLA. 11. 11. 2015. Приступљено 13. 1. 2016. 
  15. ^ „Our happiness knows no bounds, as we announce the Royal Birth of His Royal Highness The Gyalsey on 5th February 2016”. Facebook. 05. 02. 2016. Приступљено 10. фебруар 2016. 
  16. ^ Hurtado, Alexandra (17. децембар 2019). „Royal Baby on The Way for The Dragon King and Queen”. Hola! USA. Архивирано из оригинала 22. 12. 2019. г. Приступљено 17. децембар 2019. 
  17. ^ Foussianes, Chloe (2020-07-01). „Bhutan's King and Queen Reveal the New Royal Baby's Name”. Town & Country (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2024. 
  18. ^ „Last National Assembly session begins”. Bhutan Observer. 19. 1. 2008. Приступљено 11. 3. 2014. [мртва веза]
  19. ^ „His Majesty to attend mock election in Dungkhar”. Kuensel. 22. 4. 2007. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  20. ^ „His Majesty speaks on Bhutan’s future”. Kuensel. 11. 4. 2006. Архивирано из оригинала 13. 7. 2011. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  21. ^ „Bhutan and India sign new treaty”. BBC. 8. 2. 2007. Приступљено 11. 3. 2014. 
  22. ^ „His Majesty grants pardon to 45 prisoners convicted under TCA”. Приступљено 9. октобар 2017. 
  23. ^ „Bhutanese take up Thai language course”. BBS. 2. јун 2007. Архивирано из оригинала 18. 5. 2013. г. Приступљено 11. 3. 2014. 
  24. ^ „Bhutan royals' visit to Japan boosts interest in travel to their country”. Japan Today. 22. 11. 2011. 
  25. ^ Denyer, Simon (5. 11. 2008). „Bhutan's charming king emerges from father's shadow”. Reuters. Приступљено 11. март 2014. 
  26. ^ „Coronation fever in Bhutan as people's king bonds with subjects”. Hello Magazine. 8. 10. 2011. 
  27. ^ „As China-India feud ebbs, tiny Bhutan reexamines its place in the world”. The Washington Post. 28. август 2017. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 07. 05. 2022. 
  28. ^ „Republic Day: Bhutan King chief guest at 26th Jan parade”. The Economic Times. 26. јануар 2013. Приступљено 9. 10. 2017. 
  29. ^ Straitstimes

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Џигме Хесар Намгјел Вангчук на Викимедијиној остави.


краљ Бутана
(2006 — )
-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џигме_Хесар_Намгјел_Вангчук&oldid=27740656”