Пређи на садржај

Џошуа Тарлинг

С Википедије, слободне енциклопедије
Џошуа Тарлинг
Тарлинг 2021.
Лични подаци
Пуно имеЏошуа Мајкл Тарлинг
Датум рођења(2004-02-15)15. фебруар 2004. (21 год.)
Мјесто рођењаАберарон, Велс, УК
ДржављанствоУједињено Краљевство
Висина1,94 m[1]
Маса78 kg[2]
Тимске информације
Тренутни тим
Инеос гренадирс
Дисциплинадрумски, писта
Улогавозач
Тип возачахронометраш
Јуниорска каријера
2021—2022Фландерс гало
Професионална каријера
2023—Инеос гренадирс
Успјеси
Првенства
Европски шампион
(вожња на хронометар)		1 (2023)
Национални шампион
(вожња на хронометар)		 2 (2023, 2024)
Награде и медаље
Представљајући  Уједињено Краљевство
Друмски бициклизам
Свјетско првенство
Бронзана медаља — треће место Глазгов 2023. Вожња на хронометар
Златна медаља — прво место Волонгонг 2022. Хронометар за јуниоре
Сребрна медаља — друго место Фландрија 2021. Хронометар за јуниоре
Европско првенство
Златна медаља — прво место Дренте 2023. Вожња на хронометар
Бициклизам на писти
Европско првенство за јуниоре
Златна медаља — прво место Апелдорн 2021. Омнијум
Златна медаља — прво место Апелдорн 2021. Дохватна вожња екипно
Бронзана медаља — треће место Анадија 2022. Дохватна вожња индивидуално
Бронзана медаља — треће место Анадија 2022. Дохватна вожња екипно
Бронзана медаља — треће место Анадија 2022. Мадисон
Ажурирано: 17. септембар 2025.

Џошуа Мајкл Тарлинг (енгл. Joshua Michael Tarling; 15. фебруар 2004) британски је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим Инеос гренадирс.[3] Освојио је два пута национално првенство и једном Европско првенство у вожњи на хронометар, а на Свјетском првенству у вожњи на хронометар освојио је једну бронзану медаљу. Остварио је једну етапну побједу на Ђиро д’Италији.

Дјетињство и јуниорска каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен је и одрастао у Аберарону, у округу Кередигион, у Велсу.[4] Има млађег брата Финлија Тарлинга који је такође професионални бициклиста.[5] Њихов отац Мајкл је такође био бициклиста који се такмичио на националном велодрому у Велсу.[4][6] Године 2012. његови родитељи су основали бициклистички тим Велс сајкле рејсинг, због недостатка тимова у области западног Велса.[4][7]

Почео је да вози бицикл са шест година,[6] а изјавио је да се посветио потпуно бициклизму са десет година и путовао је да породицом по Уједињеном Краљевству и Европи да би учествовао на тркама, док је први хронометар возио са 12 година.[8]

Године 2021. освојио је сребрну медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар за јуниоре, завршивши 20 секунди иза Густава Ванга.[9] Године 2022. освојио је првенство Велике Британије на писти у трци на поене и дохватној вожњи екипно,[10] а у септембру је освојио златну медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар за јуниоре, побиједивши 19 секунди испред Хемиша Макензија.[11]

Професионална каријера

[уреди | уреди извор]

2023.

