Џилман
Џилмани (арапски: غُلاَم ghulām, множина: غِلْمَان ghilmān) су били дечаци робови који су били ратници у муслиманском свету, поготово у Абасидском калифату, Саманидском царству, Сафавидима, Афшаридима и Каџарима. Муслиманске земље су од раног 9. века до 19. века узимале робове и користила их као ратнике, феномен који се ретко користио изван муслиманских земаља.[1]
Куран спомиње ghilman (غِلْمَان) као дечаке који служе и који су ужитак у џенету или рају/небу ислама, у стиху 52:24 (верује се да се и стих 56:17 односи на џилмане).[2][3]
Историја[уреди | уреди извор]
Џилмани су били робови-ратници који су узети као робови из рата, из регија и зона које је Османско царство освојило, посебно људе из централне Азије и људи са Кавказа. Борили су се у одредима и тражили велику плату за своје услуге.[4]
Коришћење дечака ратника у муслиманском свету се прво спомиње 625. године, када су афрички дечаци ратници ратовали за Мухамеда и Праведни калифат. Словени и Бербери су такође коришћени у Умајад калифату. У 9. веку, употреба џилмана нагло расте.[5]
Коришћење џилмана достиже врхунац у време Ал-Мутасима, где је њихов тренинг постао сличан тренингу фурусија. Од робова, џилмани су постали врхунски и цењени ратници.[6] Брзо је расла њихова моћ и утицај, а после Ал-Мутасима су одлучивали ко ће бити њихов владар. Побунили су се неколико пута током 860-их и уништили четири калифата. Неки од њих су постали аутономни владари и створили сопствене династије, што је уништило Афшаридски калифат у 10. веку.[7]
Џилмане је тренирао и едуковао њихов власник и џилман је могао да заради своју слободу кроз услуге. Од њих је тражено да се жене туркијским робињама, које су биране за њих од стране њихових власника.[7] Неки џилмани су живели у целибату. Недостатак породице и потомака је можда био разлог зашто џилмани нису могли да створе више династија и прогласе независност. Једини изузетак је била династија Газневидија у Афганистану.
Било је насилних конфликата међу групама џилмана, Турака, Словена, Нубијанаца и Бербера поготово.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Daniel Pipes (1981). Slave Soldiers and Islam: The Genesis of a Military System. pp. 35, 45. ISBN 0300024479.
- ^ El-Rouayheb, Khaled (2005). Before Homosexuality in the Arab-Islamic World, 1500–1800. University of Chicago Press. pp. 131–136.
- ^ Afary, Janet (2009-04-09). Sexual Politics in Modern Iran (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-39435-3.
- ^ „Ghulam - Oxford Islamic Studies Online”. www.oxfordislamicstudies.com. Архивирано из оригинала 19. 08. 2014. г. Приступљено 2021-08-04.
- ^ Heath, Ian (2015). ARMIES OF THE DARK AGES. [Place of publication not identified],: LULU COM. ISBN 1-326-23332-7. OCLC 982930633.
- ^ Coetzee, Daniel; Eysturlid, Lee W. (2013). Philosophers of War: The Evolution of History's Greatest Military Thinkers [2 Volumes]: The Evolution of History's Greatest Military Thinkers. Santa Barbara, CA: Praeger. pp. 63–64. ISBN 9780275989774.
- ^ а б в Cosman, Madeleine Pelner; Jones, Linda Gale (2009). Handbook to Life in the Medieval World, 3-Volume Set (на језику: енглески). Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-0907-7.
