Џорџ Р. Р. Мартин

С Википедије, слободне енциклопедије
Џорџ Р. Р. Мартин
Portrait photoshoot at Worldcon 75, Helsinki, before the Hugo Awards – George R. R. Martin.jpg
Џорџ Мартин у Хелсинкију, 2017. године.
Лични подаци
Пуно имеЏорџ Рејмонд Ричард Мартин
Датум рођења(1948-09-20)20. септембар 1948. (74 год.)
Место рођењаБејон, Сједињене Америчке Државе
Занимањероманописац, писац кратких прича, сценариста
Образовање
ОбразовањеСеверозападни универзитет
Књижевни рад
Утицаји одЏ. Р. Р. Толкин, Стен Ли, Вилијам Шекспир
Најважнија дела
Игра престола (1996)
Судар краљева (1998)
Олуја мачева (2000)
Гозба за вране (2005)
Плес са змајевима (2011)
Ветрови зиме (неиздата)
Сан о пролећу (неиздата)
Потпис

Џорџ Рејмонд Ричард Мартин[1] (енгл. George Raymond Richard Martin), често називан Џи-Ар-Ар-Ем [2] (енгл. GRRM; Бејон, 20. септембар 1948), је амерички романописац, сценариста, телевизијски продуцент и писац кратких прича. Аутор је серије епских фантастичних романа Песма леда и ватре, који су адаптирани у ХБО-ову серију Игра престола (2011–2019) награђену Еми наградом и њену наследну серију Кућа змаја (2022–данас) . Такође је помогао у стварању антологијске серије Дивље карте и допринео изградњи света за видео игрицу Елден Ринг из 2022.

Године 2005. Лев Гросман из магазина Тајм је назвао Мартина „Америчким Толкином“,[3] а 2011. је уврштен на годишњу Тиме 100 листу најутицајнијих људи на свету.[4][5] Он је дугогодишњи грађанин Санта Феа, Нови Мексико, где је помогао у финансирању Meow Wolf-а и власник је биоскопа „Жан Кокто”. Град обележава 29. март као „Дан Џорџа Р. Р. Мартина”.[6]

Младост[уреди | уреди извор]

Џорџ Рејмонд Мартин (усвојио је и име Ричард са 13 година) рођен је 20. септембра 1948. у Бајону, Њу Џерси, као син бродара Рејмонда Колинса Мартина и Маргарет Брејди Мартин. Породица његове мајке је некада била богата, поседовала је успешан грађевински бизнис, али је све то изгубила у Великој депресији, на шта се Мартин сваки дан подсећао када је пролазио поред онога што је некада било пристаниште и кућа његове породице. Има две млађе сестре, Дарлин и Џенет. Он је претежно ирског порекла; ДНК тест у серији Пронађите своје корене показао је да је 53,6% "Британац и Ирац", 22,4% Ашкенази Јевреј и 15,6% "Широко северозападни Европљанин".

Породица је прво живела у кући на Бродвеју која је припадала Мартиновој прабаки. Године 1953. преселили су се у федерални стамбени пројекат у близини докова у Бајону. Током Мартиновог детињства, његов свет се претежно састојао од „Прве улице до Пете улице“, између његове основне школе и његовог дома; овај ограничени свет га је навео да пожели да путује и доживи друга места, али једини начин да то уради била је његова машта, и постао је прождрљив читалац. Мартин је почео да пише и продаје приче о чудовиштима за пени другој деци из суседства, укључујући и драматична читања. Такође је писао приче о митском краљевству насељеном његовим љубимцима корњачама; корњаче су често умирале у свом замку од играчака, па је одлучио да се међусобно убијају у „злокобним заверама“. Мартин је имао навику да започиње „бескрајне приче“ које никада није завршио, јер на папиру нису испале тако добро као што их је замишљао.

Мартин је похађао школу Мери Џејн Донохо, а касније и средњу школу Марист. Док је тамо постао страствени обожавалац стрипова, развијајући снажно интересовање за суперхероје које објављује Марвел, а касније је Стену Лију приписао један од његових највећих књижевних утицаја; „Можда Стен Ли има највећи књижевни утицај на мене, чак и више од Шекспира или Толкина.“ Писмо које је Мартин написао уреднику Фантастичне четворке штампано је у броју 20 (новембар 1963); био је први од многих послатих, на пример, Фантастична четворка #32, #34 и други. Обожаваоци који су читали његова писма писали су му редом писма, и кроз такве контакте, Мартин се придружио новонасталом стрип фандому тог доба, пишући белетристику за разне фанзине; купио је прву карту за први светски Комик-Кон, одржан у Њујорку 1964. године. Године 1965. Мартин је освојио награду стрип фандома за најбољу фантастику за своју причу о суперхеројима у прози „Поверман против Плаве баријере“.