[уреди | уреди извор]

У августу 2022. потписао је трогодишњи уговор са тимом Инеос гренадирс, чиме је директно из прешао у професионалце, прескочивши категорију до 23 године.[12]

Сезону 2023. почео је на Етоил де Бесеж трци, гдје је хронометар на последњој, петој етапи, завршио на другом мјесту, осам секунди иза Мадса Педерсена и трку је завршио на 56 мјесту у генералном пласману, 16 минута иза Нилсона Паулеса, који је на хронометру надокнадио заостатак и освојио трку секунду испред Матијаса Скелмосеа.[13] У марту је возио Париз—Ницу, гдје је био у бијегу на седмој етапи, али је пао на спусту и морао је да напусти трку.[14] Крајем марта возио је први класик, Е3 саксо класик, али га није завршио.[15] У априлу је возио по први пут Париз—Рубе и неки монументални класик, који је завршио шест минута изван временског лимита, односно 32 минута иза Метјуа ван дер Пула, али је постао најмлађи возач који је завршио трку послије 86 година.[16]

У јуну је освојио првенство Велике Британије у вожњи на хронометар са 19 година, чиме је постао најмлађи побједник првенства у историји.[17] У јулу је возио Тур де Валоније трку, гдје је хронометар на четвртој етапи завршио на другом мјесту, осам секунди иза сувозача Филипа Гане,[18] а трку је завршио на другом мјесту у генералном пласману, 18 секунди иза Гане, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[19] У августу је возио Свјетско првенство у вожњи на хронометар, гдје је освојио бронзану медаљу, завршивши на трећем мјесту, 48 секунди иза Ремка Евенепула и 36 секунди иза Гане,[20] након чега је 20. септембра освојио златну медаљу на Европском првенству у вожњи на хронометар, побиједивши 43 секунде испред Стефана Бисежера и Ваута ван Арта.[21] Сезону је завршио у октобру на Хроно дес нејшон трци на хронометар, гдје је побиједио 13 секунди испред Евенепула и преко минут испред Бисежера.[22]

2024.

[уреди | уреди извор]

На почетку сезоне 2024. учествовао је у првом колу Купа нација на писти у Аделејду, гдје је освојио бронзану медаљу у дисциплини мадисон заједно са Олијем Вудом,[23] а затим златну медаљу у дохватној вожњи екипно заједно са Вилијамом Тидбалом, Рисом Бритоном и Чарлијем Танфилдом.[24] Крајем фебруара возио је О гран Камињо, гдје је побиједио на хронометру на првој етапи 42 секунде испред Дарена Рафертија, али је етапа била неутралисана и времена се нису рачунала за генерални пласман и није му додијељена лидерска мајица.[25] Трку је завршио 17 минута иза Јонаса Вингегора који је остварио побједе на остале три етапе.[26]

У марту је возио Дварс дор Фландерен, који је завршио на шестом мјесту, 44 секунде иза Матеа Јоргенсона,[27] а четири дана касније возио је Ронде ван Фландерен по први пут и завршио је на 17 мјесту.[28] У априлу је возио Париз—Рубе, али је дисквалификован на половини трке јер се придржавао за тимско возило како би се вратио у групу након што је имао механички квар.[29][30] У јуну је возио Критеријум ди Дофине, гдје је хронометар на четвртој етапи завршио на другом мјесту, 17 секунди иза Евенепула.[31] Крајем мјесеца освојио је првенство Велике Британије у вожњи на хронометар другу годину заредом побиједивши преко минут испред Макса Вокера.[32]

Тарлинг на Свјетском првенству у вожњи на хронометар 2024.

Дана 24. јуна објављено је да је ушао у састав тима Велике Британије за Олимпијске игре 2024. у Паризу као једини возач за хронометар, а заједно са Томом Пидкоком, Стивеном Вилијамсом и Фредом Рајтом за драмску трку.[33] Током хронометра му се гума пробушила и завршио је на четвртом мјесту, 27 секунди иза Евенепула, а двије секунде иза Ван Арта који је освојио бронзану медаљу.[34] Недељу дана касније возио је друмску трку, коју је завршио на 47 мјесту, у групи која је дошла на циљ седам и по минута иза Евенепула.[35][36]

Почетком јула потписао је нови трогодишњи уговор са тимом Инеос гренадирс, до краја сезоне 2027.[37][38] Дана 13. августа објављено је да ће возити Вуелта а Еспању, што му је била прва гранд тур трка коју је возио.[39] Хронометар на првој етапи завршио је на шестом мјесту, осам секунди иза Брендона Макналтија,[40] док је на деветој етапи пао на спусту, наставио је да вози али је послије неколико километара напустио трку.[41][42]

