Џон Снежни

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Снежни
Jon Snow and Ghost.jpg
Џон Снежни и Дух
Основне информације
Друга именаЛорд Снежни
Копиле Зимоврела
Књиге:
Снег Зимоврела
Господар Врана
Црно копиле Зида
Телевизија:
Краљ Врана
Бели вук
Принц који је обећан
СупружникИгрит
Телевизија:
Денерис Таргарјен
ПородицаКућа Старк
Телевизија:
Кућа Таргарјен
РођациНед Старк
Кетлин Старк
Роб Стар
Санса Старк
Арја Старк
Брендон Старк
Рикон Старк
Бенџен Старк
Лијена Старк
Телевизија:
Регар Таргарјен
Висерис Таргарјен
Денерис Таргарјен
Титула998 Лорд заповедник Ноћне Страже
Телевизија:
Краљ на Северу
Заштитник Севера
Подаци о лику
РодМушки
Подаци о креацији
Прво прик.Књиге:
Игра Престола (1996)
Телевизија:
"Игра Престола"
Зима долази (2011)
Видео игра:
The Lost Lords" (2016)
Последње прик.Телевизија:
"Гвоздени престо" (2019)
Видео игра:
GoT:Winter is Coming (2019)
ИзмислиоЏорџ Р.Р. Мартин
ТумачКит Харингтон

Џон Снежни (енгл. Jon Snow) је измишљени лик у серији фантазијских романа "Песма леда и ватре” америчког писца Џорџа Р. Р. Мартина и у њиховој телевизијској адаптацији Игра престола, у којој његов лик тумачи енглески глумац Кит Харингтон. У романима је истакнути лик. Он је један од најпопуларнијих ликова у серији, а Њујорк Тајмс га наводи као једну од најбољих ауторских креација.[1][2] Јон је главни лик у ТВ серији, а његова прича је у финалу пете сезоне изазвала снажну реакцију међу гледаоцима. Спекулације о пореклу лика такође су биле популарна тема разговора међу обожаватељима и књига и ТВ серија.

Џон је 1996. у Игру престола представљен као незаконит син Неда Старка, часног господара Зимоврела, древне тврђаве на северу измишљеног континента Вестероса. Знајући да су његови изгледи лоши, Џон се придружује Ноћној Стражи, који чувају северне границе од Дивљака који живе ван Зида. Док се остатак породице Старк суочава са тешким невољама, Џон због части остане обавезан стражом. У Судару краљева (1998), он се придружује извиђачкој партији која истражује растућу претњу од стране "Других" иза Зида и успева да се инфилтрира међу дивљане. Џон сазнаје за њихове планове да желе да нападну Вестерос у Олуји мачева (2000), и почиње да се заљубљује у жестоку дивљу жену Игрит. Он их издаје - и Игрит - пре него што су напали, али победа Ноћне страже долази по високој цени за Џона. Сада, командант Ноћне страже, појављује се накратко у (2005) "Гозба за вране” . Џон се враћа као истакнути лик у "Плес са змајевима” (2011), радећи на преговарању о савезу између Ноћне страже и дивљана. Растући анимозитет који га је привукао међу стражом га коначно сустигне, и он је присиљен да се суочи са страшним последицама.

На ХБО серији Игре престола, Џон-ова прича прати личну радњу аранжмана из романа, иако се сезона 6, сезона 7 и сезона 8 ТВ адаптације настављају на догађаје Мартинове најновије публикације. Харингтон је номинован за награду Еми за изванредну помоћну улогу у драмској серији за улогу у 2016. години. Такође је номинован за награду Сатурн за најбољег споредног глумца на телевизији у 2012, 2016. и 2017. години.

Лик[уреди | уреди извор]

У Игри престола Џон Снежни је представљен као 14-годишњи нелегитимни син Едарда "Нед" Старка, лорда Зимоврела,[3][4] и полу браће и сестара Роба, Сансе, Арје, Брена и Рикона . Џон се описује као да има јаке Старкове особине са мршавом граном, дугим лицем, тамносмеђом косом и сивим очима.[5] Џон има презиме "Снежни" (обично се користи за незакониту децу на северу) и замера му за то Недова супруга Кетлин, која га сматра сталним подсетником на Недову неверу .[4] Џон је истих година као и Роб и ужива у топлом односу са својом браћом и сестрама, посебно са полусестром Арјом (која личи на Џона и као он, ни она се не осећа као да се уклапа). Нед третира Џона једнако као и осталу његову децу. Ипак, Џон је, као аутсајдер, научио да буде независан и да се брине о себи када је то потребно.[3] Џон идолизира свог оца, али је рањен Недовим одбијањем да му каже о својој мајци.[6] На почетку приче, Џон је усвојио албино-страшног језовука којег је назвао Дух. Касније открива да повремено може да "насели" језовука и подели своја искуства.[4][5][6]

Давид Ор из Њујорк Тајмса описује Џона као "сложен, промишљен и у основи добар карактер".[1] Давид Бениоф и Д. Б. Вајс, креатори и извршни продуценти телевизијске адаптације серије, објашњавају да је Џон један од неколико ликова у серији који морају да "се суоче с тешким истинама о свету у којем живе и прилагоде се тим истинама" зато што се "борба са којом се они сусрећу је како то учинити без губитка свести ко су заправо они." [7] Нед Старк учи сву своју децу о вођењу, несебичности, дужности и части. Следити пример његовог оца постаје све теже, јер се Џон суочава са изазовима његовог идентитета као мушкарца, Старка и браће Ноћне страже .[3][4] Бениоф и Вајс напомињу да "Џон Снежни" покушава да живи са части, док зна да част често убија чланове његове породице.[7] Пишући за Вариети о епизоди 6. сезоне "Битка копилади", Лаура Прудом предлаже да Џон "има исте недостатке" као и његов отац: "Он се бори са части против противника који су превише спремни да користе тај предвидљиви морал против њега" .[8]

