Џорџ Гершвин
Џорџ Гершвин | |
---|---|
![]() Џорџ Гершвин 1937. године | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 26. септембар 1898. |
Место рођења | Њујорк, САД |
Датум смрти | 11. јул 1937.38 год.) ( |
Место смрти | Лос Анђелес, САД |
Џорџ Гершвин (енгл. George Gershwin; Њујорк, 26. септембар 1898 — Лос Анђелес, 11. јул 1937) је био амерички композитор.[1][2] Рођен је као Јакоб Гершовиц (енгл. Jacob Gershowitz) у Бруклину у породици руских емиграната јеврејског порекла, као друго од четворо деце.[3] Већину својих вокалних и сценских дела Џорџ је написао у сарадњи са својим старијим братом, текстописцем Ајром Гершвином. Гершвин је компоновао и за бродвејску сцену и за класичне концертне хале. Такође је са успехом компоновао и популарне мелодије.
Најпознатији је по начину на који је у класичну музику унео елементе популарне музике, црначких духовних песама и блуза (опера „Порги и Бес“, симфонијска фантазија „Американац у Паризу“, „Рапсодија у плавом“, „Меланхонична рапсодија“).[4]
Биографија[уреди | уреди извор]
Преци[уреди | уреди извор]
Гершвин је био украјинско-јеврејског порекла.[3] Његов деда, Јаков Гершовиц, рођен је у Одеси (савремена Украјина) и 25 година је служио као механичар у Царској руској војсци да би стекао право на слободно путовање и боравак као Јеврејин, да би се коначно пензионисао у близини Санкт Петербурга. Његов син тинејџер Мојше, Џорџов отац, радио је као секач коже за женске ципеле. Његова мајка, Роза Брускина, рођена је у Санкт Петербургу, Русија.[5][6] Мојше је упознао Розу у Виљнусу где је њен отац радио као крзнар. Она и њена породица преселили су се у Њујорк због све већег антијеврејског расположења у Русији, променивши своје име у Роуз. Мојше, суочен са обавезним служењем војног рока ако остане у Русији, преселио се у Америку чим је могао да приушти. Једном у Њујорку, променио је своје име у Морис. Гершовиц је живео са ујаком по мајци у Бруклину, радећи као пословођа у фабрици женске обуће. Оженио се Роуз 21. јула 1895. године, а Гершовиц је убрзо англизовао своје име у Гершвајн.[7][8][9] Њихово прво дете, Ајра Гершвин, рођено је 6. децембра 1896. године, након чега се породица преселила у стан на другом спрату у авенији Снедикер 242 у источном њујоршком насељу Бруклин.
Младост[уреди | уреди извор]
Џорџ је рођен 26. септембра 1898. године у стану у Снедикер авенији. Његов извод из матичне књиге рођених га идентификује као Џејкоба Гершвајна, са презименом које се изговара 'Герш-вин' у руској и јидиш имигрантској заједници.[10][11] Добио је име по свом деди и, супротно америчкој пракси, није имао средње име. Убрзо је постао познат као Џорџ,[12] и променио је правопис свог презимена у „Гершвин“ отприлике у време када је постао професионални музичар; остали чланови породице су следили њихов пример.[13] После Ајре и Џорџа, у породици су рођени још један дечак Артур Гершвин (1900–1981) и девојчица Френсис Гершвин (1906–1999).