У септембру је изабран у тим Велике Британије за Свјетско првенство,[43] гдје је хронометар завршио на четвртом мјесту, минут и 17 секунди иза Евенепула, преко минут иза Гане и 23 секунде иза Едоарда Афинија.[44]

Дана 7. октобра објављено је да је изабран у тим за Свјетско првенство на писти,[45] али је морао да одустане неколуко дана прије почетка првенства због повреда које је задобио у паду на Кро рејс трци раније током мјесеца.[46]

2025.

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2025. возио је УАЕ тур, гдје је побиједио на хронометру на другој етапи 13 секунди испред Бисежера, чиме је преузео мајице за лидера трке, класификације по поенима и за најбољег младог возача.[47] Трећу етапу је завршио 26 секунди иза Тадеја Погачара и пао је на друго мјесто у генералном пласману,[48] гдје је остао до последње, седме етапе, коју је завршио скоро осам минута иза Погачара и трку је завршио на 21 мјесту у генералном пласману.[49] У марту је возио Париз—Ницу, гдје је шесту етапу завршио на другом мјесту, изгубивши у спринту од Педерсена.[50]

У мају је возио Ђиро д’Италију по први пут, гдје му је био циљ да узме розе мајицу на једној од прве двије етапе, али је изгубио минут и по на првој етапи.[51] На хронометру на другој етапи побиједио је мање од секунду испред Приможа Роглича, чиме је остварио прву побједу на гранд тур тркама.[52] Хронометар на десетој етапи завршио је на другом мјесту, седам секунди иза Дана Холеа,[53] након чега је на етапи 16 отишао у бијег, али је пао у првом дијелу етапе и морао је да напусти трку.[54] Планирао је да вози национално првенство у вожњи на хронометар, али због повреде након пада на Ђиру није могао да га стартује.[55] Послије опоравка од повреде, у октобру је Европско првенство у вожњи на хронометар завршио на петом мјесту, минут и десет секунди иза Евенепула.[56]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Након што је почео каријеру 2023. преселио се из Велса у Андору.[57]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Josh Tarling”. ineosgrenadiers.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  2. ^ Zhasil, Ondrej (22. 6. 2024). „Joshua Tarling reacts to possibility of becoming a GC rider in the future: "I'd like to but they're f**king good"”. cyclinguptodate.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  3. ^ „Ineos Grenadiers”. uci.org. UCI. Приступљено 17. 9. 2025. 
  4. ^ а б в Whittle, Jeremy (23. 7. 2024). „'Everything leads towards the Olympics': Josh Tarling Q&A”. Cyclist. Приступљено 17. 9. 2025. 
  5. ^ „The future is bright for Finlay Tarling at Israel – Premier Tech Academy”. Israel – Premier Tech. 20. 5. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  6. ^ а б Jary, Rachel. „'With the resources and education, I won't burn out' - Junior world champion Josh Tarling on skipping the under-23 category to join Ineos Grenadiers”. Rouleur. Приступљено 17. 9. 2025. 
  7. ^ „News: West Wales Cycle Racing Team”. British Cycling. 22. 5. 2012. Приступљено 17. 9. 2025. 
  8. ^ „My story: Josh Tarling”. British Cycling. 26. 7. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  9. ^ Ryan, Barry (21. 9. 2021). „Wang wins junior men's time trial title at Flanders World Championships”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  10. ^ „2022 National Track Championships”. British Cycling. Приступљено 17. 9. 2025. 
  11. ^ Farrand, Stephen (20. 9. 2022). „Josh Tarling snatches junior men's time trial title”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  12. ^ Benson, Daniel (4. 8. 2022). „Ineos Grenadiers continue youthful transfer policy with signing of Joshua Tarling”. velonews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  13. ^ Tyson, Jackie (5. 2. 2023). „Powless powers to Etoile de Bessèges overall win in final time trial”. Cyclingnews. Приступљено 17. 9. 2025. 