Џон је истакнути лик у романима, и назван је једним од Мартинових "најбољих креација".[1] Џон је представљен као нелегитимни син северног господара који, схватајући да је аутсајдер у својој породици, прати свог ујака на крајњи север и прихвата часну дужност служења у Ноћној стражи. Али колико год да је он другоразредни Старк код куће, у почетку су га његове колеге и браћа Ноћне страже издвајали као привилегованог и издвојеног. Џон се прилагођава, ускоро доказујући да је мудар, саосећајан и природан вођа. Током серије, Џонова оданост Ноћној стражи и њеним заветима, својој породици, па чак и самом Вестеросу, тестира се док се он уплиће напоре да дивље људе иза Зида врати назад у Седам краљевстава. Живи међу њима као шпијун за стражу, саосећајан са њиховим узроком и постаје романтично везан за дивљу жену Игрит. Међутим, он их на крају издаје и долази да брани Зид. Касније, као најновији лорд заповедник Ноћне страже, он прави савез с дивљанима.[3][4][5][9]

Неколико рецензија књиге Плес са змајевима“ из 2011. године приметило је повратак нарацији Џона, Денерис Таргарјен и Тирион Ланистер, три популарна лика којима су фанови највише недостајали из претходног издања "Гозба за вране" .[2][10][11] Ови "фаворити" су последњи пут представљени 11 година раније у Мартиновој "Олуји мачева" .[12] У "Плес са змајевима", руководство Ноћне страже за Џона се компликује са неколико невиђених изазова, укључујући савез са дивљанима, захтев Станиса Баратеона и сукобљене фракције унутар саме Ноћне страже.[12][13][14] Њујорк тајмс напомиње да је "Џоново водство најбоља нада Вестероса, тако да је природно да је у непосредној опасности током "Плес са змајевима".[1] Џејмс Хиберд из недељне забаве назвао је Џоново посљедње поглавље у "Плес са змајевима" оштро поглавље у смислу очекивања реакције фанова. Прелазите са ове висине Џон-а који је говорио о томе да ће се након злог Ремзија Болтона, већи број његових људи окренути против њега." [15] Џоново присуство у предстојећој књизи "Ветрови зиме" је неизвесно.[15]

На питање шта мисли да је Џонова највећа "грешка", Мартин је одговорио:

Да ли су то биле грешке? Претпостављам да су то биле грешке на неки начин јер су довеле до тога да је изгубио контролу над делом своје групе. Али можда је било мудро и неопходно да се донесе одлука у смислу заштите области и суочавања са претњом Белих Шетача. Ја сам велики ученик историје, и кроз читаву историју увек постоји питање шта је права одлука. Гледате унатраг у корист оног што сте изгубили и кажете: "Опћи губитник био је такав идиот." Да ли је [Наполеон] био геније за све битке које је освојио? Или идиот за губи на Ватерлуу? Делимично реагујем на многе фантазије које су се појавиле пре овога. Одлука је тешка без обзира да ли сте лорд заповедник Ноћне страже или краљ Енглеске. То су тешке одлуке и свака има последице. Гледамо како Џон покушава да преузме контролу над Ноћним стражом и да се носи са дивљинама и претњом иза Зида.[16]

Родитељство[уреди | уреди извор]

Идентитет Џонове мајке створио је много шпекулација међу читатељима серије, а нагађање о њеном идентитету био је тест који је Мартин дао Бениофу и Вајсу када су му се приближили у марту 2006. о прилагођавању његових романа ТВ серији.[17][18][19] У романима, Мартин наговештава да би могла бити слуга по имену Вила, или племкиња Ашара Дејн.[20][21][22] Популарна теорија фанова - названа "Р + Л = Ј", скраћеница од "Регар + Лијена = Џон" - предлаже да Џон уопште није син Неда, али је заправо син Регара Таргарјена и Недове млађе сестре Лијене Старк .[17][23][24]

Иако је лик представљен је као ванбрачни син Неда Старка,[1][2][25] изразио сумњу неких читалаца када је у Њујорк тајмсу у 2011. години, "Џон Снежни је представљен као ванбрачни син Старковог патријарха, иако није сигурно да ли је Старк његов отац. " [1] Глумац Шон Бин, који приказује Неда у телевизијској серији ХБО, рекао је на питање у интервјуу из 2014. о повратку у серију како би се појавио у флешбековима: "Дефинитивно имам неке недовршене послове који се тамо морају решити. Очигледно ја нисам отац Џона Снежног. И то треба да се открије у неком тренутку, зар не? " [26] Несигурност произилази из анегдотских доказа у текстовима које читаоци тумаче како би повезали мистериозно материнство Недовог сина са нејасном споредном причом његове сестре Лиане.[17][24][27]

