Џон Баримор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џон Баримор
Portrait of John Barrymore.jpg
Џон Баримор
Пуно име Џон Сидни Блит
Датум рођења (1882-02-14)14. фебруар 1882.
Место рођења Филаделфија
 Пенсилванија, САД
Датум смрти 29. мај 1942.(1942-05-29) (60 год.)
Место смрти Лос Анђелес
 Калифорнија САД
IMDb веза

Џон Баримор (енгл. John Barrymore; рођен као Џон Сидни Блит, Филаделфија, 14. фебруар или 15. фебруар 1882Лос Анђелес, 29. мај 1942) био је амерички позоришни и филмски глумац. Родио се у знаменитој глумачкој породици Баримор, те иако је првобитно одбијао да се посвети глумачком позиву, покушавајући да се оствари као сликар, почео је да глуми у позоришту са својим оцем Морисом 1900, а годину дана касније и са сестром Етел. Од 1903. активније је приступио театру. Привукао је пажњу глумећи у лаким комедијама, а потом и у озбиљним драмама, доживевши врхунце каријере тумачећи главне улоге у Голсвордијевој Правди (1916) и Шекспировим комадима Ричард III (1920) и Хамлет (1922). Његово тумачење Хамлета навело је штампу да га прозове највећим америчким трагичарем.[1]

Након успеха са Хамлетом у Лондону 1925, Баримор је напустио позорницу на 14 година, не би ли се посветио филму. У ери немог Холивуда, постао је звезда захваљујући главним улогама у филмовима Доктор Џекил и господин Хајд (1920), Шерлок Холмс (1922) и Морско чудовиште (1926). Током овог периода, због правилних црта лица и носа, стекао је надимак Велики профил. Његов позоришно обучен глас му је омогућио да без проблема настави да снима и у ери звучног филма. Гранд Хотел (1932), Вечера у осам (1933) Двадесети век (1934) и Поноћ (1939) само су неки од звучних филмова у којима је играо, а који данас имају статус кинематографских класика.

Бариморов приватни живот је привлачио пажњу јавности. Борио се са алкохолизмом од своје четрнаесте године, женио се и разводио четири пута, а пред крај живота је и банкротирао. Последњу деценију живота често је тумачио улоге алкохоличара и пропалих глумаца, које су великим делом подсећале на његов живот. Преминуо је услед последица цирозе јетре. Некролог објављен у Вошингтон посту истакао је да се Баримор са годинама - и како је његов приватни живот постајао све више јаван - претворио, упркос његовој генијалности у позоришту, у таблоидну личност.[2] Данас филмски историчари Баримора сматрају за, како истиче његов биограф Мартин Норден, вероватно најутицајнијег и најхваљенијег глумца његовог времена.[3] Бариморова унука је глумица Дру Баримор.

Референце[уреди]

  1. „Plays Reviewed”. Brooklyn Life. New York, NY. 25. 11. 1922. стр. 14. 
  2. „Barrymore Dies at 60”. The Washington Post. Washington, DC. 30. 05. 1942. стр. 12. 
  3. Norden (2000a). стр. 178.

Литература[уреди]

  • Norden, Martin F. (2000a). „Barrymore, John”. American National Biography. Oxford University Press. Приступљено 16. 09. 2014. 

Спољашње везе[уреди]