  14. ^ Fletcher, Patrick (11. 3. 2023). „Paris-Nice: Tadej Pogacar in firm control with victory on Col de la Couillole”. Cyclingnews. Приступљено 17. 9. 2025. 
  15. ^ Farrand, Stephen (24. 3. 2023). „E3 Saxo Classic: Wout van Aert wins battle of titans in Harelbeke”. Cyclingnews. Приступљено 17. 9. 2025. 
  16. ^ Ostanek, Dani (9. 4. 2023). „'You have to finish. It's worth it' – teenager Tarling battles Paris-Roubaix time cut”. Cyclingnews. Приступљено 17. 9. 2025. 
  17. ^ „British National Road Championships: Tarling becomes youngest time trial champion”. BBC Sport. 22. 6. 2023. Приступљено 17. 9. 2025. 
  18. ^ Tyson, Jackie (25. 7. 2023). „Filippo Ganna wins Tour de Wallonie time trial as Ineos sweep stage 4 podium”. Cyclingnews. Приступљено 17. 9. 2025. 
  19. ^ Tyson, Jackie (26. 7. 2023). „Filippo Ganna wins overall at Tour de Wallonie”. Cyclingnews. Приступљено 17. 9. 2025. 
  20. ^ Collins, Ben (11. 8. 2023). „GB's Tarling wins surprise Worlds time trial bronze”. BBC Sport. Приступљено 17. 9. 2025. 
  21. ^ „European Road Cycling Championships: Josh Tarling wins time trial, with Anna Henderson claiming silver”. BBC. 20. 9. 2023. Приступљено 17. 9. 2025. 
  22. ^ Frattini, Kirsten; Fotheringham, Alasdair (15. 10. 2023). „Chrono des Nations: Josh Tarling beats Remco Evenepoel to secure time trial victory”. Cyclingnews. Приступљено 17. 9. 2025. 
  23. ^ „UCI Track Nations Cup 2024: Great Britain win two golds among five medals on day one”. BBC. 2. 2. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  24. ^ „UCI Track Nations Cup 2024: Katie Archibald & Katy Marchant win silvers on final day”. BBC. 4. 2. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  25. ^ Weislo, Laura (22. 2. 2024). „Josh Tarling wins neutralised O Gran Camiño opening time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  26. ^ Fotheringham, Alasdair (25. 2. 2024). „O Gran Camiño: Jonas Vingegaard caps overall victory with third stage win”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  27. ^ Weislo, Laura (27. 3. 2024). „Dwars door Vlaanderen: Matteo Jorgenson wins solo on dramatic day in Flemish hills”. Cyclingnews. Приступљено 17. 9. 2025. 
  28. ^ Ryan, Barry; Stuart, Peter (31. 3. 2024). „Tour of Flanders: Mathieu van der Poel smashes Monument with massive solo victory”. Cyclingnews. Приступљено 17. 9. 2025. 
  29. ^ „British Olympic hope Tarling thrown off Paris-Roubaix for rules violation”. France24. 7. 4. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  30. ^ Farrand, Stephen (7. 4. 2024). „Josh Tarling disqualified from Paris-Roubaix for a sticky bottle tow”. Cyclingnews. Приступљено 17. 9. 2025. 
  31. ^ Moultrie, James (5. 6. 2024). „Critérium du Dauphiné: Remco Evenepoel sends message with solid win in stage 4 time trial and takes GC lead”. Cyclingnews. Приступљено 17. 9. 2025. 
  32. ^ „Tarling and Henderson crowned champions on opening day of Lloyds Bank National Road Championships”. British Cycling. 19. 6. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  33. ^ „Team GB announces first riders selected for Paris 2024 Olympic Games”. British Cycling. 24. 6. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  34. ^ „Josh Tarling gives blunt two-word response as puncture denies cyclist Olympic time trial medal”. The Independent. Приступљено 17. 9. 2025. 