Као што је Нед описао у Игри престола, на турниру године пре догађаја романа, Регар је крунисао Лијену као "краљицу љубави и лепоте" у присуству своје супруге, принцезе Дорна Елије Мартел .[28] Када су Регар и Лијена годину дана касније нестали, њен отац Рикард и најстарији брат Брендон суочили су се са Регаровим оцем, лудим краљем Ерисом Таргарјеном, тражећи да његов син врати отету Лијену. Ерис је Рикарда и Брендона брутално погубио због своје дрскости, подстичући Неда и његовог пријатеља Роберта Баратеона, лорда Крајолуја и Лијениног вереника, да се побуне против краља Ериса.[29][30] У ономе што је касније постало познато као Робертова побуна, Ерис је свргнут и Регар је убијен од стране Роберта у бици на Трозупцу .[29] После крваве борбе против тројице припадника Регарове Краљевске гарде који су штитили Кулу радости у Дорну, Нед је нашао Лијену унутра, у "кревету крви". Умрла је убрзо након што је од Неда добила обећање.[28][29] После завршетка рата, Нед се враћа у Зимоврел са својим незаконитим сином Џоном.[25]

Теорија Р + Л = Џ претпоставља да су се радије Регар и Лијена заљубили и побегли заједно, него да је он њу отео. Живећи годину дана у Кули радости, зачели су дете - Џона. Регар је убијен у бици код Трозупца, а Лијена је умрла на порођају.[31][32] Нед је обећао Лијени на самртној постељи да тврди да је беба његова, да би га заштитила од Роберта, који је покушао да истреби све Таргарјене из мржње и да осигура његову власт на престолу.[32]

ХБО серија Игре престола је у своју адаптацију укључио многе "наговештаје" које је ова теорија идентификовала.[33] У финалу сезоне 6, " Ветрови зиме ", Брен Старк има визију прошлости која показује да се Нед поново уједињује са умирућом Лијеном у Кули. Лијена му тражи да обећа да ће заштитити свог сина Џона.[33][34][35] Инфографика која је накнадно објављена на ХБО-контролисаном веб-месту makinggameofthrones.com потврдила је да је Регар Џонов отац.[36][37][38] Новинари су касније коментарисали значај двеју тачака парцеле у епизоди 7. сезоне " Источна стража ". Једном од Денерисиних змајева, Дрогону, Џон прилази мирно и омогућава краљу на северу да га зајаше.[39][40][41] Касније, Гили сазнаје из књиге у Цитадели да је претходни Високи Септон поништио Регаров брак са Елијом, и оженио се с неким другим у Дорну, сугериришући могућност да је Џон легитиман син Регара и Лијене.[42][43][44] Сезона 7 финала " Змај и вук " потврдила је да је Џон заиста легитиман син Регара и Лијене, и да му је име на рођењу заправо Егон Таргарјен.[45][46]

Прича о животу[уреди | уреди извор]

Игра престола[уреди | уреди извор]

Грб Ноћне страже и грб породице Старк

Џон Снежни је први пут представљен у Игри престола (1996), када он и његових пет браће и сестара усвајају шест малих језовукова. Познат од свих као незаконит син Неда Старка и са Недовом женом Кејтлин која га презире, Џон се увек осећао уклоњен од остатка породице Старк. Он одлучује да се придружи Ноћној стражи, како га његов статус као копиле спречава за одржавање земље или женидбе у добре породице. У ноћној стражи, други регрути вређају Џонову ауру супериорности, али он се искупљује тако што им помаже да савладају мачевање. Он се такође спријатељује са Семвелом Тарлијем, кукавичким лордом који, упркос томе што је беспомоћан са оружјем, показује склоност ка учењу. Џонова независност и сажаљење за регруте позивају гнев оштрог мајстора Алистера Торна, који види Џона као претњу његовом ауторитету. Џон добија обавештење од лорда заповедника, Џоре Мормонта, који назива Џона својим личним штитоношом и обучава Џона за команду. Након сазнања о погубљењу његовог оца, Џон одлучује да напусти Ноћну стражу и придружи се свом полубрату Робу, али други регрути уверавају Џона да остане веран својим заветима. Следеће ноћи, тело палог брата Ноћне страже вратио се са друге стране зида као мртав човек и Џон спашава Мормонту живот убијањем тог створења. У захвалности, Мормонт даје Џону мач од његових предака, направљеном од валиријског челика, са вучјом ручком по мери направљеном за Џона. Мормонт онда наређује експедицију иза Зида да сазна више о овој новој претњи.[3][6]

Сукоб краљева[уреди | уреди извор]

Године 1998. је сукоб краљева, Мормонт води ренџере Ноћне страже иза зида да истраже нестанак Џоновог стрица Бенџена, да процене намере дивљака и лидера Манс Рејдера и да сазнају више о претњи од стране Других . Џон је послат са извиђачком партијом коју води Корин. На путу Џон долази на дивље видиковце и узима заробљену девојку ратницу Игрит; иако му је речено да је убије, Џон јој дозвољава да побегне. Џон и Корин су касније ухваћени од стране дивљих животиња. Корин, који се суочава погубљењем од стране Рејдера, наређује Џону да се инфилтрира међу дивљане и да научи њихове планове, по сваку цену. Џон се претвара да се одрекао Ноћне страже, а дивљани га присиљавају да се бори против Корина до смрти да би зарадио њихово поверење. Са Кориновим ћутљивим пристанком, Џон га убија уз помоћ Духа.[4][47]

Олуја мачева[уреди | уреди извор]

