Пређи на садржај

Џон Аки-Буа

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Аки-Буа
Џон Аки-Буа око 1972.
Лични подаци
Датум рођења(1949-12-03)3. децембар 1949.
Место рођењаЛира, Уганда
Датум смрти20. јун 1997.(1997-06-20) (47 год.)
Место смртиКампала, Уганда
Висина1,88 м
Маса77 кг
Деца11
Спортске информације
СпортАтлетика:
400 м препоне
400 м
ТренерМалколм Арнолд
Достигнућа и титуле
Лични рекорди400 м препоне: 47,82 с
Награде и медаље
Атлетика
Представљајући Уганда Уганду
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1972. Минхен 400 м препоне
Свеафричке игре
Златна медаља — прво место 1973. Лагос 400 м препоне
Сребрна медаља — друго место 1978. Алжир 400 м препоне

Џон Аки-Буа (енгл. John Akii-Bua; Лира, 3. децембар 1949 — Кампала, 20. јун 1997) био је угандски атлетичар специјалиста за трку на 400 метара са препонама. Освојио је златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1972. у Минхену и постао први олимпијски победник из Уганде.[1] 1986. добио је орден Сребрни Олимпијски ред.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Џон Аки-Буа је одрастао у породици са 43 деце од једног оца и његових осам жена.[3] Аткилетичку каријеру започео је као тркач са препонама, али се није квалификовао за Олимпијске игре 1968.[4] Под вођством британског тренера Малколма Арнолда, пребачен је на трку на 400 метара са препонама.[5]

Иако је заузео четврто место на Играма Комонвелта 1970. и имао најбоље време на свету у 1971.[6] није био велики фаворит за Летње олимпијске игре 1972. у Минхену, имајући ограничено такмичарско искуство. Ипак, победио је у финалу, поставивши светски рекорд од 47,82 секунде упркос трчању у унутрашњој стази. Пропустио је Олимпијске игре 1976. и двобој са америчким ривалом Едвином Мозесом због бојкота Уганде и других афричких земаља.[4]

Као полицајац, Аки-Буа је унапређен од стране председника Уганде Иди Амина и добио кућу као награду за своје атлетске резултате. Када је Аминов режим пао, Аки-Буа је побегао у Кенију са породицом, плашећи се да ће бити сматран сарадником, упркос томе што је припадао племену Ланги, чији су многи чланови били прогоњени од стране Амина.[7] Међутим, у Кенији је смештен у избеглички камп. Одатле је посредством корпорације Пума дошао у Немачку, где је неколико година радио за Пуму. Поново је представљао Уганду на Летњим олимпијским играма 1980.[4] Касније се вратио у Уганду и постао тренер.[8]

Аки-Буа је умро као удовац, у 47. години живота, оставивши иза себе једанаесторо деце. Сахрањен је са државним почастима.[5]

Израз "аки-буас" у Уганди је колоквијално почео да значи "трчање".[9]

Резултати на међународним првенствима

[уреди | уреди извор]

Информације са профила Џона Аки-Буе на сајту Светске атлетике.

Представљајући Уганда Уганду
Година Такмичење Место одржавања Дисциплина Пласман Време

(секунде.стотинке)

1970 Игре Комонвелта Единбург, Уједињено Краљевство 400 м препоне 4.
1972 Олимпијске игре Минхен, Западна Немачка 400 м препоне 1. 47,82
1973 Свеафричке игре Лагос, Нигерија 400 м препоне 1. 48,54
1978 Свеафричке игре Алжир, Алжир 400 м препоне 2. 49,55
1980 Олимпијске игре Москва, СССР 400 м препоне 27. (кв) 52,68

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Дисциплина Време

(секунде,стотинке)

Место одржавања Година
400 м препоне 47,82 Минхен, Западна Немачка 1972
400 м 45,82 Диселдорф, Западна Немачка 1976

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Uganda to remember Olympic hurdler John Akii Bua”. World Athletics. Приступљено 19. 8. 2021. 
  2. ^ „John Akii-Bua”. Olympedia. Приступљено 3. 12. 2021. 
  3. ^ „Personalities at Olympics: Akii-Bua the Best in Vest”. The New York Times. 4. 9. 1972. стр. 10 Section: Sports. „He is one of a family of 43 children. His father had eight wives.” 
  4. ^ а б в John Akii-Bua Архивирано 22 јул 2015 на сајту Wayback Machine. sports-reference.com
  5. ^ а б „Inzikuru to return to action in Akii Bua CAA Grand Prix | NEWS | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2025-10-21. 
  6. ^ „AAA Championships full results”Неопходна новчана претплата. Birmingham Weekly Mercury. 16. 7. 1972. Приступљено 27. 5. 2025 — преко British Newspaper Archive. 
  7. ^ „John Akii-Bua, 47 Is Dead; Ugandan Won Olympic Gold”. The New York Times. 25. 6. 1997. стр. D20. „Amin was purging the Lango tribe, and Akii-Bua was Lango” 
  8. ^ The John Akii-Bua Story: an African Tragedy, documentary by Dan Gordon, BBC2, 10 August 2008
  9. ^ Tim Crothers (9. 10. 2012). The Queen of Katwe: A Story of Life, Chess, and One Extraordinary Girl's Dream of Becoming a Grandmaster. Scribner. ISBN 9781451657814. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_Аки-Буа&oldid=30481227”