Џорџ О. Ејбел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Џорџ Огден Ејбел
Датум рођења(1927-03-01)1. март 1927.
Место рођењаЛос Анђелес
Сједињене Америчке Државе
Датум смрти7. октобар 1983.(1983-10-07) (56 год.)
Место смртиЕнсино
Сједињене Америчке Државе
Пољеастрономија, математика и физика
ШколаКалифорнијски технолошки институт
Познат покаталогу галактичких јата

Џорџ Огден Ејбел (енгл. George Ogden Abell, IPA: /ˈeɪbel/ [1] 1. март 1927 – 7. октобар 1983) био је астроном на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу.[2] Био је астроном истраживач, професор, администратор, популаризатор науке и образовања и скептик. Дипломирао је 1951. на Калифорнијском технолошком институту, на ком је следеће године магистрирао, а 1957, под менторством Доналда Остерброка, и докторирао. Каријеру астронома почео је као туристички водич у опсерваторији Грифит у Лос Анђелесу.[3]

Посао[уреди]

Ејбел 2261 је глактичко јато из Ејбеловог каталога направљеног на основу проучавања космоса на опсерваторији Маунт Паломар.

Ејбелов најпознатији рад је каталог галактичких јата откривених приликом посматрања космоса на опсерваторији Паломар.[4][5] Анализирао је формирање и еволуцију галаксија. Доказао је да постоје галактичка јата другог реда, чиме је побио хијерархијски модел Карла Шарлијеа.[3] Открио је и како се луминозитет јата може користити за мерење удаљености галаксија[3] а средио је и чувену листу 86 планетарних маглина из 1966. међу којима се налази и Ејбел 39.

Ејбелов каталог је обиман списак од око 4.000 галактичких јата, од којих сваки има најмање тридесет чланова са црвеним помаком од барем 0.2. Оригинални каталог галактичких јата северне хемисфере објављен је 1958. Проширени каталог, са кластерима јужне хемисфере, објављен је постхумно 1989. у сарадњи са Харолдом Џ. Корвином и Роналдом П. Оловином.

Ејбел је такође открио и периодичну комету 52П/Харингтон-Ејбел.[6] Заједно са Питером Голдрајком утврдио је да су планетарне маглине настале из црвених џинова.[3]

Преко двадесет година Ејбел је радио као предавач на летњим научним курсевима за средњошколце. [7] а након његове смрти, формиран је фонд за Ејбелову стипендију. Сарађивао је у снимању научно-образовних ТВ-серијала Разумевање космоса и времена и Пројекат космос.[3]

Аргументовано је побио псеудонаучне тврдње Имануела Великовског. Саоснивач је Комитета за научне истраге паранормалних тврдњи, а сарађивао је у часопису Скептички испитивач.[8]

Био је председник Космолошког комитета Међународне астрономске уније, и председник и члан одбора Пацифичког астрономског удружења.[3][9][10] Године 1970. постао је сарадник Краљевског астрономског друштва. У периоду од 1968. до 1975. био је шеф Одсека за астрономију на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу као и председник Образовног комитета Америчког астрономског друштва. Од 1. јануара 1984. требало је да ступи на функцију уредника Астрономског журнала, али га је у томе спречила смрт.[3]

Астероид 3449 Ејбел је назван по њему, као и Опсерваторија Џорџ Ејбел на Отвореном универзитету у граду Милтон Кинс у Енглеској.[11]

Референце[уреди]

  1. ^ The Physics Groupie Blog: Dr. George Abell - RIP
  2. ^ Попер, Данијел М. (фебруар 1984). „Умрлица: Џорџ О. Ејбел”. Физика данас. 37 (2): 76—77. Bibcode:1984PhT....37b..76P. doi:10.1063/1.2916105. [мртва веза]
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 Епс, Х.; Попер, Д. (1983). „Џорџ О. Ејбел, Астрономија: Лос Анђелес”. Регенти Универзитета у Калифорнији.  |first3= захтева |last3= у Authors list (помоћ)
  4. ^ „Др Џорџ О. Ејбел, 57, је умро; Посматрач галактичких јата”. Њујорк тајмс. UPI. 08. 10. 1983. 
  5. ^ „Џ. Ејбел, астроном који је открио галаксију”. Чикаго трибјун. 09. 10. 1983. Приступљено 17. 09. 2009. 
  6. ^ „52П/Харингтон-Ејбел”. Гери В. Кронкова кометографија. Приступљено 12. 11. 2010. 
  7. ^ „Животна прилика за професора на летњем научном програму” (PDF). Летњи научни програм. 12. 04. 2008. Приступљено 11. 10. 2010. 
  8. ^ Ренсбергер, Бојс (01. 5. 1976). „Паранормални феномен очи у очи са научним истраживањем”. Њујорк Тајмс. Приступљено 17. 09. 2009. 
  9. ^ Фракној, Ендру; Флин, Џек; Стерн, Ал (2009). „Председници Астрономског друштва Пацифика”. Астрономско друштво Пацифика. Архивирано из оригинала на датум 14. 04. 2012. Приступљено 22. 12. 2014. 
  10. ^ „Бивши официри и чланови одбора Астрономског друштва Пацифика”. Астрономско друштво Пацифика. 2010. Архивирано из оригинала на датум 11. 04. 2012. Приступљено 22. 12. 2014. 
  11. ^ Џорџ Абел опсерваторија

Библиографија[уреди]

  • Ејбел, Џорџ, "Истраживање универзума", Холт, Рајнхарт и Вилсон (1964)
  • Ејбел, Џ.О., Морисон, Д., и Вулф, С.К.. Истраживање универзума, Издаваштво Сондерс колеџа; 6. издање (фебруар). 1993. ISBN 978-0-03-094666-0..
  • Ејбел, Џ.О., Морисон, Д., и Вулф, С.К.. Царство универзума, Издаваштво Сондерс колеџа; 5. издање, 1994 едиција (јануар). 1994. ISBN 978-0-03-001664-6..
  • Ејбел, Џорџ О.; Сингер, Бери, ур. (1981). Наука и паранормално: Сондирање постојања паранормалног. Њујорк: Скрибнер. ISBN 978-0-684-16655-1. OCLC 6982689. 
  • Ејбел, Џ.О., Каталог рогатих јата галаксија, Америчко астрономско друштво (1989) ASIN B000726Y06