Како почиње Олуја мачева (2000), Џон је стекао поверење дивљана убијањем Корина. Он сазнаје да Менс намерава пробити Зид и кренути на југ како би побегао од Других, ако је потребно, срушити Ноћну стражу. Џон је растрган између растуће љубави према Игрит и завету целибата. Након пењања преко Зида са Игрит и Тормундом, Џон их напушта да упозори Ноћну стражу на предстојећи напад. Он помаже у одбрани Црног замка од иницијалних напада дивљих животиња, упркос недостатку мушкараца и оружја. Игрит је убијена у борби, остављајући Џона погођеног. Када је битка добијена, Џон је ухапшен због дезертерства од Торна и Џејсона, али је ослобођен након што је уверио суд у његову оданост. Још увек сумњив, Торн наређује да се Џон пошаље да убије Менс Рејдера под изговором да преговара, али Џонов задатак је прекинут доласком војске Станиса Баратеона. Станис нуди да легитимира Џона и прогласи га господарем Зимоврела ако ће он повратити север са Станисом. Иако у великој мери искушен да постане прави Старк, Џон поново одлучује да остане лојалан својим ноћним заветима. Са Семовом помоћи, Џон је изабран за положај лорда заповедника акламацијом.[2][9][13][48]

Гозба за вране и Плес са змајевима[уреди | уреди извор]

Џон није јунак из првог лица у "Гозби за вране" из 2005. године, али се накратко појављује из Семове перспективе, јер шаље Сема из Црном замка са чувеним мештром Емоном и Менсовим новорођеним сином да их заштити од жртве од црвене свештенице Мелисандре . Џон такође даје Сему специфичну мисију да путују у Цитаделу у Стари град да постане мештар, тако да он може боље да разуме опасност од Других и на крају успети да постане као мештар Емон.[49]

У "Плес са змајевима” (2011), након што је послао Сема у Цитаделу да би постао мештер, Џон успешно преговара о мирној предаји остатака Менсове војске. Он обећава да ће населити дивљаке у слабо насељеним деловима северног дела и допустити неким од њих да се придруже Ноћној стражи како би населили многе напуштене тврђаве Ноћне страже. Многи чланови Ноћне страже не воле идеју да допусте својим древним непријатељима да прођу кроз Зид и да их дочекају у своје редове. Џон покушава да манипулише интеграцијом дивљих животиња, растућим немирима у Ноћном стражу и Станисовим покушајима да користе Ноћну стражу у његовом рату за Гвоздени престо, док покушава да одржи стриктну политичку неутралност Страже. Већ узнемирена овим невиђеним дешавањима, група официра на челу са Слинтом отворено пркоси Џоновим наредбама. Када Слинт одбија да се покорава, Џон убија самог човека. Станис објашњава Џону свој план да нападне, али Џон му саветује да уместо тога окупи планинске кланове и нападне тврђаву куће Гловер коју је недавно заробио Иронборн. Станис то чини, освајајући подршку Гловера и Мормонта. Џон сазнаје да је његова сестра Санса удата за Ремзија Болтона тако да Болтони могу да тврде да је Зимоврел њихов. Несвестан да је невеста заправо Џејн Пол, Џон шаље Менса да је спаси док Станис креће на Зимоврел. Џон касније добија писмо од Ремзија који тврди да је Станис поражен и Менс заробљен. Ремзи тражи таоце, иначе ће марширати на Зид и убити Џона.[1][2][12][13][14] Џон одлучује да тражи и убије самог Ремзија, али га пре тога избоду браћа његове Ноћне страже који желе да подрже неутралност Страже пре него што напусти Црни замак.[50][51]

Џоново присуство у предстојећој књизи "Ветрови зиме" је неизвесно; када је 2011. питао новинар питао "Зашто си убио Џона Снежног?", аутор Мартин је одговорио: "Ох, мислиш да је мртав, зар не?" [15] На питање да ли је Џон убијен или ће преживети, Мартин је одговорио смехом: "Нећу то коментарисати." [52]

Сезоне[уреди | уреди извор]

Сезона 1[уреди | уреди извор]

Пратећи заплет Игре престола, у првој сезони, Џон, копиле Неда Старка, придружује се Ноћној стражи. Он стиже до Зида са својим језовуком који се зове Дух, да би открио да је Ноћна стража сенка од онога што је била. Одгајан да буде талентован борац са снажним осећајем за правду и част, Џон је испрва презрео своје колеге регруте, који су углавном нискорођени, необучени борци који су криминалци и прогнаници. Тирион Ланистер га је убедио да одбаци своје предрасуде и помогне другима. Џон се спријатељио са Семвелом Тарлијем, тешком, неспретном кукавицом која је више интелектуалац него борац. Џон се заветује Ноћној стражи, али је разочаран што је постао управник лорда заповедника Џоре Мормонта, а не ренџер. Сем напомиње да се Џора вероватно припрема Џона за команду. Џон спашава Мормонта, а Мормонт му даје мач направљен од валиријског челика, са вучјом ручком по мери за Џона, у захвалности. Џон сазнаје да је његов отац погубљен због издаје и иако је у искушењу да напусти Зид како би помогао својој породици, његов осећај дужности на крају га тера да остане.

