Џон Вилијамс

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Вилијамс
John Williams tux.jpg
Вилијамс 2007. године
Лични подаци
Пуно имеЏон Таунер Вилијамс
Датум рођења(1932-02-08)8. фебруар 1932.(90 год.)
Место рођењаФлорал Парк, Њујорк, САД
Компизиторски рад
Период1952—данас
Жанрфилмска музика, џез
Инструментиклавир, клавијатуре

Џон Таунер Вилијамс (енгл. John Towner Williams; 8. фебруар 1932) је амерички композитор и пијаниста. Сматра се једним од највећих америчких композитора свих времена. Он је компоновао неке од најпопуларнијих, напрепознатљивијих, и критичких хваљених комада филмске музике у филмске историје током каријере која се протеже више од шест деценија. Добитник је 24 Награде Греми, 7 филмских награда британске академије, 5 Оскара и 4 Награде Златни глобус. Са 51 номинацијом за Награду академије, он је други по броју појединачних номинација, након Волта Дизнија.[1][2] Године 2005, Амерички филмски институт је изабрао Вилијамсову филмску музику за филм Ратови звезда из 1977. као најбољу америчку филмску музику свих времена. Саундтрак за Ратове звезда је додатно сачуван у Конгресној библиотеци у Националном регустру снимака као дело које је „културно, историјски или естетски значајно”.[3]

Вилијамс је познат је по томе што је стварао музику за многе познате филмове као што су Ајкула, Ратови звезда, Хари Потер и Индијана Џоунс.[4] Он је сарађивао са редитељем Стивеном Спилбергом од 1974, компонујући музику за све осим четири његова играна филма –– Дуел, Љубичаста боја, Мост шпијуна и Играч број 1.[5] Други Вилијамсови радови обухватају тематску музику за Летње олимпијске игре 1984, НБЦ фудбал недељом увече, музику „Мисије” коју користе НБЦ вести и Севен вести у Аустралији, као и музику за телевизијске серије Изгубљен у простору и Земља џинова, и сценску музику за прву сезону Гилигановог острва.[6]

Вилијамс је исто тако компоновао бројне класичне концерте и друге радове за оркестарске ансамбле и соло инструменте. Он је служио као Бостон Попсов главни диригент од 1980. до 1993. године, и њихов је лауреатски диригент.[7] Он је уведен у Холивуд боулову галерију славних 2000. године, и био је добитник почасти Кенедијевог центра 2004. године и АФИ награде за животно остварење 2016. године. Вилијамс је компоновао филмску музику за осам од 20 најпрофитабилнијих филмова у САД (прилагођено инфлацији).[8]

Детињство, младост и породица[уреди | уреди извор]

Џон Таунер Вилијамс је рођен 8. фебруара 1932. in Флорал Парку (Њујорк), од мајке Естер (девојачки Таунер) и Џонија Вилијамса,[9] џез бубњара и перкусионисте који је свирао са Рејмонд Скотовим квинтетом. Вилијамс је рекао о свом пореклу, „Мој отац је био човек из Мејна - ми смо били веома блиски. Моја мајка је била из Бостона. Родитељи мог оца су водили су робну кућу у Бангору у Мејну, а отац моје мајке је правио намештај. [...] Људи са тим коренима нису склони да буду лењи.”[10]

Године 1948. Вилијамсова породица се преселила у Лос Анђелес, где је Џон похађао Средњу школу Северни Холивуд, из које матурирао 1950. године. Он је касније похађао Универзитет Калифорније (Лос Анђелес), и приватно је студирао са италијанским композитором Марио Кастелнуово-Тедеско.[11] Вилијамс је исто тако похађао Градски колеџ Лос Анђелеса током једног семестра, јер је та школа имала студијски џез бенд.[12]

Године 1951, Вилијамс се придружио Америчком ваздухопловству, где је свирао клавир и дувачке инструменте, дириговао и аранжирао музику за бенд америчког ваздухопловства као део свог посла.[13][14] У једном интервјуу 2016. године са америчким ваздухопловним бендом, испричао је да је похађао основну обуку ваздухопловства у ваздухопловној бази Лакленд, након чега је служио као пијаниста и дувачки свирач, са споредним обавезама аранжирања током три године. Такође је похађао музичке курсеве на Универзитету у Аризони као део своје службе.[15][16]

Године 1955, након службе у ваздухопловству, Вилијамс се преселио у Њујорк и уписао Џулијард школу, где је учио клавир са Розином Левин.[11] Првобитно је планирао да постане концертни пијаниста, али након што је чуо савремене пијанисте попут Џона Браунинга и Вана Клибурна, пренео је фокус на композицију.[17] За то време Вилијамс је радио као џез пијаниста у многим градским џез клубовима.

