Џиновски мравојед

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џиновски мравојед
Myrmecophaga tridactyla by anagoria.jpg
Џиновски мравојед
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Pilosa
Подред: Vermilingua
Породица: Myrmecophagidae
Род: Myrmecophaga
Врста: M. tridactyla
Биномијална номенклатура
Myrmecophaga tridactyla
Лине, 1758
Giant Anteater area.png
Плаво - врста присутна, наранџасто - врста је можда изумрла

Џиновски мравојед (Myrmecophaga tridactyla) је сисар из реда крезубица (Pilosa) и подреда мравоједа (Vermilingua). Од четири врсте мравоједа џиновски мравојед је највећи.

Угроженост[уреди]

Џиновски мравојед је угрожена врста. Врста је на црвеној листи означена као рањива. Насељава велику површину, али су забележени случајеви локалног изумирања, нарочито у Централној Америци. Искључивост у исхрани, мали фертилитет, његова величина, смрт у пожарима и на путевима, као и губитак станишта, узроци су смањивања популације.[2]

Популациони тренд[уреди]

Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима. Процењено је да је популација у периоду од 10 година, од 2004. до 2014. смањена за око 30%.[2]

Распрострањење[уреди]

Џиновски мравојед је присутан у јужноамеричким државама Аргентини, Боливији, Бразилу, Венецуели, Гвајани, Еквадору, Колумбији, Парагвају, Перуу, Суринаму, Уругвају и Француској Гвајани, као и у централноамеричким државама Костарици, Никарагви, Панами и Хондурасу.[2]

Станиште[уреди]

Џиновски мравојед је копнена животиња, која насељава различита подручја, као што су ливаде, шуме и кишне шуме.[3]

Начин живота[уреди]

Живе индивидуално. Хране се мравима и термитима. У стању су да поједу и до 30.000 мрава дневно. Активни су и дању и ноћу, а спавају у дупљама дрвећа и у жбуњу. Женка обично окоти по једно младунче, које дуго носи на леђима.[3]

Референце[уреди]

  1. [1] Myrmecophaga tridactyla База података укључује и доказе о ризику угрожености. (енглески)
  2. 2,0 2,1 2,2 Црвена листа (енглески)
  3. 3,0 3,1 Буј, Ивана; Ћалета, Марко (2000). Животињско царство. Загреб: Краш. стр. 32.

Литература[уреди]