Сезона 2[уреди | уреди извор]

У другој сезони, Џон сведочи о дивљаку Крастеру, старом човеку који се жени својим кћерима и жртвује своје новорођене синове Белим шетачима. Касније, као део мале извиђачке партије коју је водио ноћни чувар Корин Халфханд, Џон има задатак да убије дивљег заробљеника, жену ратницу Игрит. Он није у стању да то учини и она побегне, да би га ухватила са својим друговима, дивљим народом. Корин наређује Џону да се претвара да се покварио и придружи се дивљини да би открио њихове планове. Корин се бори и потајно налаже Џону да га убије како би задобио поверење дивљана. Џон то ради и одлази да се сретне са Менс Рејдером, вођом дивљана и "краљем иза Зида".

Сезона 3[уреди | уреди извор]

У трећој сезони, Џон обећава своју оданост Менсу и путује са дивљанима, сазнајући да намеравају да нападну Зид и присиле свој пут јужно од Зида. Игрит заводи Џона, и они имају секс. Када Џон одбија да убије невиног човека како би доказао своју лојалност, он је нападнут од стране других дивљих људи, али бежи. Прати га Игрит која га пуца са три стреле пре него што поново побегне и врати се у Црни Замак.

Сезона 4[уреди | уреди извор]

Сер Алистер Торн и Јанос Слинт позивају на Џоново погубљење због преласка на страну дивљана, али мештар Емон је уверен у Џонову оданост Ноћној стражи и ослобађа га. Џон води експедицију у Крастерову кућу, где су се неки људи из Ноћне страже побунили и убили лорда заповедника Мормонта. Након што је победио побуњенике, Џон се поново уједињује са Духом. Тормундови дивљани нападају Црни замак док Менсова војска опседа Зид. Дивљани су поражени и Игрит је устрељена и умире у Џоновим рукама. Пре него што Џон може да преговара или убије Менса, Станисова војска стиже и креће у дивљи логор, узимајући Менса за затвореника.

Сезона 5[уреди | уреди извор]

Станис ангажује Џона као посредника између њега и Менса, надајући се да ће додати дивљане својој војсци. Менс одбија да се покорава Станису, а дивљег краља спаљује на ломачи црвена свештеница Мелисандра. Станис нуди да легитимира Џона и учини га господином Винтерфела у замену за његову подршку. Џон је изабран за новог лорда заповедника Ноћне страже, првобитно изједначен са својим непријатељем Торном, али након што је избор за команданта прекинут гласањем Местер Аемон. Џонова намера да дочека дивљи народ у Вестерос и додели им земље јужно од Зида додатно разбесни Тхорнову фракцију Страже, која држи дубоко укорењену мржњу према дивљем народу. Џон путује бродом северно од Зида до истоименог дивљег села, тражећи њихову подршку за његов план да удружи Ноћну стражу и дивљину против растуће претње Белих шетача. Док се неки од дивљих кланова укрцавају на Станисове бродове како би путовали на југ, масивна сила мртих, коју су предводили бели ходачи и њихов Ноћни краљ, нападају село. Џон убија белог ходача са мачем од валеријсог челика, сазнајући да их не само замјево стакло, већ и оружје ковано валирианским челиком, могу потпуно уништити. Џон и његова група једва успевају живети, са само делићем дивљих снага. Џон дозвољава дивљим снагама да прођу кроз зид на север. Убрзо након повратка у Црни замак Џон је позван да чује вести о свом несталом стрицу Бењену, али је умјесто тога заскочен и избоден на смрт од Торна и његове групе побуњеника.

Сезона 6[уреди | уреди извор]

Давос Сеавортх, Долороус Ед и друга браћа Ноћне страже, лојалне Џону, барикадирали су се у соби са Духом и Џоновим телом, а напад Торнеа и његових људи је осујећен доласком Тормунда и његових дивљих људи. Давос охрабрује Мелисандре да покуша да оживи Џона и иако се чини да ритуал на први поглед не успе, Џон се изненада буди. Након што је да обеси Торнеа, Олија, Бовен Марса и Отела за издају, Џон даје заповед Едвју и припрема се да напусти Црни замак. Он се поново сусреће са својом полусестром Сансом Старк, која је побегла од свог мужа Ремзија Болтона и сада тражи Џонову помоћ у разбијању Болтона. Џон је неодлучан док не стигне претећа порука од Ремзија, која захтева да се Санса врати и врати Ремзијев њиховог брата Рикона. Џон, Санса, Давос, Тормунд и Бриене из Тарта кренули су да регрутују војску како би вратили Винтерфела и спасили Рикона, али њихове снаге су порасле до пола величине Болтонове. Као војске окренуте једна према другој, Ремзи мами Џона далеко од својих савезника присиљавајући Рикона за покретање и трачање између њих. Пре него што је Рикон стигао до Џона, Ремзи га убија стрелом у леђа. Са Џоновим одвајањем од својих снага, Ремзијева војска се залеће на њега, али Џонови савезници стигну на време. Настаје разорна битка у којој су надмоћне Старкове снаге скоро заклане, док витезови из куће Арин не стигну са Сансом и Питером Бејлишом и нападну војску Болтона са задње стране. Џон јури Ремзија назад у Винтерфел и жестоко га туче, заустављајући се пре него што га убије. Санса је потом Ремзија нахранила својим ловачким псима тако што га је бацила њима. Брен Старк има визију прошлости која показује да се Нед поново уједињује са умирућом Лианом у Кули. Заклиње се да ће заштитити свог сина Џона.[36][37][38] У међувремену, северни господари зову Џона Краља на северу.

