Џослин Бел Бернел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Џослин Бел Бернел
Susan Jocelyn Bell (Burnell), 1967.jpg
Џослин Бел Бернел, 1967.
Датум рођења (1943-07-15)15. јул 1943.(75 год.)
Место рођења Белфаст
Северна Ирска
Поље Астрофизика
Познат по Откриће пулсара

Дејм (Сузан) Џослин Бел Бернел (енгл. Jocelyn Bell Burnell; Белфаст, 15. јул 1943) је астрофизичарка из Северне Ирске. Открила је радио пулсаре спремајући своју докторску тезу на Универзитету у Кембриџу.

Рад у ком је први пут изложено откриће пулсара потписало је пет аутора.[1] Први потписник је био њен ментор, Ентони Хјуиш (енгл. Antony Hewish), док је друга била она. Хјуиш и Мартин Рајл (енгл. Martin Ryle) су добили Нобелову награду за физику 1974. за ово откриће. Бел Бернел није добила награду, иако је заправо прва уочила пулсаре и направила прве прецизне анализе везане за њих.[2] Многи истакнути астрономи су изразили незадовољство поводом овога. Др. Јосиф Шкловски (рус. Ио́сиф Самуи́лович Шкло́вский), руски астрофизичар, 1970. је изјавио: “Госпођице Бел, направили сте најзначајније астрономско откриће двадесетог века”.[3]

Бави се истраживањима у области гама, икс и инфра-црвених таласа. Главна област њених истраживања су неутронске звезде и микроквазари.[4][5]

Биографија[уреди]

Сузан Џослин Бел је рођена у Белфасту у Северној Ирској. Њен отац је био архитекта и био је један од конструктора Планетаријума Армаг, што је утицалоо да се Сузан још као млада упозна са астрономијом.

Одрасла је у Лургану, где је и похађала школу за девојчице. Док се њени и остали родитељи нису изборили, на колеџу се нису предавали научни предмети, већ су у наставном плану за девојке постојали предмети попут кувања и везења. Пошто није добро прошла на испиту за средњу школу (middle school), кад је завршила четврти разред основне школе, родитељи су је уписали у Квекерску школу Маунт у Јорку. Овде се Џослин одушевила наставницом физике и одлучила је да студира физику. Уписала је физику на Универзитету у Глазгову, где је и дипломирала 1965. године.

Академска каријера[уреди]

Дипломирала је физику на Универзитету у Глазгову 1965., а докторирала на Универзитету у Кембриџу 1969. На Кембриџу је учествовала у тиму са Хјуишем у конструкцији радио-телескопа за истраживање квазара помоћу међупланетарних сцинтилација. Јула 1967. детектовала је сигнал који је пулсирао са врло правилним периодом од око 1 пулса по секунди. Извор је привремено назван “Мали зелени човек 1” (енгл. LGM-1, од енглеског енгл. Little Green Man 1). Неколико година касније се испоставило да је у питању брзо ротирајућа неутронска звезда. Данас овај пулсар носи назив ПСР Б1919+21.

Предавала је на многим универзитетима, укључујући Универзитет у Саутхемптону у периоду од 1968. до 1973. године, Лондонски универзитетски колеџ од 1974 до 1982. године, Краљевску опсерваторија у Единбургу од 1982. до 1991. године, Отворени универзитет у Великој Британији у периоду од 1973. до 1987. и од 1991. до 2001. године, Универзитет Принстон где је била гостујућа професорка. На Универзитету у Бату у Самерсету је била на позицији деканке за науку до 2001. до 2004. Такође је била и председница Краљевског астрономског друштва од 2002. до 2004. и председница Института за физику од 2008. до 2010. Од фебруара 2014. је председница Краљевског друштва у Единбургу, што је чини првом женом на тој позицији у историји. Тренутно је гостујућа професорка астрофизике на Универзитету у Оксфорду.[4]

Награде и почасти[уреди]

Додељене су јој бројне награде, међу којима су награде Френклиновог инстутута у Филаделфији 1973. године, Америчког астрономског друштва 1986. године, Националне радио астрономске опсерваторије 1995. године, Америчког филозофског друштва 2000. године и друге.[4]

  • Медаља Алберта А. Мичелсона од Френклиновог инстутута у Филаделфији 1973. године која је додељена и њеном сараднику Ентонију Хјуишу
  • Меморијална награда Џ. Роберта Опенхејмера од Центра за теоретске студије Универзитета у Мајамију 1978. године
  • Награда Беатрис М. Тинсли од Америчког астрономског друштва 1986. године
  • Хершелова медаља Краљевског астрономског друштва 1989. године
  • Магелански премијум Америчког филозофског друштва 2000. године
  • Чланство Краљевског друштва 2003. године
  • Грот Реберова медаља од Интернационалне уније проучавања у радио спектру (General Assembly of the International Radio Science Union) у Истанбулу 2011. године

Почасни је носилац доктората наука бројних факултета, међу којима су:

Посвећен јој је први од три дела емисије 'Бриљантни умови' (енгл. Beautiful Minds) коју је објавио Би-Би-Си 4.[6] Сврстана је међу 100 најмоћнијих жена у Великој Британији у радио магазину “Женски сат” (енгл. Woman's Hour) радио станице Би-Би-Си 4.[7]

Референце[уреди]

  1. ^ "Посматрања брзопулсирајућег радио извора" ("Observation of a Rapidly Pulsating Radio Source"), Хевиш A.; Бел S. Џ.; Плкингтон, Џ. Д. Х.; Скот, П. Ф.; Колинс, Р. A., 1968, Nature 217
  2. ^ Пут до Стокхолма: Нобелове награде, наука и научници (The road to Stockholm : Nobel Prizes, science, and scientists), Иштван Харгитаји, 2003, Оксфорд, Оxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860785-4. pp. 240
  3. ^ Космички век: Историја астрофизике и космологије (The Cosmic Century: A History of Astrophysics and Cosmology), Малком Лонгар, 2006, Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47436-8. pp. 196
  4. 4,0 4,1 4,2 Џослин Бел Бернел, UCLA Archived 20070707232702 at cwp.library.ucla.edu Error: unknown archive URL, приступљено: 16. јануар 2015.
  5. ^ Особље катедре астрофизике, Оксфорд: Проф. С. Џослин Бел Бернел, приступљено: 16. јануар 2015.
  6. ^ Би-Би-Си 4 - Бриљантни умови, серија 1, Џослин Бел Бернел, приступљено: 16. јануар 2015.
  7. ^ Би-Би-Си радио 4 - Женски сат - Листа најснажнијих жена 2013. године, приступљено: 16. јануар 2015.