Године 1970. Мартин је стекао звање Б.С. у новинарству на Медил школи за новинарство Универзитета Нортвестерн у Еванстону, Илиноис, дипломирао је са похвалом; наставио је да завршава свој М.С. у новинарству 1971, такође из Медила. Подобан за регрутацију током рата у Вијетнаму, на који се противио, Мартин се пријавио и добио статус приговарача савести; уместо тога је две године (1972–1974) радио у алтернативној служби као добровољац ВИСТА, придружен округу Кук Фондација за правну помоћ.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Оригинални наслов Година Врста дела Белешке
The Hero 1971 Кратка прича Galaxy Magazine
The Second Kind of Loneliness 1972 Analog Science Fiction and Fact
Override 1973
With Morning Comes Mistfall
A Song for Lya 1974 Новела Хуго награда за најбољу новелу 1975
And Seven Times Never Kill Man 1975 Кратка прича Analog Science Fiction and Fact
The Lonely Songs of Laren Dorr[7] 1976 Кратка прича Fantastic Stories
A Song for Lya 1976 Зборка кратких прича
Nobody Leaves New Pittsburg Кратка прича Amazing Science Fiction Stories
This Tower of Ashes Analog Annual
Dying of the Light 1977 Новела
Songs of Stars and Shadows Збирка кратких прича
Sandkings 1979 Новелета Хуго и Небула награде за најбољу новелету, 1979.
The Way of Cross and Dragon Кратка прича Хуго награда за најбољу кратку причу, 1980.
The Ice Dragon 1980 Књижевност за младе
Nightflyers Новела
Windhaven 1981 Роман са Лисом Татл
Sandkings Збирка кратких прича
Fevre Dream 1982 Роман
In the Lost Lands Кратка прича Amazons II антологија
Биће адаптирана у филм[8]
Songs the Dead Men Sing 1983 Збирка кратких прича
The Armageddon Rag Новела
Nightflyers 1985 Збирка кратких прича
Heroes for Hope Сценарио за стрип
Tuf Voyaging 1986 Fix-up Новела
The Glass Flower Кратка прича
Portraits of His Children 1987 Збирка кратких прича
The Skin Trade 1989 Новела Dark Visions Компилација
A Game of Thrones 1996 Роман Песма леда и ватре
The Hedge Knight 1998 Новела Tales of Dunk and Egg (Песма леда и ватре, преднаставак)
A Clash of Kings Роман Песма леда и ватре
A Storm of Swords 2000
Quartet 2001 Збирка кратких прича
GRRM: A RRetrospective 2003 Збирка кратких прича и есеја
The Sworn Sword Новела Tales of Dunk and Egg (Песма леда и ватре, преднаставак)
A Feast for Crows 2005 Роман Песма леда и ватре
Hunter's Run 2007 Коаутори - Gardner Dozois & Daniel Abraham
The Mystery Knight 2010 Новела Tales of Dunk and Egg (Песма леда и ватре, преднаставак)
A Dance with Dragons 2011 Роман Песма леда и ватре
The Wit and Wisdom of Tyrion Lannister 2013 Збирка цитата из Песме леда и ватре
The Princess and the Queen Новела Песма леда и ватре, преднаставак[9][10]
The Rogue Prince 2014
The World of Ice & Fire Збирка референци и података о Вестеросу Историја Вестероса, коаутори - Elio M. García Jr. and Linda Antonsson
The Ice Dragon Илустрована новела Прерађена верзија оригинала објављеног 1980.[11]
A Knight of the Seven Kingdoms 2015 Збирка/компилација Компилација састављена из три дела Tales of Dunk and Egg[12]
The Sons of the Dragon 2017 Новела Песма леда и ватре[13][14]
Fire & Blood 2018 Књига референци и збирка новела Историја куће Таргеријан
The Winds of Winter 202? Роман наставак серијала Песма леда и ватре
A Dream of Spring

Уредник[уреди | уреди извор]

  • New Voices in Science Fiction (1977: нове приче добитника Џон В. Кембел награде)
  • New Voices in Science Fiction 2 (1979: нове приче добитника Џон В. Кембел награде)
  • New Voices in Science Fiction 3 (1980: нове приче добитника Џон В. Кембел награде)
  • New Voices in Science Fiction 4 (1981: нове приче добитника Џон В. Кембел награде)
  • The Science Fiction Weight Loss Book (1983; коаутори - Исак Асимов и Мартин Х. Гринберг
  • The John W. Campbell Awards, Volume 5 (1984, continuation of the New Voices in Science Fiction series)
  • Night Visions 3 (1986)

Wild Cards уредник (и аутор прича у многим издањима)[уреди | уреди извор]