Сезона 7[уреди | уреди извор]

Покушавајући да ојача одбрану Севера, Џон је фрустриран када је Сансу поткопао ауторитет, који не жели да понови грешке које су им отац Нед и брат Роб убили. Џон одбацује поруку од Серси Ланистер да се заклео на своју оданост њој. Он прима позив од Тириона, у име Даенерис Таргариен . Након тога, примивши поруку од Сема да се испод древног дворца Таргариен налази остава обсидијана, Џон одлучује да упозна Денерис, остављајући изненађену Сансу као свог регента. Он одбија одбити верност према Денерис и уместо тога тражи њену помоћ у борби против белих ходача. Она демурсира, али му допушта да покупи опсидијан. Денерис је изненађена када јој змај Дрогон допусти Џону да се приближи и да га мази. Одлучан да убеди Серси да је њихов прави непријатељ војска мртвих, Џон води експедицију северно од Зида да би ухватио мртвог човека и довео га код Серси. Они то успијевају, али су окружени хордама Ноћног краља. Денерис долази са својим змајевима, али Ноћни краљ убија једног од њих леденим копљем, присиљавајући друге да побегну без Џона. Спашен је поновним доласком његовог стрица Бењена, кога су мртви захватили док је Џон побегао натраг до Зида. Денерис обећава да ће се са Џоном борити против белих шетача, и он се слаже и подржава је као своју краљицу. Њих двоје преговарају о примирју са Серсе, која пристаје да им се придружи у борби против снага Ноћног краља. Брен учи да је Џон рођен као Аегон Таргариен, легитимни син и наследник Денерисовог брата Регара Таргариена и Лиане Старк. У међувремену, Џон и Денерис коначно одустају од својих растућих осећања једно према другом и имају секс, несвесни да су повезани крвљу.

Сезона 8[уреди | уреди извор]

У " Зимоврелу ", Џон се враћа у тврђаву, где се поново уједињује с Бреном и Арјом и сазнаје да су Бели шетачи пробили Зид. Иако су Северњаци почели да се припремају за битку у Зимоврелу, Санса и многи северни господари су бесни што се Џон покорио Денерис, а Санса га оптужује да клечи јер је заљубљен у њу. Џонова и Денерисина веза наставља да расту док Џон успешно јаше једног од својих змајева, Регала. Сем, који је напустио Цитаделу да би дошао у Зимоврел, саопштава Џону истину о његовом пореклу. Сем налази Џона у крипти Старкових и открива му истину о томе ко је заправо он, да је он син принца Регара Таргарјена и Лијене Старк што га чини престолонаследником. Денерис схвата да то чини Џона супарником за гвоздени престо, али њихов разговор прекида долазак Белих шетача. Џон и Денерис нападају војске мртвих са змајевима, док Мелисандра, Џејми Ланистер, Бријена од Тарта и армија Дотрака одбија нападе армије мртвих. Џон пешице иде за Ноћним краљем, али га ометају новонастали мртви који му блокирају пут. Он се бори да дође до свете шуме, где је Брен намамио Ноћног краља, али напад на дворац зауставља Џонов напредак. Арја убија Ноћног краља бодежом од валиријског челика, тиме уништавајући целу војску мртвих. Након битке, Денерис постаје све више љубоморна на преданост коју људи у Вестеросу имају према Џону, бојећи се да никада неће заповедати таквом оданошћу у Вестеросу. Џон тврди да нема жељу да тражи гвоздено престо, али одбија да сачува свој прави идентитет и лозу у тајности од своје породице. Он каже Санси и Арји. Санса, видевши Џона као пожељну алтернативу Денерис, открива свој прави идентитет Тириону, који са своје стране обавештава Вариса. Варис покушава да убеди Џона да тражити гвоздено престо, али Џон одбија и потврђује своју лојалност Денерис, иако је видно изнервиран њеним све нестабилнијим понашањем. У бици за престо Џон се придружује преосталим војскама лојалним Денерис у фронталном нападу на Серсеине снаге, које су ускоро запаљене од стране Денерис и Дрогона. Денерис импулсивно уништава већи део града упркос његовој предаји, водећи шокираног Џона да нареди својим људима да се повуку из града док он гори.

Признање и награде[уреди | уреди извор]