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Након студија на Џулијарду и Истман школи музике, Вилијамс се вратио у Лос Анђелес, где је почео да ради као оркестратор у филмским студијима. Између осталих композитора, Вилијамс је радио са Францом Ваксманом, Бернардом Херманом и Алфредом Њуманом, као и са својим колегама оркестраторима Конрадом Селинџером и Бобом Франклином.[18]

Вилијамс је такође био студијски пијаниста и сесијски музичар, наступајући на филмским партитурама композитора као што су Џери Голдсмит, Елмер Бернштајн, Леонард Бернштајн и Хенри Манчини. Са Манчинијем је снимио партитуре Питера Гана из 1959. године, Дани вина и ружа из 1962. и Шараде из 1963. године. Са Елмером Бернштајном је наступао на партитури Hecht-Hill-Lancaster Productions Слатки мирис успеха. Вилијамс свира клавирски део остината гитара-клавир у чувеној насловној теми Манчинија Питер Ган.[19][20] На саундтраку Питер Гана, сарађивао је са гитаристом Бобом Бејном, басистом Ролијем Бандоком и бубњаром Џеком Сперлингом, од којих су многи такође представљени у телевизијској серији Mr. Lucky. Вилијамс је био пијаниста за музику за адаптацију мјузикла Леонарда Бернштајна West Side Story из 1961,[21] и филма из 1960. године, The Apartment.

Вилијамс је такође служио као музички аранжер и вођа бенда за серију популарних музичких албума са певачима Рејем Васкезом и Френкијем Лејном.[22][23]

Филмско и телевизијско снимање[уреди | уреди извор]

Вилијамс у Бостонској симфонијској дворани након дириговања Бостон Попсом, мај 2006. године

Иако вешт у разним композиционим идиомима 20. века, Вилијамсов најпознатији стил може се описати као облик неоромантизма,[24] који је инспирисан оркестарском музиком касног 19. века – у стилу Петра Иљича Чајковског или Рихарда Вагнера и њихов концепт лајтмотива — који је инспирисао његове претходнике филмске музике.[25]