  • Wild Cards (1987; проширено у издању из 2010. са три нове приче/аутора)
  • Wild Cards II: Aces High (1987)
  • Wild Cards III: Jokers Wild (1987)
  • Wild Cards IV: Aces Abroad (проширено у издању из 2015. са две нове приче/аутора)
  • Wild Cards V: Down & Dirty (1988; друга књига Puppetman четворокњижја)
  • Wild Cards VI: Ace in the Hole (1990; трећа књига Puppetman четворокњижја)
  • Wild Cards VII: Dead Man's Hand (1990; четврта књига Puppetman четворокњижја)
  • Wild Cards VIII: One-Eyed Jacks (1991; прва књига из серијала Rox Triad)
  • Wild Cards IX: Jokertown Shuffle (1991; друга књига из серијала Rox Triad)
  • Wild Cards X: Double Solitaire (1992)
  • Wild Cards XI: Dealer's Choice (1992; трећа књига из серијала Rox Triad)
  • Wild Cards XII: Turn of the Cards (1993)
  • Wild Cards XIII: Card Sharks (1993; прва књига Card Shark трилогије)
  • Wild Cards XIV: Marked Cards (1994; друга књига Card Shark трилогије)
  • Wild Cards XV: Black Trump (1995; трећа књига Card Shark трилогије)
  • Wild Cards XVI: Deuces Down (2002)
  • Wild Cards XVII: Death Draws Five (2006; самостални роман Џона Џеј Милера)
  • Wild Cards XVIII: Inside Straight
  • Wild Cards XIX: Busted Flush
  • Wild Cards XX: Suicide Kings
  • Wild Cards XXI: Fort Freak
  • Wild Cards XXII: Lowball
  • Wild Cards XXIII: High Stakes
  • Wild Cards XXIV: Mississippi Roll
  • Wild Cards XXV: Low Chicago
  • Wild Cards XXVI: Texas Hold 'Em
  • Wild Cards XXVII: Knaves Over Queens (2019)
  • Wild Cards XXVIII: Three Kings (2020)
  • Wild Cards XXIX: Joker Moon (2021)
  • Wild Cards XXX: Full House (2022)
  • Wild Cards XXXI: Pairing Up (TBA)

Друге антологије, коуредник са Гарднером Дозуа[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Richards, Linda (јануар 2001). „January interview: George R.R. Martin”. januarymagazine.com. Архивирано из оригинала на датум 8. 10. 2017. Приступљено 21. 1. 2012. 
  2. ^ Choate, Trish (22. 9. 2011). „Choate: Quest into world of fantasy books can be hobbit-forming”. Times Record News. Приступљено 28. 2. 2012. 
  3. ^ Lemmonds, Lance. „Is George R.R. Martin the “American Tolkien"? - The American Spectator | USA News and PoliticsThe American Spectator | USA News and Politics”. The American Spectator | USA News and Politics (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-27. 
  4. ^ The 2011 TIME 100: Full List Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јул 2011) Retrieved June 5, 2011
  5. ^ The 2011 TIME 100: George R.R. Martin Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2013), John Hodgman, April 21, 2011
  6. ^ Mexican, By Uriel J. GarciaThe New. „‘Thrones’ fans get chance to see season premiere — in Spanish”. Santa Fe New Mexican (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-27. 
  7. ^ „The Lonely Songs of Laren Dorr by George R. R. Martin — Fantasy Magazine”. www.fantasy-magazine.com. 
  8. ^ „Milla Jovovich, Dave Bautista to Lead 'In The Lost Lands' Movie Based on George R.R. Martin Story”. Collider. Приступљено 2021-02-26. 
  9. ^ „Dangerous Women: "The Princess and The Queen, or, The Blacks and The Greens" (Excerpt) by George R. R. Martin”. tor.com. 30. 7. 2013. Приступљено 8. 7. 2014. 
  10. ^ Martin, George R. R. (12. 3. 2014). „Not a Blog: The Rogues Are Coming...”. grrm.livejournal.com. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2014. Приступљено 2. 5. 2014. 
  11. ^ „The Ice Dragon – UK cover reveal!”. HarperVoyagerbooks.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2017. Приступљено 13. 10. 2014. 
  12. ^ „Not a Blog post: Dunk and Egg”. George R.R. Martin. Архивирано из оригинала на датум 17. 4. 2014. Приступљено 14. 4. 2014. 
  13. ^ Martin, George R. R. (31. 1. 2017). „A Bit More (Fake) History”. Not A Blog. Приступљено 1. 2. 2017. 
  14. ^ Simpson, George (1. 2. 2017). „George RR Martin REVEALS new Game of Thrones story's title and plot details”. Express. Приступљено 1. 2. 2017. 
  15. ^ а б в Martin, George R.R. (12. 5. 2012). „Odds and Ends”. Not A Blog. Архивирано из оригинала на датум 14. 7. 2014. Приступљено 8. 7. 2014. 
  16. ^ „Dangerous Women Arrives on Tor.com”. Tor.com. 24. 7. 2013. Приступљено 19. 11. 2013. 
  17. ^ Martin, George R.R. (2. 7. 2011). „Stuff and Nonsense”. Not A Blog. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2015. Приступљено 8. 7. 2014. 
  18. ^ Martin, George R.R. (16. 6. 2014). „Venus In March”. Not A Blog. Архивирано из оригинала на датум 20. 6. 2014. Приступљено 8. 7. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џорџ Р. Р. Мартин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џорџ_Р._Р._Мартин&oldid=25479774”