Харингтон је номинован за награду "Примети ме Еми" за изванредну помоћну улогу у драмској серији за улогу у 2016.[53][54] Рекао је: "Озбиљно је рећи да сам помало запањен. . . За мој рад на Игри престола да буде препознат на овај начин је емотиван тренутак за мене. Нисам могао бити више понизан. " [53] Харингтон је такође номинован за награду Сатурн за најбољег споредног глумца на телевизији за улогу у 2012, 2016. и 2017.[55][56][57] Његове друге номинације укључују награду Златна нимфа за изванредног глумца у драмској серији 2012,[58] награду за млади холивуд за глумца године 2013,[59] и награду за избор критичара за најбољег глумца у драми Серије у 2016.[60] ИГН је такође номиновао Џона Сноуа за свог најбољег ТВ хероја у 2011.[61]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Orr, David (12. 8. 2011). „Dragons Ascendant: George R. R. Martin and the Rise of Fantasy”. The New York Times. Приступљено 12. 7. 2014. 
  2. ^ а б в г д Jennings, Dana (14. 7. 2011). „A Dance with Dragons Review: In a Fantasyland of Liars, Trust No One, and Keep Your Dragon Close”. The New York Times. Приступљено 20. 7. 2014. 
  3. ^ а б в г д „A Game of Thrones: Analysis of Jon Snow”. SparkNotes. Приступљено 4. 8. 2014. 
  4. ^ а б в г д ђ „A Clash of Kings: Analysis of Jon Snow”. SparkNotes. Приступљено 4. 8. 2014. 
  5. ^ а б в „Character profile for Jon Snow”. Goodreads. Приступљено 3. 8. 2014. 
  6. ^ а б в Martin 1996
  7. ^ а б Hibberd, James (15. 6. 2014). „Game of Thrones showrunners on those season 4 finale twists”. Entertainment Weekly. Приступљено 12. 7. 2014. 
  8. ^ Prudom, Laura (19. 6. 2016). „Game of Thrones Recap: Women Rule in 'Battle of the Bastards'”. Variety. Приступљено 8. 8. 2016. 
  9. ^ а б „A Storm of Swords: Analysis of Jon Snow”. SparkNotes. Приступљено 4. 8. 2014. 
  10. ^ Brown, Rachael (11. 7. 2011). „George R.R. Martin on Sex, Fantasy, and A Dance With Dragons”. The Atlantic. Приступљено 16. 7. 2014. 
  11. ^ Grossman, Lev (7. 7. 2011). „George R.R. Martin's Dance with Dragons: A Masterpiece Worthy of Tolkien”. Time. Архивирано из оригинала 23. 8. 2013. г. Приступљено 2. 8. 2014. 
  12. ^ а б в Poniewozik, James (12. 7. 2011). „The Problems of Power: George R.R. Martin's A Dance With Dragons”. Time. Приступљено 21. 1. 2012. 
  13. ^ а б в Wagner, Thomas M. (2011). „Review: A Dance with Dragons (2011)”. SFReviews.net. Приступљено 24. 7. 2014. 
  14. ^ а б Hutley, Krist (2011). „Reviews: A Dance with Dragons”. Booklist. Архивирано из оригинала 27. 7. 2014. г. Приступљено 25. 7. 2014. 
  15. ^ а б в Hibberd, James (21. 7. 2011). „George R.R. Martin on Dance With Dragons shocking twist”. Entertainment Weekly. Приступљено 16. 7. 2014. 
  16. ^ Hibberd, James (14. 6. 2015). „Game of Thrones author, producer on whether that character is really dead”. Entertainment Weekly. Приступљено 19. 6. 2015. 
  17. ^ а б в Guillaume, Jenna (16. 7. 2014). „This Game Of Thrones Fan Theory Will Blow Your Mind”. BuzzFeed. Приступљено 17. 7. 2014. 
  18. ^ Radish, Christina (2013). „Producers David Benioff, Dan Weiss & George R.R. Martin Talk Game of Thrones Season 3 and 4, Martin’s Cameo, the End of the Series, and More”. Collider. Приступљено 3. 8. 2014. 
  19. ^ Fleming, Michael (16. 1. 2007). „HBO turns Fire into fantasy series”. Variety. Архивирано из оригинала 16. 5. 2012. г. Приступљено 11. 7. 2014. 
  20. ^ Longo, Donovan (1. 5. 2014). „The Winds Of Winter Plot Spoilers: Who Is Jon Snow’s Mother?”. Latin Times. Приступљено 1. 7. 2016. 
  21. ^ Grubbs, Jefferson (7. 6. 2015). „Alternate Jon Snow Parentage Theories In Case Game Of Thrones Shoots Down R+L=J”. Bustle. Приступљено 1. 7. 2016. 
  22. ^ Schwartz, Terri (24. 10. 2014). „Jon Snow's parents to be revealed in Winds of Winter?”. Zap2it. Архивирано из оригинала 05. 10. 2016. г. Приступљено 1. 7. 2016. 
  23. ^ Alt Shift X (12. 7. 2014). „R+L=J: who are Jon Snow's parents?”. YouTube. Приступљено 1. 8. 2014. 
  24. ^ а б Pallotta, Frank (17. 7. 2014). „Fans Have A Crazy Game Of Thrones Theory About Jon Snow's True Parentage”. Business Insider. Приступљено 3. 8. 2014. 
  25. ^ а б Martin 1996, стр. 49–56
  26. ^ Vineyard, Jennifer (17. 7. 2014). „Sean Bean on Legends, Method Acting, and Game of Thrones Flashbacks”. Vulture. Приступљено 15. 5. 2016. 
  27. ^ García, Elio M.; Antonsson, Linda. „The Citadel: FAQ – 6.2.1. Who are Jon Snow's parents?”. Westeros: The A Song of Ice and Fire Domain. Приступљено 15. 5. 2016. 
  28. ^ а б Martin 1996, стр. 607–608
  29. ^ а б в Martin 1996, стр. 39–40