  35. ^ „Men's Road Race Results”. Olympics. 3. 8. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  36. ^ Fotheringham, Alasdair (3. 8. 2024). „Paris Olympics: Remco Evenepoel overcomes puncture and powers to second gold in Paris with convincing men's road race victory”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  37. ^ „Tarling signs three-year Ineos Grenadiers extension”. BBC Sport. 15. 7. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  38. ^ „Ineos Grenadiers target future talent with Josh Tarling multi-year contract extension”. Cycling News. 15. 7. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  39. ^ „INEOS Grenadiers announce Vuelta a España squad”. Ineos Grenadiers. 13. 8. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  40. ^ Ryan, Barry (17. 8. 2024). „Vuelta a España: Brandon McNulty storms to opening stage 1 time trial win, takes first leader’s jersey”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  41. ^ „Carlos seventh in searing Spain”. Ineos Grenadiers. 25. 8. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  42. ^ Wilson, Ewan (27. 8. 2024). „The winners and losers of the first week of the Vuelta a España 2024”. Cyclist. Приступљено 17. 9. 2025. 
  43. ^ „16 Olympic and Paralympic medallists to represent Great Britain at 2024 UCI Road and Para-cycling Road World Championships”. British Cycling. 17. 9. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  44. ^ Davidson, Tom (22. 9. 2024). „'I just let myself down' - Josh Tarling gutted after missing World Championships time trial podium”. Cycling Weekly. Приступљено 17. 9. 2025. 
  45. ^ „11 Olympic medallists to represent Great Britain at Tissot UCI Track World Championships”. British Cycling. 7. 10. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  46. ^ „British Cycling on Twitter”. Twitter. 16. 10. 2024. Приступљено 17. 9. 2025. 
  47. ^ Ostanek, Dani (18. 2. 2025). „UAE Tour: Josh Tarling wins stage 2 time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  48. ^ Ostanek, Dani (19. 2. 2025). „UAE Tour: Tadej Pogačar crushes GC opposition to take Jebel Jais stage 3 summit finish victory”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  49. ^ Ostanek, Dani (23. 2. 2025). „UAE Tour: Tadej Pogačar dominates Jebel Hafeet to seal overall victory”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  50. ^ Weislo, Laura (14. 3. 2025). „Paris-Nice: Mads Pedersen wins stage 6 as Matteo Jorgenson makes GC gains on brutal day of echelon racing”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  51. ^ Weislo, Laura (9. 5. 2025). „Giro d'Italia: Mads Pedersen edges Wout van Aert to win stage 1 and claim first pink jersey”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  52. ^ Farrand, Stephen (10. 5. 2025). „Giro d'Italia: Josh Tarling wins stage 2 time trial as Primož Roglič takes over maglia rosa”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  53. ^ Ostanek, Dani (20. 5. 2025). „Giro d'Italia: Daan Hoole wins stage 10 TT as Isaac del Toro holds maglia rosa”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  54. ^ Fotheringham, Alasdair (27. 5. 2025). „Josh Tarling abandons Giro d'Italia after early break on stage 16 ends with crash”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  55. ^ Moultrie, James (26. 6. 2025). „Ethan Hayter powers to third victory in British men's national time trial championships”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  56. ^ Moultrie, James (1. 10. 2025). „Road European Championships: Remco Evenepoel dominates elite men's time trial well ahead of Filippo Ganna”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  57. ^ Davidson, Tom (25. 7. 2024). „'We'd get McDonald's on the way home': Inside Josh Tarling's rise from determined 8-year-old to Olympics favourite”. Cycling Weekly. Приступљено 17. 9. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џошуа_Тарлинг&oldid=30463449”