Породица је живела у многим различитим резиденцијама, јер је њихов отац мењао станове са сваким новим предузећем у које се укључио. Одрасли су углавном у јидишком позоришном округу. Џорџ и Ајра су често посећивали локална јидишка позоришта, а Џорџ се повремено појављивао на сцени као статиста.[14][15][16]
Џорџ је живео дечаштво које није било необично у њујоршким стамбеним зградама, које је укључивало трчање са пријатељима, ролање и лоше понашање на улици. Све до 1908. није марио за музику. Затим, као десетогодишњак, био је заинтригиран када је чуо виолински рецитал свог пријатеља Максија Розенцвајга.[17] Звук и начин на који је свирао његов пријатељ га је очарао. Отприлике у исто време, Џорџови родитељи су купили клавир његовом старијем брату Ајри. Међутим, на изненађење његових родитеља и на Ајрино олакшање, Џорџ је био тај који је провео више времена свирајући је док је наставио да ужива у музици.[18]
Иако је његова млађа сестра Франсис била прва у породици која је зарађивала за живот од свог музичког талента, удала се млада и посветила својим обавезама мајке и домаћице, чиме је онемогућила себи да се озбиљно бави музичким подухватима. Након што је одустала од извођачке каријере, оперделила се за сликарство као креативни излаз, што је и Џорџу накратко био хоби. Артур Гершвин је следио стазе Џорџа и Ајре, такође је постао композитор песама, мјузикла и кратких клавирских комада током периода од око две године (око 1911) пре него што га је Џек Милер (око 1913), коначно упознао са Чарлсом Хамбицером, пијанистом у Бетовеновом симфонијском оркестру. До његове смрти 1918. године, Хамбицер је остао Гершвинов музички ментор, научио га је конвенционалној клавирској техници, упознао га са музиком европске класичне традиције и подстицао га да присуствује оркестарским концертима.[19]
Тин Пан алеја и Бродвеј, 1913–1923[уреди | уреди извор]
Године 1913, Гершвин је напустио школу са 15 година да би радио као „музички демонстратор“ у њујоршкој Тин Пан алеји. Зарађивао је 15 долара недељно радећи за Џероме Х. Ремик и компнију, издавачку фирму са седиштем у Детроиту и филијалом у Њујорку.
Његова прва објављена песма била је „When You Want 'Em, You Can't Get 'Em, When You've Got 'Em, You Don't Want 'Em” 1916. године. Она је 17-годишњаку донела зараду од 50 центи.[20]
Године 1916, Гершвин је почео да ради за Аеолијан компанију и Стандардне музичке ролне у Њујорку, снимајући и аранжирајући. Произвео је десетине, ако не и стотине, ролни под својим и лажним именима (псеудоними који се приписују Гершвину укључују Фред Марта и Берт Вин). Такође је снимио ролне сопствених композиција за Дуо-Арт и Велте-Мигнон репродукцијске клавире. Осим што је снимао клавирске роле, Гершвин је направио кратак продор у водвиљ, пратећи Нору Бејс и Луиз Дресер на клавиру.[21] Његов нови рагтајм из 1917. године, „Rialto Ripples”, био је комерцијални успех.[20]
Године 1919. постигао је свој први велики национални хит песмом „Свони”, са речима Ирвинга Цезара. Ал Џолсон, бродвејска звезда и бивши певач министранта, чуо је Гершвина како изводи песму Свони на журци и одлучио је да је отпева у једној од својих емисија.[20]
Касних 1910-их, Гершвин је упознао текстописца и музичког директора Вилијама Дејлија. Њих двоје су сарађивали на бродвејским мјузиклима Пикадили до Бродвеја (1920) и For Goodness' Sake (1922), и заједно су компоновали музику за Our Nell (1923). Ово је био почетак дугог пријатељства. Дејли је био чест аранжер, оркестратор и диригент Гершвинове музике, а Гершвин му се повремено обраћао за музичке савете.[22]
Композиција[уреди | уреди извор]
Оркестарске
- Rhapsody in Blue за клавир и оркестар (1924)
- Concerto in F за клавир и оркестар (1925)
- An American in Paris за оркестар (1928)
- Dream Sequence/The Melting Pot за хор и оркестар (1931)
- Second Rhapsody за клавир и оркестар (1931), оригинално названа Rhapsody in Rivets
- Cuban Overture за оркестар (1932), оригинално насловљена Rumba
- March from "Strike Up the Band" за оркестар (1934)