Вилијамс је такође компоновао музику за различите телевизијске програме у истом временском периоду, укључујући пилот епизоду Гилигановог острва,[26] Отац нежења (1959–60), Крафт театар неизвесности, Изгубљени у свемиру (1965–68), Временски тунел ( 1966–67), и Земља дивова (последња три је створио плодни ТВ продуцент Ирвин Ален).[27] Такође је радио на неколико епизода М одреда.[28][29]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gray, Tim (8. 10. 2015). „John Williams Tapped for 44th AFI Life Achievement Award”. Variety. Приступљено 11. 7. 2016. 
  2. ^ "Nominee Facts – Most Nominations and Awards" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2016), Academy of Motion Picture Arts and Sciences; retrieved November 29, 2015.
  3. ^ „Star Wars Score Named To National Recording Register”. www.filmbuffonline.com. 
  4. ^ Burlingame, Jon (9. 6. 2016). „AFI Honoree John Williams Looks Back on Six Decades of Iconic Themes”. Variety. Приступљено 11. 7. 2016. 
  5. ^ „John Williams won't score a Steven Spielberg film for the first time in 30 years”. The Verge. 18. 3. 2015. Приступљено 8. 6. 2015. 
  6. ^ „John Williams: The Last Movie Maestro”. The Wall Street Journal. 17. 12. 2011. Приступљено 11. 7. 2016. 
  7. ^ "Boston Pops – John Williams" Архивирано 2017-02-04 на сајту Wayback Machine, bso.org; retrieved November 29, 2015.
  8. ^ Profile, boxofficemojo.com; accessed December 28, 2015.
  9. ^ „John Williams, el compositor de la aventura”. Revista Esfinge. Приступљено 30. 4. 2012. 
  10. ^ Thomas, David (25. 10. 1997). „The King of Popcorn”. The Sydney Morning Herald: 10s. 
  11. ^ а б „Sony Classical Williams Biography”. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 12. 10. 2007.  at www.sonybmgmasterworks.com; retrieved September 29, 2007.
  12. ^ Los Angeles City College website, lacitycollege.edu; accessed December 28, 2015.
  13. ^ „When the Draft Calls Ended”. Air Force Magazine. 
  14. ^ Barrett, Heather (30. 9. 2015). „Star Wars composer John Williams's first score a 1952 Newfoundland film”. CBC News. Приступљено 31. 12. 2015. 
  15. ^ Sullivan, Eric (7. 6. 2016). „WATCH—Interview with Composer John Williams”. U.S. Air Force Bands. Приступљено 25. 8. 2019. 
  16. ^ „Interview with John Williams”. BMI. Приступљено 8. 2. 2018. 
  17. ^ Lunden, Jeff (10. 11. 2012). „John Williams's Inevitable Themes”. Alabama Public Radio. Alabama Public Radio. Приступљено 15. 7. 2021. 
  18. ^ Films & Filming, vol. 24, 1977, p. 32
  19. ^ Tribute to John Williams, ca. 1991.
  20. ^ John Williams Biography at FilmReference.com.
  21. ^ Grieving, Tim (18. 7. 2018). „John Williams' early life: How a NoHo kid and UCLA Bruin became the movie music man”. Los Angeles Times. Приступљено 15. 7. 2021. 
  22. ^ Barton, Tom. A Musical Biography of John Williams. Приступљено 31. 12. 2015. 
  23. ^ Casey, Dan (1. 11. 2015). 100 Things Star Wars Fans Should Know & Do Before They Die. Triumph Books. ISBN 978-1633193451. Приступљено 31. 12. 2015. 
  24. ^ „Romanticism”. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 1998. Приступљено 25. 8. 2006. 
  25. ^ „Star Wars and Wagner's Ring”. Архивирано из оригинала на датум 26. 7. 2010. Приступљено 15. 8. 2010. 
  26. ^ "Marooned" credits (unaired pilot, October 16, 1962)
  27. ^ „Deanna Lund Meets John Williams At Lincoln Party”. Irwin Allen News Network. Приступљено 31. 12. 2015. 
  28. ^ „M Squad:Full cast and crew”. IMDb. 
  29. ^ RCA Victor PL-45929

Литература[уреди | уреди извор]

  • Audissino, Emilio: John Williams's Film Music. 'Jaws,' 'Star Wars,' 'Raiders of the Lost Ark,' and the Return of the Classical Hollywood Music Style (Madison, WI: University of Wisconsin Press, 2014), 346 pp.&nbsp. ISBN 978-0-299-29734-3.
  • Audissino, Emilio: "Golden Age 2.0: John Williams and the Revival of the Symphonic Film Score". In: Stoppe, Sebastian (2014). Film in Concert. Film Scores and their Relation to Classical Concert Music. Glücksstadt, Germany: VWH Verlag. стр. 109—124. ISBN 978-3-86488-060-5. 
  • Paulus, Irena: "Williams versus Wagner – Or an Attempt at Linking Musical Epics". In: Stoppe, Sebastian (2014). Film in Concert. Film Scores and their Relation to Classical Concert Music. Glücksstadt, Germany: VWH Verlag. стр. 63—108. ISBN 978-3-86488-060-5. 
  • Moormann, Peter (2010). Spielberg-Variationen: die Filmmusik von John Williams (на језику: German). Baden-Baden: Nomos, Edition Reinhard Fischer. стр. 797. ISBN 978-3-8329-5355-3. 
  • Aschieri, Roberto (1999). Over the Moon: La Mứsica de John Williams Para El Cine (на језику: Spanish). Santigo, Chile: Función Privada, sponsored by Universidad Diego Portales. стр. 400. ISBN 978-4-89799-246-4. 
  • Riedlinger, Stefan: 50 Best Soundtracks. A guide to the music of Jerry Goldsmith, John Williams, Hans Zimmer and many more with an exclusive interview with Michael J. Lewis. 2018. ISBN 978-1-71770-584-6.. ISBN 978-1-71770-584-6..

Спољашње везе[уреди | уреди извор]