  30. ^ Martin 1996, стр. 708–709.
  31. ^ Wigler, Josh (15. 7. 2014). „This Game of Thrones Theory Will Blow Jon Snow Fans' Minds”. MTV News. 
  32. ^ а б Graham, Daniella (5. 5. 2015). „Did Game Of Thrones just confirm one of the biggest Jon Snow fan theories?”. Metro. Приступљено 15. 5. 2016. 
  33. ^ а б Robinson, Joanna (26. 6. 2016). „All The Times Game of Thrones Tried to Tell You Who Jon Snow's Parents Are”. Vanity Fair. Приступљено 27. 6. 2016. 
  34. ^ Yglesias, Matthew (26. 6. 2016). „Game of Thrones just revealed Jon Snow’s real parents”. Vox. Приступљено 27. 6. 2016. 
  35. ^ Calia, Michael (26. 6. 2016). „Game of Thrones Season 6 Finale Recap: 'The Winds of Winter'”. The Wall Street Journal. Приступљено 27. 6. 2016. 
  36. ^ а б „See the Connections Behind Ned’s Promise With This Infographic”. MakingGameofThrones.com (HBO). 28. 6. 2016. Архивирано из оригинала 29. 6. 2016. г. Приступљено 29. 6. 2016. 
  37. ^ а б Hibberd, James (26. 6. 2016). „Game of Thrones finale confirms game-changing fan theory”. Entertainment Weekly. Приступљено 30. 6. 2016. 
  38. ^ а б Bricken, Rob (29. 6. 2016). „You Can Stop Second-Guessing That Big Jon Snow Revelation from the Finale”. io9. Приступљено 30. 6. 2016. 
  39. ^ Hibberd, James (14. 8. 2017). „Game of Thrones recap: 'Eastwatch' (Part 1)”. Entertainment Weekly. стр. 1. Приступљено 15. 8. 2017. 
  40. ^ Clark, Peter Allen (14. 8. 2017). „Apparently Game of Thrones dragons enjoy the smell of Jon Snow”. Mashable. Приступљено 17. 8. 2017. 
  41. ^ Thomas, Leah (13. 8. 2017). „Does Drogon Know Jon Snow Is A Targaryen On Game Of Thrones? Daenerys' Dragon May Sense The Secret”. Bustle. Приступљено 17. 8. 2017. 
  42. ^ Hibberd, James (14. 8. 2017). „Game of Thrones recap: 'Eastwatch' (Part 3)”. Entertainment Weekly. стр. 3. Приступљено 15. 8. 2017. 
  43. ^ McCluskey, Megan (13. 8. 2017). „Game of Thrones Just Slipped in a Huge Reveal About Jon Snow’s Parents”. Time. Приступљено 17. 8. 2017. 
  44. ^ Robinson, Joanna (13. 8. 2017). „Game of Thrones: The Massive Bombshell Hidden in Gilly’s Book”. Vanity Fair. Приступљено 17. 8. 2017. 
  45. ^ Hibberd, James (28. 8. 2017). „Game of Thrones finale recap: 'The Dragon and the Wolf'”. Entertainment Weekly. Приступљено 28. 8. 2017. 
  46. ^ Hibberd, James (28. 8. 2017). „Game of Thrones: How that Jon Snow twist changes everything”. Entertainment Weekly. Приступљено 28. 8. 2017. 
  47. ^ Martin 1998
  48. ^ Martin 2000
  49. ^ Hughes, Aaron (јануар 2006). „Fantasy Book Review: A Feast for Crows by George R. R. Martin”. Fantastic Reviews. Архивирано из оригинала 26. 06. 2017. г. Приступљено 25. 7. 2016. 
  50. ^ Thier, Dave (7. 6. 2015). „Will Game of Thrones Jon Snow Have The Same Story In The Show As He Does In The Books?”. Forbes. Приступљено 15. 6. 2015. 
  51. ^ Martin 2011
  52. ^ Roberts, Josh (1. 4. 2012). „Game of Thrones Exclusive! George R.R. Martin Talks Season Two, The Winds of Winter, and Real-World Influences for A Song of Ice and Fire”. SmarterTravel.com. Приступљено 11. 6. 2015. 
  53. ^ а б Prudom, Laura (14. 7. 2016). „Game of Thrones Rules 2016 Emmy Race With 23 Nominations”. Variety. Архивирано из оригинала 30. 8. 2016. г. Приступљено 9. 8. 2016. 
  54. ^ Rice, Lynette (14. 7. 2016). „Emmy nominations 2016: See the full list”. Entertainment Weekly. Приступљено 14. 7. 2016. 
  55. ^ „Nominations for the 38th Annual Saturn Awards”. Academy of Science Fiction, Fantasy & Horror Films. 29. 2. 2012. Архивирано из оригинала 29. 2. 2012. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  56. ^ Bryant, Jacob (24. 2. 2016). „Star Wars, Mad Max, Walking Dead Lead Saturn Awards Nominations”. Variety. Приступљено 24. 2. 2016. 
  57. ^ Couch, Aaron (2. 3. 2017). „Rogue One, Walking Dead Lead Saturn Awards Nominations”. The Hollywood Reporter. Приступљено 3. 3. 2017. 
  58. ^ „Nominees/Competition 2012” (PDF). Golden Nymph Awards. 2012. стр. 8. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 9. 2012. г. Приступљено 30. 6. 2016. 
  59. ^ Carbone, Gina (1. 8. 2013). „2013 Young Hollywood Awards: Check Out Early Winners”. Wetpaint. Архивирано из оригинала 23. 9. 2013. г. Приступљено 30. 6. 2016. 
  60. ^ „Critics’ Choice TV Awards: HBO Leads With 22 Nominations”. 14. 11. 2016. Приступљено 14. 11. 2016. 
  61. ^ „Best Television Hero 2011”. IGN. Архивирано из оригинала 3. 3. 2012. г. Приступљено 30. 6. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џон Снежни на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_Снежни&oldid=25305219”