- Variations on "I Got Rhythm" за клавир и оркестар (1934)
- Catfish Row за оркестар (1936), свита заснована на музици из Porgy and Bess
- Shall We Dance (1937), филмска партитура дугометражног балета
Соло клавир
- Three Preludes (1926)
- George Gershwin's Song-book (1932), соло клавирске обраде 18 песама
Опере
- Blue Monday (1922), опера са једним чином
- Porgy and Bess (1935) У Колонијалном театру у Бостону[23]
Лондонски мјузикли
- Primrose (1924)
Бродвејски мјузикли
- George White's Scandals (1920–1924), у једном тренутку представљајући оперу са једним чином из 1922. године Плави понедељад
- Lady, Be Good (1924)
- Tip-Toes (1925)
- Tell Me More! (1925)
- Oh, Kay! (1926)
- Strike Up the Band (1927)
- Funny Face (1927)
- Rosalie (1928)
- Treasure Girl (1928)
- Show Girl (1929)
- Girl Crazy (1930)
- Of Thee I Sing (1931)
- Pardon My English (1933)
- Let 'Em Eat Cake (1933)
- My One and Only (1983), оригинални мјузикл из 1983. који користи претходно написане Гершвинове песме
- Crazy for You (1992), ревидирана верзија Луде девојке
- Nice Work If You Can Get It (2012), мјузикл са партитуром Џорџа и Ајре Гершвина
- An American in Paris, мјузикл који се приказивао на Бродвеју од априла 2015. до октобра 2016
Филмови за које је Гершвин писао оригиналне партитуре
- Delicious (1931), рана верзија Друге рапсодије и још једна музичка секвенца коришћена је у овом филму, остале је студио одбио
- Shall We Dance (1937), оригинална оркестарска партитура Гершвина, нема доступних снимака у модерном стереу, неки делове никада нису снимљени (Номинована за Оскар за најбољу оригиналну песму: They Can't Take That Away from Me)
- A Damsel in Distress (1937)
- The Goldwyn Follies (1938), постхумно издана
- The Shocking Miss Pilgrim (1947), користи раније необјављене песме
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ ObituaryVariety, July 14, 1937, page 70
- ^ „George Gershwin, Composer, is Dead; Master of Jazz Succumbs in Hollywood at 38 After Operation for Brain Tumor”. The New York Times. Приступљено 29. 7. 2018.
- ^ а б „Russian Heritage Museum: George Gershwin”. russianheritagemuseum.com. Архивирано из оригинала 04. 08. 2021. г. Приступљено 17. 11. 2020.
- ^ Jablonski, Stewart, Edward, Lawrence D (1973). The Gershwin Years: George and Ira. Garden City, New Jersey: Doubleday. ISBN 0-306-80739-4.
- ^ „Rose Gershwin”. geni_family_tree.
- ^ „Ira Gershwin”. biography.yourdictionary.com.
- ^ Hyland 2003, стр. 1–3.
- ^ Pollack 2006, стр. 3.
- ^ Jablonski 1987, стр. 29–31.
- ^ Jablonski 1987, стр. 24: "Morris Gershovitz moved his family...to Brooklyn, where he had found an unprepossessing two-story brick house at 242 Snedicker Avenue... In this house on September 26, 1898, Jacob Gershwine (as George's birth certificate reads) was delivered...The name change may have been Morris's idea; it is possible that by the time he married he had streamlined his name to "Gershvin," and so would the doctor have been informed. Gershwine in a Jewish community would still be pronounced Gershvin.
- ^ Pollack 2006, стр. fn707: "Gershwin's birth certificate reads, 'Jacob Gershwine'; [Frances Gershwin] suggests that Morris's brother, Aaron, first changed the family name, though the latter gave his name in the 1920 census as 'Gershvin.'"
- ^ Jablonski 1987, стр. 25: "Eight-year old George (no one in the family remembers calling him Jake or Jacob)..."
- ^ Jablonski 1987, стр. 10, 29–31.
- ^ Pollack 2006.
- ^ Andrew Rosenberg, Martin Dunford (2012). The Rough Guide to New York City. Penguin. ISBN 978-1-4053-9022-4.
- ^ „Judaic Treasures of the Library of Congress: George Gershwin”. Jewish Virtual Library. 2013. Приступљено 10. 3. 2013. As quoted by Abraham J. Karp (1991) From the Ends of the Earth: Judaic Treasures of the Library of Congress. ISBN 0-8478-1450-5. стр. 351..
- ^ Schwartz, Charles (1973). Gershwin, His Life and Music. New York, NY: Da Capo Press, Inc. стр. 14. ISBN 0-306-80096-9.
- ^ Hyland 2003, стр. 13.
- ^ Hyland 2003, стр. 14.
- ^ а б в Venezia, Mike (1994). Getting to Know the World's Greatest Composers: George Gerswhin. Chicago IL: Childrens Press.
- ^ Slide, Anthony. The Encyclopedia of Vaudeville, Westport, Connecticut: Greenwood Press, 1994. p. 111.
- ^ Pollack 2006, стр. 191–192.
- ^ Jablonski & Stewart 1973, стр. 25, 227–229..
Литература[уреди | уреди извор]
- Hyland, William G. (2003). George Gershwin : A New Biography
. Praeger. ISBN 0-275-98111-8.
- Jablonski, Edward; Stewart, Lawrence D. (1973). The Gershwin Years: George and Ira (2nd изд.). Garden City, New Jersey: Doubleday. ISBN 0-306-80739-4.
- Jablonski, Edward (1987). Gershwin. Doubleday. ISBN 0-385-19431-5.
- Kimball, Robert & Alfred Simon. The Gershwins (1973), Athenium, New York, ISBN 0-689-10569-X
- Mawer, Deborah; Cross, Jonathan, ур. (2000). The Cambridge Companion to Ravel. Cambridge Companions to Music. Cambridge University Press. ISBN 0-521-64856-4.
- Peyser, Joan (2007). The Memory of All That:The Life of George Gershwin. Hal Leonard. ISBN 978-1-4234-1025-6.
- Pollack, Howard (2006). George Gershwin. His Life and Work. University of California Press. ISBN 978-0-520-24864-9.
- Rimler, Walter. A Gershwin Companion (1991), Popular Culture ISBN 1-56075-019-7
- Rimler, Walter George Gershwin : An Intimate Portrait (2009), University of Illinois Press, ISBN 0-252-03444-9
- Sloop, Gregory. "What Caused George Gershwin's Untimely Death?" Journal of Medical Biography 9 (February 2001): 28–30
- Alpert, Hollis. The Life and Times of Porgy and Bess: The Story of an American Classic (1991). Nick Hern Books. ISBN 1-85459-054-5
- Feinstein, Michael. Nice Work If You Can Get It: My Life in Rhythm and Rhyme (1995), Hyperion Books. ISBN 0-7868-8220-4
- Jablonski, Edward. Gershwin Remembered (2003). Amadeus Press. ISBN 0-931340-43-8
- Rosenberg, Deena Ruth. Fascinating Rhythm: The Collaboration of George and Ira Gershwin (1991). University of Michigan Press ISBN 978-0-472-08469-2
- Sheed, Wilfred. The House That George Built: With a Little Help from Irving, Cole, and a Crew of About Fifty (2007). Random House. ISBN 0-8129-7018-7
- Suriano, Gregory R. (Editor). Gershwin in His Time: A Biographical Scrapbook, 1919–1937 (1998). Diane Pub Co. ISBN 0-7567-5660-X
- Weber, Katharine. "The Memory Of All That: George Gershwin, Kay Swift, and My Family's Legacy of Infidelities" (2011). Crown Publishers, Inc./Broadway Books ISBN 978-0-307-39589-4
- Wyatt, Robert and John Andrew Johnson (Editors). The George Gershwin Reader (2004). Oxford University Press. ISBN 0-19-513019-7
- Carnovale, Norbert. George Gershwin: a Bio-Bibliography (2000. ) Greenwood Press. ISBN 978-0-313-26003-2
- Muccigrosso, Robert, ed., Research Guide to American Historical Biography (1988) 5:2523-30
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Џорџ Гершвин (бесплатне песме за субјекат) на сајту IMSLP (језик: енглески)
- Џорџ Гершвин на сајту Internet Broadway Database
- George Gershwin на сајту IMDb (језик: енглески)
- George and Ira Gershwin Collection at the Library of Congress
- George Gershwin Bio at Jewish-American Hall of Fame
- George Gershwin Collection Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2013) at the Harry Ransom Center at the University of Texas at Austin
- The Gershwin Initiative at The University of Michigan
- George Gershwin oral histories at Oral History of American Music
- Gershwin's An American in Paris Performance / lecture with Bruce Adolphe